Diskusije : Politika

Komentar
Podjimo od sebe
Power12345
06. oktobar 2024. u 02.44
Dragi diskutanti SC,

Evo nečega čega se mi kao narod stideti treba, a to je vađenje resursa iz naše Majke Zemlje, resursa koji povratka nemaju. Svi mi koristimo ove resurse svakodnevno, a malo se osvrćemo na to koliko to iscrpljuje i uništava našu planetu. Ovde se ne radi samo o političarima koje krivimo, već i o nama, jer mi sami stvaramo potražnju za ovim neobnovljivim blagom.

Evo šta sve vadimo i šta nije obnovljivo niti se obnoviti može:

1. Metalne rude:

Gvožđe (Fe): Koristi se za proizvodnju čelika. Vadi se iz gvožđevih ruda kao što su hematit i magnetit.

Bakar (Cu): Ključan u elektrotehnici i građevinarstvu. Vadi se iz minerala kao što su halkopirit i malahit.

Aluminijum (Al): Dobija se iz boksita i koristi se zbog male težine, u industriji aviona, automobila i mnogim drugim.

Olovo (Pb): Vadi se iz rude galenita, koristi se u baterijama, kablovima, a poznato je po svojoj toksičnosti.

Cink (Zn): Dobija se iz sfalerita, koristi se za zaštitu metala od korozije.

Zlato (Au): Simbol bogatstva, koristi se u elektronici i nakitu, ali vađenje zlata uništava ogromne površine prirode.

Srebro (Ag): Koristi se u elektronici i industriji, a nalazi se u rudama poput argentita.

Nikla (Ni): Važan u proizvodnji nerđajućeg čelika i legura. Vadi se iz laterita i pentlandita.

Uranijum (U): Osnovni element za nuklearnu energiju, ali njegovo vađenje ostavlja radijaciju i dugotrajne posledice na okolinu.

Kobalt (Co): Ključan u baterijama za mobilne uređaje i električna vozila, vadi se iz kobaltita i smitsonita.

2. Nemetalne rude i minerali:

Ugljenik (grafit i dijamant): Grafit je bitan za baterije i industriju, dok se dijamanti koriste u industriji i nakitu.

Fosfati: Neophodni za proizvodnju đubriva, ali njihovo vađenje iscrpljuje zemlju i vodi do erozije.

Barit: Koristi se u bušaćim muljevima za naftu i gas, što dodatno zagađuje tlo.

Sumpor: Važan za hemijsku industriju, ali njegovo vađenje i rafinacija imaju teške posledice po životnu sredinu.

Asbest: Iako zabranjen u mnogim zemljama, vađen je vekovima, ostavljajući trajne štetne posledice po zdravlje ljudi i okoline.

Ovo su resursi koje vadimo iz zemlje, a povratka nema.

Svaka tona rude koju izvučemo iz zemlje vodi nas bliže iscrpljivanju resursa koji su neprocenjivi, ali ne i obnovljivi. Zaboravljamo da Majka Zemlja ne može da se regeneriše onim tempom kojim mi uzimamo njeno bogatstvo. Taj proces traje milionima godina, a mi smo u svega nekoliko vekova već uzeli previše.
Power12345
06. oktobar 2024. u 02.59
Zaključak iz svega toga je jasan: čovek je postao najopasnija štetočina na planeti Zemlji. Kroz nepromišljeno vađenje neobnovljivih resursa, uništavanje ekosistema i neprekidno širenje svoje civilizacije, doprinosimo neizbežnom uništenju prirodnih ravnoteža koje su postojale milionima godina. Naša glad za resursima i stalno širenje u nove prostore – bilo na Zemlji ili u svemiru – pokazuje našu nesposobnost da se zaustavimo i postavimo granice.

Zemlja se, na neki način, brani: erupcijama vulkana, potresima, klimatskim promenama. Ove sile prirode, koje čovek ne može kontrolisati, mogu se shvatiti kao reakcija same planete na naš destruktivan uticaj. Kao što imuni sistem reaguje na infekciju, tako i Zemlja reaguje na nas, jer smo postali parazitsko biće koje narušava njenu strukturu.

Da li smo svesni toga? Nažalost, većina ljudi nije u potpunosti svesna ili ne želi da prihvati koliku štetu činimo. U trci za profitom, moći i komforom, zaboravljamo na posledice naših postupaka. Pitanje nije samo ekološko, već i moralno: koliko dugo možemo ignorisati činjenicu da, dok pokušavamo da osvajamo svemir, zapravo gubimo sopstveni dom?

Ova svesnost o čoveku kao parazitskom biću koje narušava ekosistem planete treba da nas natera da preispitamo svoje postupke i pronađemo način da živimo u skladu s prirodom, a ne protiv nje. Jer ako se mi ne promenimo, Zemlja će nastaviti da se „brani”, a to može imati katastrofalne posledice za nas same.
Power12345
06. oktobar 2024. u 03.12
Zaključak iz svega toga je jasan: čovek je postao najopasnija štetočina na planeti Zemlji. Kroz nepromišljeno vađenje neobnovljivih resursa, uništavanje ekosistema i neprekidno širenje svoje civilizacije, doprinosimo neizbežnom uništenju prirodnih ravnoteža koje su postojale milionima godina. Naša glad za resursima i stalno širenje u nove prostore – bilo na Zemlji ili u svemiru – pokazuje našu nesposobnost da se zaustavimo i postavimo granice.

Zemlja se, na neki način, brani: erupcijama vulkana, potresima, klimatskim promenama. Ove sile prirode, koje čovek ne može kontrolisati, mogu se shvatiti kao reakcija same planete na naš destruktivan uticaj. Kao što imuni sistem reaguje na infekciju, tako i Zemlja reaguje na nas, jer smo postali parazitsko biće koje narušava njenu strukturu.

Da li smo svesni toga? Nažalost, većina ljudi nije u potpunosti svesna ili ne želi da prihvati koliku štetu činimo. U trci za profitom, moći i komforom, zaboravljamo na posledice naših postupaka. Pitanje nije samo ekološko, već i moralno: koliko dugo možemo ignorisati činjenicu da, dok pokušavamo da osvajamo svemir, zapravo gubimo sopstveni dom?

Ova svesnost o čoveku kao parazitskom biću koje narušava ekosistem planete treba da nas natera da preispitamo svoje postupke i pronađemo način da živimo u skladu s prirodom, a ne protiv nje. Jer ako se mi ne promenimo, Zemlja će nastaviti da se „brani”, a to može imati katastrofalne posledice za nas same.
Power12345
06. oktobar 2024. u 03.40
Dali, iz svega napisanog može se zaključiti da smo postali robovi sopstvenog rada, a što više radimo i proizvodimo, sve više doprinosimo sopstvenom uništenju i uništenju planete. Umesto da rad i napredak koristimo za stvaranje boljih uslova za život u harmoniji s prirodom, mi smo zapali u ciklus preterane potrošnje, eksploatacije resursa i uništavanja ekosistema.

Ključni problemi koji proističu iz toga:

1. Beskonačna trka za materijalnim dobrima: Industrijski i tehnološki razvoj, umesto da nas oslobodi teškog rada, učinio je da postanemo zavisni od stalnog gomilanja materijalnih stvari. Umesto da radimo na očuvanju onoga što imamo, usmerili smo se na beskonačno povećanje proizvodnje i potrošnje.

2. Uništavanje prirodnih resursa: U potrazi za profitom i rastom, nastavljamo da crpimo neobnovljive resurse bez promišljanja o dugoročnim posledicama. Na taj način, ne samo da ugrožavamo prirodu, već i buduće generacije koje će biti suočene sa ekološkim krizama.

3. Otuđenost od prirode: Rad, tehnologija i moderni način života udaljili su nas od prirodnog sveta. Umesto da živimo u skladu s prirodnim ciklusima i principima, mi radimo protiv njih, često ignorišući posledice našeg ponašanja na okolinu.

4. Samouništenje: Kako više radimo i stvaramo, stvaramo i više problema – zagađenje, klimatske promene, izumiranje vrsta i ekonomske nejednakosti. Čovekova neumerenost i pohlepa vode ga ka sopstvenom samouništenju, jer su resursi planete ograničeni, a mi ih koristimo kao da su beskonačni.

Šta izvući kao pouku?

Čovek mora preispitati vrednosti koje ga vode, jer je rad, umesto da bude sredstvo za stvaranje boljeg života, postao način za ubrzanje propasti. Ako nastavimo ovim putem, nećemo samo uništiti planetu već i sami sebe. Rešenje bi moglo biti u vraćanju jednostavnijem, održivijem načinu života, gde rad ima svrhu očuvanja, a ne uništavanja.

Konačno, nismo stvoreni da budemo robovi materijalnog sveta, već čuvari planete i života na njoj. Vreme je da se zaustavimo, preispitamo svoje ciljeve i pronađemo načine da radimo za dobrobit čovečanstva i prirode, a ne protiv njih.
Power12345
06. oktobar 2024. u 03.51
Poštuj Zemlju i sav život na njoj, kao što poštuješ sebe, jer ti si njen čuvar, a ona tvoj dom.„”
Tehnicar
(Tehnicar)
06. oktobar 2024. u 10.43
Power, sve je to tačno sto si napisao, ali i uopsteno.
Umjereno i plansko iskoristavanje resursa je neizbjezno i ne bi stvaralo tolike probleme koje imamo. Da se usresredimo na Srbiju.
Nije problem da Srbija sama koristi svoje izvore vode, razvija svoju industriju i izvozi vodu. Problem je u tome sto je veliki dio svojih izvora prodala (odnarodjna izdajnicka vlast) strancima i to u bezcjenje.
Najbogatije rude zlata, bakra i srebra, koje posjedujemo gotovo smo poklonili Kinezima, koji sada vrse mega exploataciju, prisvajaju zemljiste omogućeno zakonima sns skupstine. Hiljade Kineza rade na tim kopovima, na kojima nasa policija nema pravo pristupa.
U vriejme kada se bivše rudarske kolonije oslobadjaju kolonijalnog ropstva, mi postajemo jeftina rudarska kolonija. Nasa vlast time kupuje podrsku, a državu izlaze unistenju. Lobiranje za RT, a ne za dobrobit zajednice je skaradno i nezamislivo. To nije radio ni Tito Srblju.

Primjera ima koliko hoćeš.

Ovakva državno rukovodstvo je neprijatelj svome narodu, kroz unistavanje osnove za zivot, a to su plodne oranice, pijaca voda, cist vazduh . . . dakle prirode koja nas okruzuje i iz koje smo stvoreni.
CEKAC
06. oktobar 2024. u 18.06
Power

Sve ima svoj kraj pa vjerojatno i covjek. Covjeka je bog ili priroda stvorili da razmišlja.
Ptica ne pravi gnijezdo na vodi, nego na grani. I covjek gradi kucu gdje je najsigurnija i najtrajnija. Da bi to ostvario, pronalazi nove materijale. Oduvjek su se ljudi klali. Razlog uvijek postoji. I obrana i zdravlje i sve ostalo trazi novo. A novo može naći samo na majcici zemlji.
I ti Power uzivas blagodeti ti covjecjih otkrica.
Nemoj biti poput mormona. Sve osuđuju, ali obruci na tockovima su od zeljeza, I nozei i ekseri...
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Unicorn Gifts?
.