А видиш како ЛИ знаш да одвојиш...

Дао сам човеку објашњење, али не вреди, морам да се позовем на неки виши ауторитет, па ако неко има пар минута...
Хвала унапред.

Тешко у мом случају... Та помоћ одозго.
Такмичар, у сваком случају, хвала.

:)

a ubacivanjem "ja" samo naglašavaš da te, na žalost, niko ne pita ;)

-----------

Dobro je kao dosetka, ali nema veze s objašnjenjem pravilne konstrukcije.

Pravilne konstrukcije su:
1. Da me(ne) (neko) pita (da mene pita/-š, -te...) -- kad je prvo lice jednine (u akuzativu: mene/me) objekat a subjekat drugo ili treće lice jednine ili množine;
2. Da se (ja) pitam -- kad je glagol pitati upotrebljen kao povratni, sa povratnom zamenicom "se". "Ja" je, naravno, suvišno kao i svugde gde je sadržano u ličnom glagolskom obliku a ne postoji potreba za posebnim naglašavanjem lične zamenice.

Smisao ovih rečenica potpuno je različit:
1. Da me pitate u vezi s tim, rekla bih vam šta mislim.
2. Počela sam da se pitam u vezi sa tim.

Ne bih rekla da je "ja" suvišno u rečenici "Da se ja pitam...". U usmenom obraćanju ta bi reč bila naglašena, pa i u pisanom verovatno služi da naglasi da se radi o situaciji u kojoj se JA ništa ne pitam.

----------

Suvišno je ako upotrebljavaš pravilne konstrukcije koje imaju različite smislove. "Ja" se ističe zbog upotrebe nepravilne konstrukcije, tj. kad se "da me pitaš" zamenjuje sa "da se pitam". Bez tog "ja" rečenica "da se pitam" gramatički je pravilna ali ima drugi smisao.

Niko nikog ne ubeđuje, ti pričaš o tome da je "ja" neophodno, ja kažem da jeste ako upotrebljavaš gramatički nepravilnu/kolokvijalnu konstrukciju. I uzgred pokušavam da ti objasnim zašto je nepravilna i sa tim "ja" i bez njega.

Složićeš se, nadam se, da smisao rečenice "da se ja pitam" nije da "ja sebe pitam tj. ne pitam", već "da mene neko nešto pita kao što me ne pita".

...uši otpadaju :))