Oni koji poštuju Božji zakon bili su optuženi da su prizvali božanske sudove na Zemlju, pa će biti proglašeni krivi i za strašne poremećaje u prirodi, sukobe i krvoprolića među ljudima koji su ispunili zemlju jaucima. Sila koja je pratila objavljivanje poslednje opomene razgnevila je bezakonike, njihov gnev je usmeren protiv svih koji su prihvatili vest, a sotona će još žešće raspirivati duh mržnje i progonstva.
Kada se Božja prisutnost konačno povukla iz jevrejskog naroda, sveštenici i narod to nisu znali. Iako su se nalazili pod sotonskom vlašću, iako su ih razdirale najstrašnije i najpogubnije strasti, i dalje su sebe smatrali Božjim izabranim narodom. Služba u Hramu bila je nastavljena, žrtve su prinošene na oskrnavljenim oltarima, svakodnevno su prizivani božanski blagoslovi na narod koji je bio kriv za smrt Božjeg dragog Sina i koji je pokušavao da pobije Njegove propovednike i apostole. Isto tako, kada neopoziva odluka u nebeskom Svetilištu bude izrečena i kada sudbina sveta bude zauvek zapečaćena, stanovnici Zemlje to neće znati. Narod, iz čije se sredine Božji Duh zauvek povukao, nastaviće da obavlja svoje verske forme, a sotonska revnost kojom će ih ispuniti knez zla da bi ostvario svoje zle planove, biće slična revnosti za Boga.
Božji narod sa iskrenom čežnjom, očekuje znak dolaska svoga Cara. Kada stražari budu čuli pitanje: »Stražaru, šta bi noćas? Stražaru, šta bi noćas?«, odgovor će odlučno glasiti: »Doći će jutro, ali i noć!« (Isaija 21,11.12) Na oblacima iznad planinskih vrhova već blista svetlost. Uskoro će se pokazati Njegova slava. Sunce pravde već se sprema da zasija punom snagom. I jutro i noć su pred vratima – rađanje beskrajnog dana za pravedne, i suton večne noći za bezakonike.
Dok oni koji se bore šalju svoje molitve Bogu, veo koji ih razdvaja od nevidljivoga sveta kao da je već potpuno uklonjen. Nebesa blistaju zorom večnoga dana, i kao melodija anđeoskih pesama do ušiju dopiru reči: »Ostanite verni svojoj zakletvi! Pomoć dolazi!« Hristos, svemoćni Pobednik, podiže pred svojim umornim borcima krunu besmrtne slave, a sa otvorenih vrata Neba odzvanja Njegov glas: »Gle, ja sam s vama! Ne bojte se! Znam sve vaše žalosti, nosio sam vaše tuge. Vi se ne borite s nepoznatim neprijateljima! Ja sam vodio bitku umesto vas i u moje ime postali ste i više nego pobednici!«
Spasitelj će nam poslati pomoć upravo u trenutku kada je najpotrebnija. Njegove stope utabale su put prema Nebu. Svaki trn koji je ranio našu nogu ranio je i Njegovu. Svaki krst koji smo bili pozvani da nosimo, On je poneo pre nas. Gospod dozvoljava sukobe da bi nam dušu pripremio za mir. Vreme velike nevolje je teško doba za Božji narod, ali to je i vreme u kome svaki iskreni vernik treba da podigne svoj pogled, da verom ugleda dugu obećanja koja se nadvija nad njim.
»Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beže. Ja, ja sam utešitelj vaš; ko si ti da se bojiš čoveka smrtnoga i sina čovečijega koji je kao trava? I zaboravio si Boga, tvorca svojega… i jednako se bojiš svaki dan gneva onoga koji te pritešnjuje kada se sprema da zatire? A gde je gnev onoga koji pritešnjuje? Brzo će se oprostiti sužanj, neće umreti u jami, niti će biti bez hleba. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi buče; Gospod nad vojskama ime mi je! Ja ti metnuh u usta reči svoje i senom ruke svoje zaklonih te.« (Isaija 51,11-16)
»Zato, čuj ovo nevoljni i pijani, ali ne od vina! Ovako veli Gospod tvoj, Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod: evo uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu, talog u čaši gneva svojega nećeš više piti! Nego ću je dati u ruke onima koji te muče, koji govoriše duši tvojoj: sagni se da pređemo, i ti si podmetao leđa svoja da budu kao zemlja i kao ulica onima koji prelaze.« (Isaija 51,21-23)
Božje oko, gledajući kroz vekove, usmereno je na krize kroz koje će morati da prođu pripadnici Njegovog naroda kada se zemaljske sile budu svrstale protiv njih. Kao i zarobljenici ili izgnanici, oni će biti u strahu od smrti, od gladi ili od nasilja.
Ali Svetac Izrailjev, koji je razdelio Crveno more pred svojim narodom, pokazaće svoju moćnu silu i izbaviti ih iz ropstva
.
»Ti ćeš Mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kada ja uščinim, i biću im milostiv kao što je otac milostiv svome sinu koji mu služi.« (Malahija 3,17)
Kada bi krv Hristovih vernih svedoka bila prolivena u tom trenutku, ona ne bi, kao krv mučenika, bila slična semenu posejanom da donese žetvu za Gospoda. Njihova vernost ne bi bila svedočanstvo kojim bi drugi prihvatili istinu, jer su uporna srca odbila talase milosti da se više nikada ne vrate. Kada bi pravedni sada bili ostavljeni da padnu kao plen svojih neprijatelja, bila bi to pobeda kneza tame.
https://velikaborba.com/knjiga/
Psalmista kaže: »Jer bi me sakrio u kolibi svojoj u zlo doba, sklonio bi me pod krovom šatora svojega, na kamenu goru popeo bi me!« (Psalam 27,5)
Hristos je rekao: »Hajde, narode moj, uđi u kleti svoje, i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrij se za čas, dokle prođe gnev. Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo.« (Isaija 26,20.21)
Slavno će biti izbavljenje onih koji su strpljivo čekali Njegov dolazak i čija su imena zapisana u Knjizi života.
»Ali Sion reče: ostavi me Gospod, zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj, da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe! Gle, na dlanovima sam te izrezao.« (Isaija 49,14-16)
Gospod nad vojskama kaže: »Jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka njegova!« (Zaharija 2,8)
https://www.youtube.com/watch?v=YjFUTedMnbI 