PRedlog "u" se odnosi na grad, a "na" kad je reč o gradskom području, opštini, naselju.
Na Rijeci, na Cetinju, na Umci... su tradicionalni oblici kojima lingvisti daju prednost mada se sve više pobija predlog "u" po analogiji sa drugim imenima gradova.

N_N_, ovo nije diskusija "Humor", a još manje kvazipravopis CANU. Ovakve gluposti potiču od tvoraca raznih novogovora - hrvatskog, i gle čuda, crnogorskog jezika. Da nije žalosno, umro bih od smeha.
_____________________________________________________

"Ако је мјесто на релативно високој надморској висини ... онда се користи НА том и том граду илити мјесту"
Dakle, Dalaj-Lamino sedište na NA Lasi , ili je rezidencija predsednika Bolivije NA LaPaz-u ( u obadva slučaja oko 3700 m nadmoske visine, dakle malo iznad Cetinja)...

"Ако се име града користи да би се описао догађај онда се опет користи НА..."
Dakle "NA Beogradu je otvoren festival/sajam/šta god već.."

pa to ni pas s' maslom ne bi progutao. Al zato Dukljanska Akademija može, što da ne.

Kad smo već kod seciranja:

*

"Ако се име града користи да би се описао догађај онда се опет користи НА..."
"Ако је мјесто у пољу илити равници или приморју, као Бијело Поље, Пријепоље, Београд, Херцег Нови онда се користи у том и том граду илити мјесту."

Iza pogodbenih (uslovnih) rečenica zarez je obavezan kada je prva rečenica zavisna:
„Ako se ime grada koristi da bi se opisao događaj, onda...“
„Ako je mjesto u polju iliti ravnici ili primorju (...), onda se...“
Zarez se ne piše jedino ako zavisna i nezavisna rečenica stoje u inverziji.

*

„Испред "или" не користи се зарез."

Nije tačno. „Ako su pak naporedni delovi iskaza opširniji i složenijeg sastava, obično se njihova granica (odnosno ritmička pauza) obeležava zarezom ili crtom: ’Možeš uzeti neko odabrano (...) i lepo upakovano cveće, ili pak kakvo bolje piće’.“ (Pravopis Matice srpske, t. 187.c.)

*

„Задња реченица би се требала разбити...“
Pasiv pa još sa povratnim glagolom („rečenica bi se“) nije svojstven srpskom jeziku (to je tipična engleska konstrukcija), a glagol „treba“ u ovakvoj konstrukciji mora imati bezlični oblik: „Zadnju rečenicu bi trebalo razbiti u dve rečenice“.

*

“Al zato Dukljanska Akademija može, što da ne.
Задња реченица би се требала разбити у двије реченице: једна изјавна, а друга упитан. Могуће је и раздвојити са ";". Зарез је недовољан у датом случају.“

Druga rečenica u zadnjoj nije upitna po značenju jer je reč o retorskom pitanju („što da ne“), pa bi znak upitnika bio suvišan.

AlfaAquila,

Mogu da prihvatim raspravu, prihvatam cak i zucnu raspravu koja nastaje u cilju boljeg zastupanja sopstvenih stavova ali ne mogu da prihvatim potezanje politike i POLITIKANTSTVA. Time u sopstvenoj glavi verovatno imamo iluziju o argumentu vise. Sa strane gledano to ne izgleda tako. Naprotiv.

Takodje, vec deluje otuzno tvoje insistiranje na ponovnom citiranju davno poznate izreke. Ubedjen sam da znas i druge pa ne bi bilo lose da njima obogatis ove diskusije.

Salu na stranu, tvoj nacin pisanja je prilicno agresivan a smatram da nema potrebe za tim. Argumenti i samo argumenti.

Sto se same teme tice, mislim da je Stadra dala najbolje objasnjenje. Za mnoga mesta, medjutim, tradicionalno se u nekim krajevima kaze NA umesto U.

Vrlo cesto cujem "Na Ubu" a Ub je gradic i ne nalazi se na brdu.