Diskusije - Forumi

+0 / -1 -1

Latinizacija Srba

No-1

31. avgust 2010. u 20.11

ZAVEŠTANjE STEFANA NEMANjE O JEZIKU
Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod - izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda s drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda. Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikad se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bitki na život i smrt. Dok se god u toj borbi čuje i jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan. Bitka je završena. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva.
Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove, nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kad ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka samo slušaju.
Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država, bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će tako osvojen deo zemlje i narod kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

Ovaj teksti mi je samo uvod za vise pitanja:
- Zasto se marginalizuje cirilica
- Zasto B92 nema cirilicnu verziju (Napominjem da je cirilica pismo u SLUZBENOJ UPOTREBI I ZVANICNO PISMO)
- Zasto na ovom forumu nije moguce pisati cirilicom
- Зашто се на овом форуму није могуће писати ћирилицом

+0 / -0 0

Jocko4
(observer)

01. septembar 2010. u 01.45

No-1,

Генерално, мени је важнија порука дискутанта.
Међутим, подржавам (оправдан) став да треба да користимо ћирилично писмо.
Можемо да куцамо коментаре ћирилицом, али је очигледно да је управа СЦ-а поставила овај 'сајт' у време кад је поставка била само латинична, тј. кад тај програм (софтвер) није подржавао ћирилицу.
Управа СЦ-а би требало да размотри могућност да сви текстови, вести, рубрике и наслови буду ћирилични.

+0 / -0 0

Annnika

01. septembar 2010. u 08.36

Stefan Nemanja je bio katolik, je l' tako ?
Veci je problem srpska pismenost/nepismenost danasnja, a latinica je pismo kojim je Vuk (Volf) Stefanovic Karadzic potpisao Becki knjizevni dogovor, a i dao osnove za ( by the way) t.z.v. hrvatsko latinicno pismo, tako da je ono koliko srpsko toliko i hrvatsko.

+0 / -0 0

vrn2007

01. septembar 2010. u 08.38

Бр.1 (да ли се осећате увређеним што сам Вас написала ћирилицом?)

Разговарала сам, рецимо,са Србима из Хрватске, који су отуда протерани. Кажу да су се они, током осмогодишњег школовања, једва дотакли ћирилице, и многи је нису научили - учили су је накнадно они који су, и кад су, то пожелели.

Али, тада један језик (српско-хрватски), у Србији се буквално схватао (зашто? да би само Србима закржљала национална свест?):

равноправно су се третирала оба писма у школи: један писмени на ћирилици, други на латиници и све тако редом.

Тада нас нису учили да је ћирилица ЈЕДИНО ПИСМО којим пишу Срби.
--------------------------------------------------------------

Будући да је после распада Југославије свако пожелео установити свој језик према називу бивше републике, Срби су схватили да су изиграни.

Они који се и даље служе латиницом, по инерцији, и којима није стало до националног израза чином коришћења ћирилице,који не смеју да се супротставе шефовима који им јасно дају на знање да ће бити дискриминисани ако не пишу латиницу,

или је се и сами одричу јер ЗНАЈУ да ће бити лакше прихваћени у пословном свету и много брже и једноставније изградити каријеру ако је избегну - не сме да се дозволи да то исто траже од оних који се поносе што имају своје писмо, и који не маштају о летовању у Турској, Тунису или на Азурној обали...

Латиницу користе и у Турској, и не бих рекла да је само у питању латинизација Срба...

+0 / -1 -1

vrn2007

01. septembar 2010. u 08.53

Нигде није речено (ни у Бечком књижевном договору ни у важећем Закону Р.Србије)
да је латиница српско писмо.

То је само шарена лажа.

+0 / -2 -2

No-1

02. septembar 2010. u 00.56

Vrn...no,zasto bih se osecao uvedjenim...kako sama rece,posle raspada YU,svi su uzeli svoje pismo...mada srbski koriguju po svome,to im je podloga odakle poceti,i kako stvoriti svoj sopstveni jezik...

lenj sam da se prebacim na cirilicu,a neznam ni dal' bi mogao...?

Neko reci,da nas je vise nepismenih,bez obzira koje pismo pisali...ne stidim se reci...i sam spadam u ovu grupu nepismenih,tj sto se tice gramera:)

pozz

+0 / -0 0

Jocko4
(observer)

02. septembar 2010. u 01.12

No-1,

>'lenj sam da se prebacim na cirilicu,a neznam ni dal' bi mogao...?'
- - -

У уводном коментару си написао последњу реченицу ћирилицом.
Шта те спречава да наставиш ?
Шта те је навело да покренеш ову дискусију, у којој се залажеш за писање ћирилицом, а затим се јављаш латиницом ?

+0 / -1 -1

No-1

02. septembar 2010. u 22.26

..hm,sta me navelo na ovu temu?
Citam sve i svasta..pa upitah i vas,stra mislite o "novonastalim" jezicima..?
_________________

''Srpsko-hrvatski jezik ne postoji''
Skupina suradnika na Wikipediji prije šest mjeseci počela je brisati sve što se etiketira pod hrvatski jezik i zamjenjivati "srpsko-hrvatskim". Provjerili smo kod jezikoslovca Alemka Gluhaka postoji li doista dvojna varijanta jezika.

Piše: Vedran Tolić

Jezikoslovac Alemko Gluhak
Planetarno popularna Wikipedija nikako da odustane od srpsko-hrvatske verzije jezika, pokazuje potraga za hrvatskim jezikom na navedenoj internetskoj enciklopediji. Nakon što potražite hrvatski jezik, otvori se stranica na kojoj je jedino moguće odabrati srpsko-hrvatski jezik. Također, u tablici slavenskih jezika hrvatski je jezik svrstan pod srpsko-hrvatski. Stoga smo odlučili kod jezikoslovca Alemka Gluhaka provjeriti postoji li doista ova dvojna varijanta i može li se koristiti u službenoj upotrebi.

"Da odmah na početku razriješim dvojbu i kažem da srpsko-hrvatski jezik ne postoji. Na razini standardnog jezika on ne postoji, zato treba biti oprezan. Ovdje se radi o tome da prvo ide širi pojam s oba jezika, a poslije se koristi ili srpski ili hrvatski. Ipak, mislim da stranci ne reagiraju na ovo i da se ne opterećuju takvim stvarima, jednako kao što i Hrvati ne reagiraju na razlike američkog i britanskog jezika", započeo je jezikoslovac Alemko Gluhak.

Rat protiv hrvatskog jezika na Wikipediji?

Ove tematike dotaknuo se i laburist Dragutin Lesar na službenom blogu. Dobio je ''pismo čitatelja'' u kojem se navodi da je ''rat protiv hrvatskog jezika na Wikipediji započeo prije šest mjeseci i da autori brišu sve što se etiketira pod hrvatski jezik''. Autor navodi da je riječ o dvadesetak suradnika iz Srbije i Republike Srpske koji prepravljaju sve hrvatske članke na najčitanijoj svjetskoj internetskoj enciklopediji.

"Neke stvari još uvijek idu po inerciji, pa to zato zna stvarati probleme. Isto tako, malo tko za da u Kini postoji 11 kineskih jezika, pa ne reagira na to. Treba upozoriti na sve pogreške koje se nalaze na Wikipediji, posebno iz razloga što te članke uglavnom pišu amateri. Često se zna dogoditi da Srbijanci rade ovakve pogreške, ali ne mogu ustvrditi ima li nekakve namjere u tome", rekao je jezikoslovac Alemko Gluhak.

"Naveo bih primjer Hrvatske enciklopedije u kojoj je navedeno da je jezik Etruščana poznat po nekoliko stotina zapisa, što je pogrešno. Naime, poznat je po 10.000 zapisa. Stoga je vidljivo da svatko može pogriješiti, a da bi se izbjegle pogreške potrebno je nanovo provjeravati svoje izvore. Wikipedija je dobar izvor određenih osnovnih informacija, ali za detaljnije stvari ipak trebamo više izvora. Ipak je svima u cilju da dobijemo točne podatke", ističe dr. sc. Gluhak.

Nitko ne reagira

U praksi suda u Haagu koristi se takozvani CBS jezik (Croatia, Bosnia, Serbia), a Lesar navodi da su često političari tijekom svojih putovanja imali prevoditelje na srpsko-hrvatskom jeziku. Pogrešno tumačenje nepostojećeg jezika hrvatskoj javnosti stvara probleme.

"Ako narodu želite oduzeti identitet, oduzmite mu jezik. Jezik je pitanje identiteta ali i suvereniteta. To sam u ime hrvatskih laburista rekao kada sam uputio Prijedlog zakona o javnoj uporabi hrvatskog jezika", piše Lesar na službenom blogu.

Uklanjanje hrvatskog jezika i zamjena sa srpsko-hrvatskim čest je slučaj, a do sada nitko nije reagirao. Kako je Wikipedija mnogima sve češće osnovni izvor informacija, treba paziti na točnost objavljenih podataka.

c/p

Diskusije : Pravopis

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo