Eh, puste zelje... Neće se on leba najesti od toga!

Монах Артемије је, ономад, дубоко пао у Дубоком потоку, а сада се уљуљкује у Љуљацима!

Тешко је стање кад се човек уљуљкује у Љуљацима, али
„има излаза из свих безизлаза” (свети Ава је додавао: „Никада није касно”, а народ каже: „У Бога нема позника”) - наравно за њих, за Патријарха и епископе, али не и за њега. Јер, за све ово време свог упорног противљења Светоме Духу мира и јединства у Цркви, „којој је служио” (како се хвали, а не каже да се замонашио ради свога спасења), он ниједном није нашао за сходно да макар помене спасоносно јеванђелско покајање, ако не ради чега другог, онда барем ради речи Христа Спаса: „Лекару, излечи се сам!”
Брат наш Артемије, који тада узе ризу покајања, сада ризу покајања нуди другима као излаз из стања у које је себе довео, мада би много лакше и једноставније, усто јеванђелски спасоносније и за њега и за нас, било да почне од себе, макар смиреном молитвом и тужнорадосном песмом Покајања отвори ми двери, Живодавче Христе.''

Конте не конта, нити раздваја, наобичнији физички закон мотке од моралног закона, па брани безуспешно брани онога ко убија мотком...

Макар се убици приписале и најбоље намере, ипак истина је да није мотка, него човек убио човека... иако је логика атремита да је мотка за све крива!

Као што је логика артемита да је за (у)пад у Дубоки поток, крив поток, а не онај ко је у њега упао...

Иначе, што се тиче Светог Писма да појаснимо незнавеном Контеу, не би ли како сконтао:

'' Показујући немоћ тадашњих лекара, Господ је рекао: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам (Лк. 4;23). Тиме је хтео да каже: „Ја нисам такав као они, који су неспособни да излече саме себе; Ја сам истинити Лекар и добри Пастир; Ја сам душу положио за овце, и могу да исцелим сваку душевну немоћ и болест; Ја сам непорочна овца која се једном приноси на жртву, и могу да излечим оне који Ми приступају.” Једино Господ може да подари души истинско исцелење, јер је речено: Гле, Јање Божије, Које узима на Се грехе света (Јн. 1; 29), односно, грехе душе која је поверовала у Њега и која Га љуби од свег срца''.

Показујући немоћ тадашњих лекара, Господ је рекао: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам (Лк. 4;23). Тиме је хтео да каже: „Ја нисам такав као они, који су неспособни да излече саме себе; Ја сам истинити Лекар и добри Пастир; Ја сам душу положио за овце, и могу да исцелим сваку душевну немоћ и болест; Ја сам непорочна овца која се једном приноси на жртву, и могу да излечим оне који Ми приступају.” Једино Господ може да подари души истинско исцелење, јер је речено: Гле, Јање Божије, Које узима на Се грехе света (Јн. 1; 29), односно, грехе душе која је поверовала у Њега и која Га љуби од свег срца.

Добар пастир, дакле, лечи овцу прекривену крастама, док овца овцу не може да излечи''.

Лепо богами!

Речи Светог Макарија Великог наш врли Конте назива бућкуришем!

Ово је сјајан пример докле воде ови тврдокорни расколнички ставови!

Слушај Конте, да се не заваравамо ово што ти велиш: ''vladike Artemija, jedinog kanonskog episkopa Raško-prizrenskog..'' је бућкуриш над бућкуришима!

Конташ ли, Конте, да монах Артемије није више епископ!
Без обзира што он, ти, Мика, Пера или ја на ту чињеницу не пристајемо... или што се уљуљкујемо у Љуљацима да је он још ''епископ у егзилу'' и да га прогањају ини опадачи и антихришћани, па све од тих прогона оснива катакомбне цркве и црквице... Артемије није никакав мученик и прогнаник. Њега нико не прогања, заправо, он ради шта хоће, шета где хоће, отвара „катакомбе” (које је то тек ругање хришћанима који су животе давали у првим вековима хришћанства), излази на телевизију, ради шта му је воља, „служи” где му је воља...

Није случајно што је Артемије дубоко пао у Дубоком потоку и што се сад уљуљкује у Љуљацима, имена некада све говоре... тј. дају праве одговоре на сва могућа питања.