I nas u Ontariju lažu, imali smo do sada jedan dan po podne 30
a kažu da će biti još dva tri takva.
Jutros 16 danas 25 još se nisam oznojio...

* 950hPa

У Украјини и Румунији најтоплије па код нас.
А они и даље секу, секу, па бетонирају...
Поцркаће Срби од овога.
Шуме ће се осушити.

Лепа Шумадија ће постати Сахара.

Pogledajte u nebo, sada je 15 časova u Beogradu i sada je 39 stepeni. Nebo nije plavo, već je mutno, sa nekom smesom bledom, to je garez od ispaljenih raketa,topova i ko zna čega još u Ukrajini. Pogledajte vreme na accuweather i videćete crveni alarm sa preko 40 stepeni i u Rumuniji i Moldaviji. Odakle to ide. Pa zna se odakle, a sigurno nije iz Afrike.

keser,

>'У Украјини и Румунији најтоплије па код нас.'
- - -

'Ајде и ти лепо детаљније прегледај мапу на сајту Ventusky.

Branko-123,

Није Venruski, него Ц(VENTUSKY).

Изабери:

https://www.ventusky.com/

Ако користиш Apple:

https://apps.apple.com/ca/app/ventusky-weather-maps-radar/id1280984498

За Google Play:

https://play.google.com/store/apps/details?id=cz.ackee.ventusky&hl=en_CA

Alhemijka,

Географске координате:

Мадрид 40.4168° N, 3.7038° W
Београд 44.8125° N, 20.4612° E

У односу на Београд, Мадрид је WSW, а не S, а топла ваздушна маса не продире са југа равномерно у свим географским дужинама.
Могла би да отвориш линк сајта Ventusky, који сам послао Бранку и упознаш се са струјањима ваздуха, центрима ваздушног притиска, температурама и полложајима фронтова (хладних и топлих).

П.С. Постоје извесна мања одступања у подацима о температури у поређењу са оним управо очитаним на метеоролошким станицама, али она нису кардинална.

1000 t TNT prilikom eksplozije oslobodi 4.184 terajula energije.
kilogram benzina 46 MJ

Ako pretpostavimo da u Ukrajini svakog dana eksplodira 1000 tona eksploziva, energija oslobodjena je jednaka 100.000 l benzina.

Mislim da se u Srbiji potrosi visestruko vise od 100 tona benzina dnevno. Zagrijavanje od granatiranja u Ukrajini je daleko manje od potrosnje goriva.

Alhemijka,

Смедерево је ваздушном линијом удаљено од Београда око 40 km.
У Смедереву је главни загађивач ваздуха, жељезара.
Панчево је од Београда удаљено око 16 km.
У Панчеву је рафинерија нафте.

Преовлађујуће струјање у централним деловима Србије је било југо-источно и источно, а нешто северније је мењало смер и било јужно (према северу).
Дакле, загађење ваздуха и мутно небо потичу од жељезаре у Смедереву и рафинерије у Панчеву, а не из Украјине.

И немој да нас лажеш.

Alhemijka,

>'Znaci to što nam je nebo belo i mutno to je dim.'
- - -

Није ваљда !?
А одакле је тај дим, је л' из Украјине ?

Tehnicare,

Ово из прва два линка знам, то (засејавање облака) сам у друге сврхе радио 11 година У Србији. Ново је једино да ови Арапи имају модернију опрему, о којој смо ми могли да сањамо.
Да би се изазвале падавине, или повећала њихова количина, засејавају се већ постојећи облаци типа Кумулуса, а да би се умањиле штете од града, засејавају се Кумулонимбуси.
(О томе бих овде могао да одржим предавање, али ћу се на овоме зауставити).

Трећи линк не ради.

Питања која сам ти упутио у горњем коментару су о „појави урагана у Дубаију”.
Наиме, до појаве интензивних временских непогода (праћених олујним ветровима, великим падавинама, било течним, или у форми града) долази, пре свега, приликом наиласка хладног фронта у подручје где је већ неколико дана присутна топла ваздушна маса.

Интензитет непогоде зависи од разлике температура те две ваздушне масе и брзине продирања хладног фронта.

У региону Дубаија ионако су дневне температуре врло високе, инсолација (озрачење Сунцем) интензивна и траје велики број дана. Тло се непрекидно загрева и акумулира се огромна количина енергије, која не може да се израчи током ноћи.

РЕТКИ су им наиласци брзих хладних фронтова, а кад се то ипак догоди, могу да се очекују велике падавине и јаки олујни ветрови, а њихове брзине могу да се пореде са брзинама ветрова код урагана (харикена, оркана).

Да би разумео физику настанка таквих непогода, узми у обзир да хладна ваздушна маса продире и подвлачи се испод присутне топле ваздушне масе (као онај плуг за чишћење снега); топли ваздух бива убрзано потискиван у више слојеве, у којима због ниских температура, долази до процеса кондензације, или кристализације, при чему значајну улогу играју аеросоли, јер представљају тзв. нуклеусе (језгра) кондензације, или кристализације. у лабораторији смо сечењем зрна града у неким случајвима налазили инсекте као та језгра.

Само по себи, засејавање Кумулуса не може да изазове такве промене, одн. да изазове појаву олујних ветрова са брзинама сличним ураганима.
Али може да доведе до веће количине падавина, или до падавина у случајевима кад их вероватно не би било.

Jocko,
Ne mogu da se upustam u naučne rasprave oko nastanka vremenskih nepogoda, jer takvog kapaciteta nemam, ali mogu da logicki povezujem neke cinjenice, koje su dostupne i vidljive jednom prosjecnom promatracu.

Vremenske nepogode su postojale i u proslosti, i nauka je dobro proucila fizicke mehanizme promjene vremena, nastanak kise, snijega itd, sto smo svi ucili čak i u srednjim skolama.

Danas, u ova luda vremena, radi se na vjestackom izazivanju nevremena, kao vida experimentisanja, vjerovatno i tihog ratovanja drugim sofisticiranim sredstvima, koje spadaju u domen fantastike, zahvaljujuci visokoj tehnologiji i tajnim znanjima metafizike.

Claud seeding, kao vid hemijskog uticaja na oblake, je dostupan bogatim zemljama, i već se uveliko praktikuje. Pretpostavimo da može izmaci kontroli i izazvati neranotezu i vrtloge podpritiska koji se multipliciraju sami od sebe. Ili, ako negdje ukrades kisu, drugome ćeš prouzrokovati susu.

Drugi razlog za postojanje sve ucestalijih vremenskih i klimatskih promjena je masovno zaprasivanje neba raznim aerosolima, zvanicno u cilju smanjenja zagrijavanja atmosfere prouzrokovanu pojacanom emisijom CO2.

Oko ovoga se možemo raspravljati i neslagati, ali moje oci svakodnevno vide ispresjecano i unakazeno nebo bijelim tragovima, koji se satima sire u nedogled, stvarajuci neprirodnu rastezajucu maglu i pretvaraju nekad plavo nebo u tupo sivilo. Ovo ne pamtim dabilo u mojoj mladosti. Svaki moj dan pocinje psovkama na one koji to rade. UN su potvrdile ovakve akcije, sipanjem reflektirajucih nano čestica raznih teskih metala i nekih hemikalija itd. Mjerenja sadrzaja aluminijuma, barija, sumpora i sl. su pokazala enormna povecanja. Oko toboznjeg povecanja kncentracije CO2 uticaja na klimu, ne postoje uskladjena naucna objašnjanja. Mocni globalisti namecu svoju jednoumnu politicku nauku, koju ti izgleda rado podržavas?

Znamo da isti oni globalisti, koji zagovaraju pandemije i masovne vakcinacije genetskim pelcovima, zagovaraju i CO2 poreze, ukidanje upotrebe fosilnih goriva (rat u Ukrajini), tkz. zelenu tehnologiju, poput još prljavijih elektricnih automobila itd.

Nadalje, sporni uticaj na jonosferu visikofrekventnog harp oruzja, koje posjeduju mocne sile, sigurno nisu u funkciji napredka, mira i dobrobiti za covjecanstvo . . .

I na kraju, one (pogotovo od nauke) koju ukazuju na ovakve opasnosti, moguće posljedice, trebalo bi pazljivije slusati i uvazavati, jer pluralizam mišljenja je u funkciji spoznaje, osim ako se ide na jednoumlje i diktaturu.

Tarpe-,

Ventusky је метеоролошки центар у Чешкој. Ево шта кажу о свом сајту:

>> Ми смо метеоролошка компанија. У нашој компанији се фокусирамо на временску ПРОГНОЗУ И ВИЗУЕЛИЗАЦИЈУ МЕТЕОРОЛОШКИХ ПОДАТАКА. Имамо богато искуство у представљању временских података са нашег портала, Ин-почаси, који је основан 2006. године и сада је један од сервера са највећим прометом у Чешкој Републици.<<

На њиховој карти, у доњем левом делу могу да се бирају датуми. (Рецимо, пођи од 6. јула 2024.)
У левом делу карте можеш да изабереш приказ висинске карте на 950, или 850 hPa. Приказ на 2 m не пружа довољно добар увид увид у висинска струјања (због ефекта трења ваздуха о подлогу и деформација у токовима струјања ваздуха), али пружа увид у градијенте поља температура у нижим висинама и распростирање топлијег/хладнијег ваздуха у приземљу, као и локалне варијације температура .
У доњем десном делу можеш да изабереш приказ фронтова.
Боје и њихове нијансе показују поља температура. Наношењем курсора на подручја која те интересују добићеш податке о температури. Точкићем миша можеш да умањиш, или увећаш област посматрања. Видећеш где су биле области високих/ниских температура.
Струјнице дају увид у токове струјања ваздуха.
Такође можеш да отвараш карте падавина, радарских и сателитских снимака итд.

Узми у обзир да се ваздушне масе у свом кретању модификују и трансформишу под тицајем терена (области) изнад којих прелазе. Мењају се и примесе евентуалних загађења. Зато изворе загађења треба најпре тражити у околини дате области, или места.

Моји коментари у овој дискусији немају везе са тим да ли волим Русе, или Украјинце, немају везе са политиком.

Генерално, удаљеност од Украјине до Србије је око 1000 km, a od Odese do Beograda oko 800 km. Борбе у Украјини могу да утичу више локално, а чак да у ретким случајевика струјања ваздуха иду од Украјине према Србији (рецимо директно преко Румуније и Карпата), током путовања се тај ваздух модификује и та загађеност му са растојањем слаби, или се мења на други начин; може да донесе и нека загађења из крајева Румуније ближих Србији.

Сећам се да је и пре 30, 40 година у Београду често било дана у којима је ваздух био веома загађен; чини ми се да сте прилично млађи од мене и да вам то није познато.
Од тада се ситуација погоршавала, а сада је, имам утисак, годишње већи број дана са загађењем него раније. Узроци су разни и у највећем броју пореклом из одређених делова Србије, или земаља у непосредном окружењу. У Београд већ годинама загађења потичу од рафинерије у Панчеву, жељезаре у Смедереву. термоелектрана, као и све гушћег саобраћаја у граду.

Зашто се трудим ?
Зато што сам испровоциран насловом и неоснованим а дрчним уводним коментаром Алхемијке. (Није јој први пут да тако наступа у својим темама). Прво она треба да докаже који је интерес метеоролога да је/вас лажу.

Ако је она себи дала право да прогласи мегеорологе лажовима, индиректно је увредила и мене, а пошто је њена клевета неоснована, заслужила је да јој то кажем. Прогноза времена се НЕ бави дневном политиком, него се заснива на осмотреним подацима у широком подручју и метеоролози могу и кривично да одговарају ако не могу да докажу да су се руководили чињеницама, поготово у најавама временских непогода.

Било који метеоролог може да ти каже да је то што је она рекла обично лупетање и кардинално незнање. Као метеоролог, 2 године сам радио у Одељењу прогнозе времена (у Београду) и знам како се на основу анализе и прелиминарне прогнозе, после које долази стручна дискусија, стиже до прогнозе за јавност. Прогноза времена је производ тимског рада, генерацијског знања и искуства и НЕПРЕКИДНОГ праћења времена и срећом не зависи од политике.
***>’Ja isto mislim da i naši meteorolozi ne pricaju istinu kada stalno pominju da su nam ove vrućine iz Afrike. Oni to pricaju da skrenu to dalje od rata u Ukrajini. A oni to rade javno, preko zvaničnih tv programa i može se to okvalifikovati kao neistina. ‘
- - -

Да ли се сећаш неких прогноза из периода 1970-1990 ?
Да ли је и тада био неки рат у Украјини, или су метеоролози и тада имали неки (?) разлог да лажу ?
Ако се не сећаш, или си млађи, прошетај до Народне библиотеке – у одељењу периодике узми неке дневне новине из тог периода; прелистај их и упознај се са метеоролошким извештајима из поменутих година.

Tehnicare,

>’Mocni globalisti namecu svoju jednoumnu politicku nauku, koju ti izgleda rado podržavas?’
- - -

???
Чини ти се. Вероватно ниси приметио да сам у другим дискусијама говорио да сам угрупи метеоролога који НЕ подржавају теорију глобалног отопљења и промене климе.

Не разумем какве везе има ово што говорим у овој дискусиј са 'jednoumnom, politickom naukom’ ?

Иако кажеш да немаш капацитет да се упушташ у научне расправе, објашњаваш ми на чему се заснива и како функционише засејавање облака (реагенсима), а рекао сам да сам то радио 11 година !? И још ми прилепиш да подржавам глобалисте !?
У овој теми дискутујем(о) о ономе што је испалила Алхемијка, а не о ХААРПу, кемтрејлсима, пројекту који заговара Бил Гејтс и сл.

Да ли знаш кад је у Србији почело засејавање облака (противградна заштита) ?
Да ли знаш да је подручје Балканског полуострва бар пар векова познато по градоносним облацима ?

Не мислиш, ваљда, да метеоролози формулишу прогнозу без логичког повезивања, него да је то карактеристично само за лаике ?
Логичко повезивање зависи од расположивих информација и знања о природи неке појаве или процеса. У овом случају потребна су знања о Физици атмосфере, Физици облака, Термодинамици и Динамичкој Метеорологији, као и знање о врстама и родовима облака.

И сад ја треба да наводим морфолошку класификацију, врсте и родове облака, да објашњавам да, по својој природи, Кумулуси нису падавински облаци, да облаци Cumulus humilis имају кратак век трајања, зову их облацима лепог времена, итд.

Кумулус типично садржи извесну количину влаге, формира се при СТАБИЛНИМ енергетским стањима атмосфере и зато не прераста у Cumulonimbus, а не припада врсти Нимбостратуса. Природно НЕ даје кишу, креће се у адвективној струји и временом наступа његова дисипација.

Сад укључи логику ...

1. Ако се на такав облак НЕ примени засејавање, он неће дати кишу ни у једној области изнад којих путује.
Али, ако се спроведе засејавање, он МОЖЕ да излучи извесну количину падавина.
Због тога отпада приговор да засејавање у једној области може да изазове сушу у другој области, јер без засејавања тај облак ионако НЕ БИ дао падавине ни у првој ни у другој области.

2. Нешто развијенији тип Кумулуса (да не залазим детаљније у родове) може у условима нестабилности атмосфере и без засејавања да излучи релативно слабе краткотрајне падавине у једној области.
У том случају следећа област ионако НЕ БИ из тог облака добила падавине.
Ако се врши засејавање, тај облак може да излучи НЕШТО ВИШЕ падавина (рецимо 5% до 20% више), а следећа област опет не добија падавине.

3. Засејавање у условима кад нема облака не даје падавинске ефекте, премда може да изазове појаву слабих Кумулуса кратког века (као Cumulus humilis).

4. Кумулонимбус даје интензивне падавине, често праћене појавом града, јаким ветром и електичним пражњењима. У том случају се засејавање врши реагенсима који треба да повећају количину аеросола у атмосфери на путањи Кумулонимбуса и доведу до ВЕЋЕГ БРОЈА МАЊИХ ЗРНА града и тиме се смање штете на тлу.

Тај облак и без засејавања излучује велике падавине, које се периодично понављају на траси његовог кретања, (све до његове дисипације), тако да следећа област неће бити ускраћена за падавине. Животни век развијених Кумулонимбуса је (оквирно) од 30 минута до дв, па и три сата. Могу да се регенеришу и прелазе путање и до више стотина километара и периодично дају град.
[Сећам се једног од више таквих, који је кренуо негде изнад Мостара, у WSW струји се кретао изнад северних делова централне Србије, направио нам велике штете, прешао у Бугарску и Румунију, направио и тамо штете и пратили смо га радаром до његовог скретања у Украјину].

5. Засејавањем Кумулуса НЕ МОЖЕ да се направи Кумулонимбус, јер је за његово формирање потребно да буду испуњени и други услови у атмосфери (изражена енергија нестабилности, изражена термичка вертикална стратификација, повећана влажност ваздуха, итд.).

Jocko, nasi meteorolozi blage veze sa meteorologijom nemaju. Ne bi želela sada da pričam o ovoj temi vezano za ove vrućine ali obrati pažnju, skoro uvek kada nam daju prognozu za 2-3 dana a tek i za nedelju dana uvek to vreme nije bilo onako kako su oni predviđali.Koliko su se samo u poslednje vreme oglasavali javno sa prognozama u stilu - upozorenje u Beogradu će sledećih sat vremena biti jak pljusak a taj pljusak bio dva sata pre te njihove prognoze i razvedrilo se. Koliko puta sam pročitala komentare gradjana na te njihove objave u stilu ne lupetajte vise najavljivali ste kišu a ceo dan sunce. I sve tako. Da li su to meteorolozi sa kupljenim diplomama ali mnogi meteorolozi kod nas ne znaju gde im je leva a gde desna.

Атмосфера не би била то што јесте, кад би се у њој сви процеси обављали линеарно, увек све по шаблону, а осматра се и анализира више параметара и утицаја, који се НЕПРЕКИДНО више-мање мењају.

Посао метеоролога је изузетно динамичан, напоран, стресан, ради се као на брзој покретној траци, тражи стални ангажман. И онда се јави нека пицајзла и каже „ви, бре, појма немате, код мене нема кише”.

П.С. И дан-данас се дивим Зорану Поповићу(+), Радославу Братићу и Донки Пеган (с којима сам радио и стицао непосредна искуства) на издржљивости и посвећености том послу.