Ja znam par djece sto su imali problem sa ucenjem i relativno su im pomogli, ali cijene su brrr. Ja sam gledala za svoje dijete i odlucila da ulazem ja truda oko nje umjesto da placam. Mislim da bi kad bi vidjela da zaostaje i sa mojim zalaganjem, ulozila te pare.

Čitam vas i sve mislim : hvala Bogu sto živim u prilično zaostaloj državi gde još ne traže da deca od 4 godina uce da čitaju. Kod nas su prilično opusteni, i ne forsiraju tako malu decu.

Ok da pišu slova, brojeve i znaju da napisu svoje ime, ali citanje...eeejj.
A kada napune 10 godina krenuce na faks.

Upisite decu u montesori vrtice- za godinu, dve naucice tecno pisanje, citanje, racunanje do druge decimale (a ako ima interesa i na vise), šta je subjekat, predikat, objekat, pridev..., uvod u geometriju, razlomke... Itd itd. Ovo naravno samo uz povremeno ponavljanje pedagoga 1 na 1. Dete samo odlucuje kada je za šta spremno i samo razvija interes bez da ga neko maltretira i forsira da uci stvari koje ga tog dana apsolutno ne zanimaju!

Ovde ih u skolama odmah testiraju i dijele u 3 programa (slow, medium, advanced) zavisno kako stoje sa citanjem/pisanjem, tako da ih stalno „guraju”.

U NY smo. Stalno je neka klasifikacija, a sve u svemu, vecina tih državnih skola je losa. Najbolje je ako dijete uradi dobro test za „gifted and talented” i udje u taj program (ovo je pogotovo za middle school).

Ovo sve pišem na osnovu onog sto sam čula od drugih i procitala. Koliki je stvarno pritisak na djecu, to ćemo tek vidjeti :)

Zašto je „grouping by ability” losa ideja? Meni to nekako bolje zvuci nego da sjedi u grupi u kojoj se dosadjuje ili koju ne može da prati.

Pa je se nadam da nisu tako ocigledno „labeled”. To mi zvuci kao logor. Valjda to rade nekako pametnije.

Zanimaju me i iskustva roditelja cija djeca idu u privatne crkvene skole, jer one nisu preskupe, ali ne znam kakav je kvalitet. Čini mi se da je tu manje stresa.

Hteli smo u Kumon ali kad sam shvatila da moram da se „pretplatim” na 6 meseci ( ako odustanes ranije svejedno placas do isteka tih 6 meseci) - kao da uzimas gym membership bokte... i da će da nam ruinira ovog malo porodicnog zajednickog vremena koje imamo svako vece, sa comacim zadacima svakodnevno po sat vremena (mimo skole)... odustala sam. Potom sam tražila dalje, čula sam da su Sylvan, Oxford... mamipare, i da je najbolje ako već želiš da ti neko pomaze detetu platiti privatnog tutora. U tom slučaju mogu i ja da mu pomazem dok je ovako mali, a kad poraste videcemo.

Inače ovde svi forsiraju to citanje dece sa 4 godine. Krenuo moj mladji sin u JK ove godine, sa 4 godine i kaže uciteljica na prvom sastanku „he does not know his alphabet” . jebiga ja sam izgleda staromodna, ocekujem da deca u skoli nauce da čitaju i pišu a ne pre skole. U protivnom ne moram ni da ih dajem u skolu, ako će sve da nauce kod kuce. Tako skole ovde ispadaju samo glorified babysitters - cuvaju ti decu 7-8 sati dnevno dok ti rintas na poslu, zamlacuju ih sa arts and crafts po ceo dan, a onda ocekuju da ih ti kod kuce naucis matematiku, engleski i tako dalje.

Uz sve to, stvarno se upirem da shvatim kako to u ovako ambicioznoj zemlji gde todleri čitaju i pišu i zaostali su u razvoju ako to ne rade, odrasli ljudi na odgovornim pozicijama ne umeju da speluju osnovne stvari, ne znaju razliku između there, their i they're , advice i advise, i tome slično? Šta, zaborave u pubertetu sve sto su naucili u pretskolskom?

izvinjavam se ja sam danas malo u pop*zdu na ceo sistem pa lajem :)

Mislim da je Kumon precenjen. Ako sam dobro razumela oni rade sa grupom od nekoliko dece i to 2 puta nedeljeno po 30-tak minuta im uzme da urade radne listove i onda dobiju domaće da ih rade kuci. Znaci opet vecina tog ucenja mora da se obavi kuci. Za ucenje citanja sam uzela on-line raz-kids jer kroz taj web site imamo pristup gomili knjizica organizovanim po nivoima. Deca mogu da poslusaju sadrzaj knjige, da sami čitaju i na kraju još imaju 5 pitanja. Za sve procitane knjigice skupljaju zvezdice koje mogu da „koriste u svemirskom brodu”. Matematiku isto radimo sami kuci i za to koristimo radne listove, razne igre i sve sto imamo pri ruci kod kuce ili dok smo u setnji:)
A skola...e to je duga prica...po njima još ne bi znali ni slova. Mislim da uciteljica ni ne zna kapacitete dece koju uci.

Sharlo, drago mi je da si ostavila svoj utisak o Oxfordu. Ja još razmišljam šta da mislim o nasoj skoli. Kad sam pricala sa uciteljicom sva je u fazonu, ništa ne treba kuci, sve što se od njih ocekuje naucice u skoli. Eto bas suprotno od onog sto je kod vas. A ja imam neki osjecaj da to tamo nije dosta, pokusavam kuci da radim koliko stignem s njom. Ona u skoli uci franc, kuci ja s njom eng. valjda će nešto biti od svega.