Diskusije : Trudnice i mamice

Komentar
Promjene u braku/vezi u toku trudnoće
nea111
01. mart 2011. u 13.26
Drage moje većinom svi pricaju i pišu kako djeca mjenjaju vezu sa partnerom, a mene zanima kako je trudnoća promjenila vas, vasu vezu, vaseg partnera.
Ja sam evo u zadnjem tromjesecju jaaaako osjetljiva, čak sam postala emotivno slaba na tetku mog dragog, ženu koju inače nisam podnosila ranije.
Mm ništa nije jasno...prije sam ludila ako radi stvari za mene, jer sam uvijek insistirala na nezavisnosti u svakom pogledu, od sklapanja namjestaja do lijepljenja tapeta itd, ... a sad me vrijedja sto mi ne doda jastuk ili recimo ne odvede moj auto na servis. A tek da ne kažem kako sam se rasplakala u neko doba noći jer je zaspao uz tv i nije dosao u sobu. I kad se rasplacem, svasta mu nagovorim, ma uzas. Hoće li meni neko reci dokle ovo traje!? Bas me zanimaju vasa iskustva.
Pozdravcici od mene (sto bi ja voljela da ovi prosvjetljeni trenuci malo duže traju :) )
SarenaLazaOriginal
01. mart 2011. u 13.57
Kod nas se kaže „Jedne godine trudna, druge godine luda”.
Za mene bilo dosta tačno u obje trudnoće a i u ovoj trecoj se krecem u istom trendu.

Pa ima da potraje znaci još malo vise od godinu dana.
Nek' ti je sa srećom.
Sve će se srediti, neke stvari promijeniti na bolje, neke sleci, neke će te izluditi ali na kraju balade, sve je to vrijedno pa i avantura od ove dvije godine će ti izgledati zanimljiva/zabavna kad pogledas u nazad.
bubbi
01. mart 2011. u 13.58
Mislim da je to normalno. Meni se I ranije desavalo. Placem ko kisa za neke stvari. Tipa sto nije otisao u prodavnicu. I sad insistiram do besvjesti na nekim stvarima. Sa familijom nemam problema, ali mm ima nekih prijatelja koje nisam podnosila ranije I sad ih još više ne podnosim, vise to ne mogu ni sakriti pa se nadju uvrjedjeni...
Biće bolje.

LeeLu
01. mart 2011. u 17.29
Za mene može slobodno da se kaže - Jedne godine i trudna i luda. Od napada grize savesti više ne znam šta ću šta sam sve rekla muzu do sada. Valjda se to ne racuna :(
skoljka
(student)
02. mart 2011. u 00.15
Svi to prolazimo, muzevi ne mogu bas najbolje da shvate te promjene u nama, i eto frke. Nasmijala si me za ono da si se naljutila sto je on ostao da gleda tv, tako i ja, bas isto...procice, kod mene se pocelo popravljati kad mi je dijete imalo oko 6 mjeseci...
Charmein
(Racunovodja)
02. mart 2011. u 01.15
Mene to tek ovih dana prolazi a pocelo prije 4 + godine. Nije mi ni prošlo od prve trudnoće kad opet trudna, pa još gore nego prvi put.

Djeca i nove obaveze su ogroman stress na brak.
nea111
02. mart 2011. u 03.46
Auu Charmein, ti me stvarno utjesi o)... pa znaci ovo se joooos dugo nastavlja...bas jutros govorim mm kako treba da se navikne da nismo vise ravnopravni prioriteti u vezi, a on bukvalno u mene gleda sa nevjericom...konta još momenat i ova će opet da cvrcne :)))))))).
Sad se tome smijem, ali u nekim momentima kao da mi se um zamraci...a brate dragi koliko i njemu treba da shvati da ne uzima stvari lično!?
A Bubbi mm ima nekog poznanika koji tako ima tendenciju da vara ženu...jaooo, pa ja njega ne mogu da vidim!!! Popizdim kad ga neko slučajno spomene...i da, u zadnje vrijeme stalno nešto zapitkujem gdje mm ide, s kim i kad...uzas blagi...kao omca sam oko vrata!!! LeeLu moracemo neki poklon da smislimo jednog lijepog dana kad sve ovo prođe
Kalimerka
(obdanište)
02. mart 2011. u 05.01
Ne znam, možda imate puno obaveza i stresa pa i to utiče, ili već dječicu kod kuće. Ja živim sama s dragim i nemam praktično nikakvih obaveza, ne radim dok sam trudna a i ne raspremam kuću posebno. Tako da evo dodjoh u poznu trudnoću bez ikakvih promjena, čak mi dragi nekad kaže da su mi živci bolji sada nego prije trudnće. Samo, vrlo rijetko, rasplače me neki film. Ali to se desilo 2-3 puta.
Mislim da bih bila potpuno luda i bez trudnoće kad bih živjela u zajednici, recimo.
Isidora_C
02. mart 2011. u 05.09
Ja uopste nisam bila drugacija u trudnoći, ali to vjerovatno zavisi od hormona.

Mislim da trebaš porazgovarati sa nekim jer možeš bez pravog razloga stvoriti probleme u braku.
paukovaca
(obaram s nogu)
02. mart 2011. u 10.43
post porodjajna depresija... prolazno stanje. individualno kako kod koga...
Suncokret_mali
02. mart 2011. u 11.35
Ja nisam nikad bila smirenija nego kad sam bila trudna, jedan od naljepsih perioda u mom zivotu a i trudnoća i dijete nas je opet malo zblizilo jer kad si u vezi dvadeset godina svasta se izdesava čak i pomisli o razvodu al eto još smo tu i guramo.
Charmein
(Racunovodja)
02. mart 2011. u 19.20
Koliko imaš/imate obaveza definitivno utice na tvoje ponasanje.

Ja sam zaboravila da napomenem da je kod mene to krenulo ne u prvoj trudnoći nego kada se rodilo prvo dijete koje nikada nije spavalo prva četiri mjeseca svog zivota. Na posao sam se vratila puno radno vrijeme kada mu je bilo 7 mjeseci i to suprotne smjene sa MM. Znaci od jutra do mraka radis - nikakvog zivota. Kada je bebi bilo 13 mjeseci opet trudna. Radila do zadnjega dana istim tempom. Znaci dodjem kuci umorna, trudna, tamo me ceka beba i skoro sve obaveze domaćice. I onda opet novorođena beba, pa se vratila na posao kad su drugoj bebi bila 3.5 mjeseca. Mladjem djetetu sa sada 2 godine i tek sam malo progledala.

Nadam se da nećeš morati raditi bas ovim tempom i samim tim stress će biti daleko manji.
nea111
03. mart 2011. u 03.54
U pravu ste da obaveze uticu, pa tek ako dodje do nekih komplikacija u trudnoći, sve to malo poremeti i najotporniju psihu.
Charmain ti si definitivno borac, svaka cast da si sve tako pregurala. Ja sam prestala da radim samo zato što sam morala i to po ljekarskoj naredbi...a i sad bi isla da mogu. Nekako se covjek navikne na tu brzinu i tempo...svake godine samo odmor od 3-4 sedmice i onda skole, fakulteti, poslovi, i sve tako godinama...treba valjda malo da se i mozak i tijelo naviknu na novi ritam. Visak vremena i mentalne energije valjda, šta li!?
A Isidora, imaš pravo za razgovor sa strucnjacima, nadam se da neću morati, mada i kafica s nekom drugom mamicom i trudnicom cuda čini takođe...
-Layla-
03. mart 2011. u 07.35
U trudnoći sam bila normalna, možda samo malo osetljivija nego inače.
„Ludilo” je nastupilo nekoliko nedelja nakon porodjaja. Ali brzo sam se vratila u normalu. Sada se osecam skroz ok, osim nespavanja tj redovnog budjenja oko 3, 4 pola 5 sve ostalo je slično. A isto ne može da bude, jer tu je sada detence.
IvaSpring
03. mart 2011. u 19.39
Nea, ja te skroz razumem;_)) Nas su u poslednje vreme pritisle obaveze sa svih strana, tako da je stres bio na nivou, sto je dovelo do toga da mog muza u jednom trenutku obozavam, u drugom ne mogu da podnesem! Uzas! Mada se trudim da se kontrolisem, zao mi bude, mada me onda opet iznervira, sto mu nije jasno da ja sad nisam normalna;))
Btw, kako pritisak? Ja sam dobro podnela avion i putovanje, jedino sto sam evo već 2 dana od leta otecena kao krofna.
nea111
04. mart 2011. u 04.09
Draga Ivka neka si se ti smjestila i smirila, pa sad polako guraj (bukvalno) naprijed :). A muž je primoran da shvati, mada znam da njima stvarno ništa nije jasno :)))))
Meni pritisak skace kao lud, pa se vrati, najgore je sto svaki put moram do bolnice kad se to desi pa tamo sjedim oni to prate dok se spusti i onda opet promjene dozu tableta i tako sve u krug...uglavnom cilj je 33-a sedmica...sto je iduce sedmice, a poslije se bebi može roditi.
BTW kupila sam buggaboo bee, sa zutim stitnikom za sunce i crnim cocoon...ma biće mi kao mala pcelica :)
IvaSpring
04. mart 2011. u 17.40
I meni se najviše svidja kombinacija crno/zuta za bee. Ja se samo sad nadam da će mi kontejner sa stvarima stici do kraja marta, pa ću imati vremena da sve raspakujem i sredim dok bebana ne stigne.
Ti se primiri i cuvaj do sledeće nedelje, proćici i to brzo, nije nam još mnogo ostalo;-))
LeaDiKaprio
(shumska)
06. mart 2011. u 00.06
nea111 nemoj da se brines, sve je to normalno naročito u 3 trimestru. Ja sam bila nevidjena placipi... kad sam bila trudna, i to bas u 3 trimestru.

Hormoni podivljaju i to ti je otprilike to.

Šta sam ja radila? „Prohujalo s vihorom” fazon. Da li se iko seca tog starog filma... Kakosezvase ona sto je bila glavni lik (Skarlet O Hara bese?)... Ona je u najgorim momentima svog zivota sebi govorila „sutra ću o tome da razmišljam”.

Sjajan metod. Neki to zovu „brojanje do 10”.

Muž je znao da me iznervira sasvim normalnim ponasanjem. Ja bih bila očajna a onda bih rekla sebi da sam trudna i da se zato osecam tako uznemirenom i da je najbolje da o tome razmislim sutra/za dva dana/kasnije kad se muž vrati kuci. Posle se to i zaboravi ili se uzybem zbog nečeg drugog i onda opet joj kako sam se naljutila sad bih mogla nacisto da popyzdim ali razmislicu o tome još malo samo da operem ove sudove/da se prosetam/procitam još jedno poglavlje od knjige.

Meni je pomagalo, a ti probaj da vidis da li će i tebi pomoći.
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Keychain ?

Life Press

.