Ništa posebno novo ne kaže clanak. Zna se odavno da 4% „S”WR nije apsolutno „Safe”. Možeš da brines o tome kako da potrosis pare u penziji kad dodjes do toga. Za sada se fokusiraj da imaš sto vise para do penzije. :)

Ako bas hoćeš da čitaš nešto duže o 4%, možeš da vidis šta kaže jedan Nobelovac o tome, npr. ovde:
http://www.stanford.edu/~wfsharpe/retecon/4percent.pdf
http://www.stanford.edu/~wfsharpe/retecon/ERFS.pdf

Mad a, šta zna jedan Nobelovac kad se poredi sa jedan Forumovac (koji ima dobar softver).

> Ovi clanci su above my pay grade :)
Ditto. Ali nisam znao šta te zanima da čitaš.

> Kakav bi portfolijo trebao da izgleda za nekog ko ima 65 godina
„Mi živimo samo dok smo mladi” :)

Ako 65-o godisnjak hoće da ima sanse da ostavi pare naslednicima, onda treba da ulozi u neki miks „bonds” i „equities”. Zavisno od zdravlja i ocekivanog zivotnog veka, možda nekih 50-60-70% u „bonds”. Dobro je tu gledati i pojedinacne „Inflation-protected bonds”, ali ne znam tačno kako se zovu u Kanadi.

Ako 65-o godisnjak ne želi da ostavi pare naslednicima i želi da ima veci početni prinos nego na miks „bonds/equities”, onda treba da stavi pare u „annuity”. Te pare da osiguravajucoj kuci da mu isplacuje penziju do kraja zivota (ili do kraja njegovog i partnerovog zivota, zavisno koji se kontrakt uzme). Naslednici ne dobijaju ništa nakon smrti. Ako umre posle svega par godina, dobija nazad manje para nego sto je ulozio. Ako umre posle par decenija, dobija nazad vise nego sto bi inače dobio.

Naravno 65-o godisnjak može i da uzme kombinaciju, pa da deo para stavi u „annuity” da ima garantovan deo prihoda, a ostalo da investira sam u miks „bonds/equities”. Kao i za mnogo stosta drugo, takva kombinacija/diversifikacija je verovatno najbolja.

Ako hoćeš da diskutujemo nešto potencijalno morbidno, možeš razmisliti kako naslednici/potomci gledaju na investicije tog 65-o godisnjaka...

Kako tvoji in-laws investiraju? Dok god oni mogu da putuju za Meksiko, prilično se dobro drže. Veci su problemi kad onemocaju da ne mogu da putuju tamo. Onda postaje pitanje da li imaju „annuity” (ili neku državnu/firminu penziju) i da li su i dalje „cash flow” pozitivni te (finansijski! gledano) odgovara da pozive sto duže, ili samo trose ustedjevinu te (finansijski! gledano) ne odgovara da pozive sto duže. Nezgodna su ta pitanja...

> nisam se raspitivao kakva mu je filozofija investiranja.

Tako je verovatno najbolje. Pare su njihove i mogu da rade šta hoće sa njima. Ako te ne pitaju za savet, ne treba ga ni nuditi.

Ja nikome od rodbine ili prijatelja ne pricam kako treba da investiraju, osim ako me bas eksplicitno pitaju. Na stranu sto za one koji žive u Srbiji bas i nema nekih velikih mogućnosti za investiranje.

> u danasnje vreme problem je i dugovecnost.

Razlog vise da deo para anuitizujes, naročito ako mislis da aktuari u osiguravajucim kucama nisu dobro ocenili ocekivan zivotni vek. Pre par godina su osiguravajuce kuce bile u velikim gubicima za „LTC (long-term care) insurance” posto ljudi sada žive duže nego sto je, pre par decenija, bilo ocekivano da će sada da žive.

Njima ništa ako ne pitaju. Njima sve ako pitaju.

Ovde ljudi pitaju, znaci dobiju sve. Nekako mi vi dodjete kao prijatelji ili familija. :)

> ako se na nekoj gozbi ... povede diskusija o investiranju
Prvo sala: družim se sa kulturnim ljudima koji na gozbama ne pricaju privatne stvari (recimo iz svoje spavace sobe ili od svog brokera ;). Drugo ozbiljno: ako mene neko nešto pita, kažem ha-te-te-pe-dvotacka-kosa crta-kosa crta-be-o-ge-el-e-ha-e-a-de-es-tacka-o-ar-ge-kosa crta-ar-e-a-de-be-o-o-ka-es-tacka-ha-te-em. Ako je neko već procitao te knjige ili investira kroz indekse, onda možemo da pricamo vise. Masa ljudi iz mog okruzenja investira kroz indekse. Ako neko investira drugacije (npr. sve pare u RE), to je njihova sloboda izbora.

Da li vi sa nekim pricate uzivo o parama i investicijama? Amerikanci ne pricaju često o tome. „Nasi ljudi” to cesce rade.

> Ja pricam sa Kanadjanima, par Amerikanaca i Kinezima.
Pa šta kažu?