Tako se je zvala jedan bronsura koju nazalost vise nemam ali se secam o cemu je bila.
Posvecena je bila ljudima koji tvrde da je berza rizicna i odlucuju se da investiraju u fondove ili druge sigurne i zagarantovane stednje kao sto su GIC i sl. umesto na berzu.

Znaci pitanje je - dali mi možemo da priustimo sigurnost?

Postoji tkz. „Rule of 72” koji demostrira power of compounding. Može da radi i za stednju kao i za kredite ali ovaj put ćemo o stednji. Rule of 72 pokazuje koliko ćemo imati para ako investiramo novac pod razlicitim kamatama na duzi rok. Znaci jednokratna investicija sa istom kamatom za ceo period. Sve je to samo radi poredjenja i vaznosti visine kamate ili return from investing. Ovo ne pokazuje 100% tačno, ali je jedan od najlaksih nacina da se jako priblizno izracuna zarada.

Kako to radi? Rule of 72 će izracunati koliko treba vremena da se vas novac udupla pod razlicitim kamatama tako što se broj 72 podeli sa visinom kamate.
Znaci ako imate kamatu na GIC od 3% i uplozite 1000 dolara (72:3=24) treba će vam 24 godine da na vasoj stednji imate duplo tj. 2000 dolara.
Ako imate duplo veću kamatu onda je bolje (72:6=12)
To je sad jako jednostavno i svi znaju da je to duplo vise, a ustvari ne znaju da je to vise nego duplo !

Evo zašto, u prakticnom primeru:
-Ako osoba stara 20 godina ulozi $1000 na 3% kamati, u svojoj 44. godini (20 godina +24) će imati $2000 , u 68. godini će imati $4000

Drugi primer:
-Ako osoba stara 20 godina ulozi $1000 na 6% kamati, u svojoj 32. godini (20 godina+12) će imati $2000, u 44. godini će imati $4000, u 56. godini će imati $8000 i u 68 godini će imati $16,000

Šta se desilo, kamata je bila samo duplo veca, a zarada za isti novac i isti period je 4 puta veca sa 6% nego sa 3% - to je ta snaga ili „Power of compounding” !!!

Kakvu nam poruku salje ovaj Rule of 72 ? Poruka je to da se moramo boriti za sto veci return from investing jer ako je kamata duplo veca zarada može da bude vise nego duplo. Sa vecom kamatom ćemo zaraditi daleko vise i brze potreban nobac za penziju. Pošto je teško naći zagarantovan veci procenat zarade od recimo 6 ili vise procenata, mi smo prinudjeni da investiramo direktno na berzi a ne kroz fondove.

---------------------------------

Druga stvar koja je jako vezana za ovu temu je i inflacija i porez!
Capital gains and dividends koji se dobiju sa berze imaju povlasteni status oporezivanja, recimo kod capital gains u Kanadi se oporezuje samo pola tj. 50%

Evo jedan praktican primer za GIC:
-Investiras u banci $10,000 na 5% kamati
-Za godinu dana zaradis $500 i tako imaš $10,500 na kraju godine
-Na zaradu platis recimo 35% takse ili $175 (10,500 -175) = $10,325
-Ako oduzmemo inflaciju od 3% (3% od 10,352 =310) znaci 10,325-310 = $10,015
-Iako će vam na racunu pokazati 10,351, realna kupovna moc u odniosu 10,000 na početak godine je samo 10,015 ili samo 0.15%

Pod istim uslovima 6% će zavrsiti sa 80 dolara profita ali ono sto je najinteresantnije :
Svaka kamata manja od 5% će zavrsiti u MINUSU !!!

To su dva najveca razloga zašto ne treba investirati u fondove ili bilo koji vrstu investiranja ako je return mali.
To su dva neoboriva dokaza da investiranje u fondove nije dobro ali to vam kompanije koje prodaju fondove NIKADA neće reci. Njnima nije u interesu da VI zaradite pare nego ONI !!!

Poruka vezana za temu - „can you afford safety” je da sa niskim rate of return nikada necete, ili će te jako teško ostavriti svoje ciljeve.

Investiranje je komplikovano a investment companije svojim expertskim recnikom zastrasuju ljude sa raznim frazama o riziku, sigurnosti, long term focus itd... sve je to propaganda, nemojte nasedati na to - to vam je moja najiskrenija poruka!