Rehabilitacija drugim sredstvima

I druge evropske zemlje su bile pod nacističkom okupacijom u Drugom svetskom ratu, na tim okupiranim teritorijama takođe je delovala kolaborantska policija, pa nikome ne pada na pamet da uspostavlja kontinuitet sa tom sramnom epohom. Naprotiv, evropski poredak je stvoren na temelju antifašizma, na diskontinuitetu, na pobedi nad fašizmom. Zato u Francuskoj nema pokušaja da se rehabilituje maršal Peten, a još manje njegova policija.

Mi takvih problema nemamo, kod nas su rehabilitovani Draža Mihailović, Nikola Kalabić i nebrojeni drugi četnički zapovednici i koljači. Pa ipak, rehabilitacija Milana Nedića koja je pokušana pre nekoliko godina – nije uspela. Viši sud u Beogradu odbio je 2018. godine zahtev za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade. Sud je odbacio tvrdnju predlagača rehabilitacije po kojoj je „Milan Nedić lišen slobode bez sudske ili administrativne odluke kao žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga”. Naredne godine Apelacioni sud je potvrdio odluku Višeg suda. Izgleda da bi čak i za naše sudove rehabilitacija Nedića ipak bila preveliki skandal.

Iako nije zvanično rehabilitovan, Milan Nedić je decenijama u srpskoj javnosti prikazivan kao „srpska majka” i spasitelj „srpske biološke supstance”, pa se na njegovu istorijsku ulogu ne gleda sa indignacijom, već postoji veliko razumevanje za njegovo služenje nacistima, koje se predstavlja kao žrtva za srpski narod. Rehabilitacija se nastavlja drugim sredstvima: kalendarima i saopštenjima MUP-a, te prećutnom dozvolom za održavanje komemorativnih skupova u Nedićevu čast. Što je sasvim razumljivo: ideologija današnjih vlasti je po svojoj suštini kvislinška, samo im nedostaje okupator. Krenuo je iz daleke Rusije, ali nikako da stigne, izgleda da se zaglavio u Ukrajini.

https://tinyurl.com/2b6ffkfr