Dobro je napisano, marke automobila pišu se malim početnim slovom, a navodnici su stvar izbora -- mogu da se pišu a ne moraju. Velikim slovom se piše samo kada se odnosi na fabriku, proizvođača, jer se tad radi o vlastitom imenu: Renoov novi klio, Škodina fabija...

Ne bi trebalo jer mi ne govorimo i ne pišemo engleski, nego srpski. Stoga postoji transkripcija -- prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika.

Pravopis dopušta i izvorno pisanje imena, ali je ono primenljivo samo u latiničnim tekstovima. A naše prvo i zvanično pismo je ćirilica, u kojoj se imena moraju transkribovati.

Razlozi ZA transkripciju su još i ovi:
- Što prirodnije uklapanje u domaću reč.
- Fonetska je (ali ne prema izvornom jeziku, nego se ime izgovara saglasno našem prilagođenom pisanju i našem glasovnom sistemu).
- Prilagođeno pisanje je opšte pravilo ćiriličkih pravopisa još od kasnog srednjeg veka.
- Praktičnije je jer autor teksta ne mora da brine o tome da li će tekst biti štampan latinicom (ne mora da se transkribuje) ili ćirilicom (mora da se transkribuje).

U stručnim tekstovima se uz transkribovano ime može u zagradi ili podbelešci navesti izvorni oblik tog imena.

Fabrika može da prozvodi i JUGO i juGO i JUgo i jugo sa slovima naopačke (verba, kako si ono izvela? :)... ali mi ćemo ga uvek pisati po pravilima o pisanju velikog/malog slova.

Logika pravopisnog pravila u pisanju malog slova u nazivima marki proizvoda zasniva se na pravilu o vlastitim imenima koja su pretvorena u opšte nazive.