Дилеме критичара

Тај једини натприродни ДОКАЗ који Исус наводи као знак свог Месијанства умногоме мучи коментаторе и критичаре из виших друштвених слојева. Њихови покушаји да објасне и потисну тај једини доказ о Христовом божанству иду до крајњих граница, па због тога они морају да изнађу неко објашњење за тај феномен. У противном, њихова традиција везана за догадаје на Велики петак и Ускрс пада у воду! Један коментатор тврди: „Наравно, знамо да је Исус заправо остао у гробници пола времена него што је мислио!” Неки аналитичари до те мере намећу веродостојност својих тумачења да чак захтевају да поверујемо да „израз 'три дана и три ноци', у оригиналном грчком тексту Новог Завета значи три временска ПЕРИОДА која су могла да трају дању или ноћу !” Исус је, кажу они, смештен у гробницу пред залазак сунца у петак, а у недељу ујутру је устао током изласка сунца. Гледано тако, укупно време колико је Исус био у гробу трајало је две ноћи и један дан.


Дан и ноћ по Библији.

Библијска дефиниција о временском трајању дана и ноћи веома је једноставна. Чак исти критичари признају да израз „три дана и три ноћи” на матерњем језику пророка Јоне (хебрејском) подразумева период од 72 сата. Другим речима, у том језику се подразумева да сваки дан и свака ноћ трају по дванаест часова. Обратите пажњу на Књигу пророка Јоне 2:1:

„И Јона би у трбуху рибљем ТРИ ДАНА И ТРИ НОЋИ!”

Критичари признају да су ова три дана и три ноћи укупно трајали 72 сата. Исус је нагласио да ће и Он бити у гробу исто онолико колико је Јона био у рибљем трбуху - три дана и три ноћи. Јона је остао у свом „гробу” 72 цаса (види 3. стих, глава друга у Књизи пророка Јоне), након чега га је Бог натприродно васкрсао. Риба га је избацила на суво и он је отишао у Ниниву да пренесе њеним становницима Божије упозорење. Након тог догађаја Јона је постао спаситељ тог града. По истом принципу Исус је требао да почива у гробу 72 сата, а потом да Га Бог васкрсне и да Он постане Спаситељ целог света. Да ли је Исус знао колико сати има у једном дану и једној ноћи? Ево његовог одговора:

„Није ли дванаест сахата у дану... А ко иде НОЋУ спотице се” (Јован 11:9-10).

Обратите пажњу на то како Библија дефинише трећи дан пошто се у Јеванђељима узастопно истиче да је Исус устао ТРЕЋЕГ ДАНА. Погледајте како Библија одређује временски период који треба да протекне до доласка „ТРЕЋЕГ ДАНА”: у Првој књизи Мојсијевој 1:4, Бог „растави светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече (тама) и би јутро (светлост), ДАН ПРВИ... И би вече (тама) и би јутро (светлост), ДАН ДРУГИ... И би вече (укупно три тамна периода која се зову ”ноћ„ - три ноћи) и би јутро (три периода светлости која се називају ”дан„ - три дана), ДАН ТРЕЋИ” (Прва књига Мојсијева 1:4-13). То је чиста библијска дефиниција о дану и ноћи која објашњава и рачуна време наведено као„трећи дан” - где видимо три периода таме по имену „ноћ” и три периода светлости која се зову „дан”. То су, дакле, три дана и три ноци. А Исус је казао да сваки дан и свака ноћ трају по дванаест часова. Стога три дана и три ноћи укупно трају 72 сата! То је ваљда довољно убедљиво, јер сваки основац може да изведе такву просту рачуницу. Нека је сва слава Богу који је открио своје једноставне истине простима, а сакрио их од премудрих и разумних!

Када је васкрсао?

Усредсредите сву пажњу на следећу чињеницу: да би остао у гробу три дана и три ноци - 72 сата, наш Спаситељ је морао да васкрсне тачно у исто ДОБА ДАНА када су га сахранили! Покушајмо да схватимо колико је суштински важна управо та чињеница! Ако откријемо доба дана када је сахрањен, сазнаћемо и доба дана када је васкрсао из мртвих! Ако су, рецимо, Исуса сахранили пред излазак сунца, Он би остао мртав сва три дана и ноћи, па би три дана касније морао да васкрсне у исто доба дана - приликом изласка сунца! У Јевандељима пише да је Исус повикао са крста нешто после „деветог часа”, што је три сата поподне по старом јеврејском рацунању времена (Матеј 27:46-50, Марко 15:34-37 и Лука 23:44-46).

Дан када су разапнули Исуса на крст био је „припрема” уочи „суботе”, као што пише у Јевандељима по Матеју 27:62, Марку 15:42, Луци 23:54 и Јовану 19:14. Преводиоци ових стихова у Новом Завету произвољно су одабрали термин „петак” на другим језицима. У оригиналном грчком тексту нема никаквих индиција да је тог дана био петак, већ се јасно истиче да је тада трајала „припрема” за суботу. Разлог за убацивање „петка” је то што су се преводиоци трудили да поткрепе већ поменуту традицију о Великом петку и Ускрсу. Тај дан припреме, у складу са рачунањем времена које налазимо у Библији, завршио се заласком сунца (Трећа књига Мојсијева 23:32). Али видимо да је Исус погребен још пре него што се тај дан завршио, то јест пре смираја сунца (Матеј 27:57 и Лука 23:52-54). Апостол Јован додаје у свом Јевандељу (19:42): „Пошто је овај гроб био близу - због јудејског петка - сахранише ту Исуса”. У оригиналном грчком тексту не пише „јудејски петак”, него „дан припреме”.

Према законима којих се Јевреји придржавају, сви мртваци морају бити сахрањени пре почетка шабата (суботе) или празника. Зато је Исус сахрањен истога дана када је преминуо, пре заласка сунца (негде после три сата). Према томе, добро обратите пажњу на следецу чињеницу: ХРИСТОВО ТЕЛО ЈЕ САХРАЊЕНО КАСНО ПОПОДНЕ измеду три сата и заласка сунца, што смо већ доказали наведеним библијским цитатима. Стога је након три дана Исус морао да ВАСКРСНЕ у послеподневним часовима трећег дана, што значи да се васкрсење није одиграло током изласка сунца, већ у касним послеподневним часовима пре заласка сунца! Мада ова цињеница може да пренерази читаоце, то је чиста библијска истина! Да је Исус устао у било које друго доба дана, то би значило да није почивао у гробу три дана и три ноћи! Самим тим Он не би успео да докаже, јединим знаком истинитог Месије, да је он тај Син живог Створитеља! Или је Исус устао око заласка сунца када се ближио крај трећег дана, или није Христос (Месија)! Тим једним знаком он је ставио све на коцку и пољуљао вековну традицију! Можемо само да будемо захвални Богу што је Његова истина остала сачувана током мрацних векова људске историје како би засијало светло истине ако су наша срца и разуми још увек вољни да је прихвате! Зато можемо да величамо Божије име! Да ли волите или презирете истину када Вам се открије? Или Вам је можда дража традиција за коју сте чули? „Ко презире реч (Божију), сам себи уди!” Ускликнимо углас са царем Давидом: „Како су ми недокучиве помисли твоје, Боже!”

Ког дана?

Дакле, ког дана је васкрсао Исус? Прве особе које су га потражиле биле су Марија Магдалена и њене другарице. Са тим циљем су и дошле на гроб веома рано у недељу - првог дана у седмици. Напољу је још увек било мрачно (Марко 16:2, Лука 24 :1 и Јован 20:1). Већина људи претпоставља да се у тим текстовима тврди да Исус васкрсе у недељу ујутру када је излазило сунце. Али таква тврдња не постоји у овим текстовима! У недељу ујутру - док још није освануло - жене су затекле отворену гробницу у којој Исуса више није било! Видите да анђео каже: „ВАСКРСАО ЈЕ, НЕМА ГА ОВДЕ”. Прочитајте исто у Јевандељу по Марку 16:6, Луци 24:3, Јовану 20:2 и Матеју 28:5-6. Исус је УСТАО још пре него што је сунце изашло у недељу ујутру. Сасвим сигурно! Јер Он је напустио гробницу КАСНО ПОПОДНЕ пред залазак сунца. Пошто знамо да се Његово васкрсење одиграло касно поподне током дана у који је устао - пре него што је осванула недеља - онда слободно можемо да закључимо да је Христос васкрсао у суботу поподне! Та субота завршила се заласком сунца када започиње први дан у седмици - недеља. Стога недељно васкрсење не постоји пошто је Исус Христос устао из мртвих на суботу!

KОЈА од субота после распеца?

Сада ћемо се осврнути на примедбу коју неки имају на изнешене доказе, а то је уједно и главна поента која доказује истину о којој овде говоримо. Можда сте уочили да Свето Писмо каже да је дан након што је распет Исус била субота. Због тога људи слепо прихватају вековно предање да је Исус разапнут на крст у петак! Користећи се извештајима из сва четири Јеванђеља показали смо, медутим, да је Исус разапнут на крст у среду која се наводно звала „петак”, пошто у оригиналном грчком Новом Завету пише „дан припреме”. Другим речима, среда у коју је умро Исус била је дан припреме за ШАБАТ (суботу). Али на коју суботу се мислило када су писани ти текстови? Јованово Јевандеље има дефинитиван одговор: „А беше дан (припреме) УОЦИ ПАСХЕ” и „Јер је она субота била ВЕЛИКИ ДАН” (Јован 19:14, 31).

Шта значи „ВЕЛИКИ ДАН”? Сваки Јеврејин може Вам рећи да се то односи на свети дан, или годишњи празник и да су стари Израелци славили седам таквих празника. Празници се такође зову СУБОТЕ (шабати) и имају утврдене календарске датуме, али не падају увек на исти дан. То је случај и са уобичајеним римским празницима који се славе у данашњем свету. Тако годишња субота може да падне у понедељак, четвртак, или недељу. Провера следећих текстова показаће да је сваки годишњи празник субота: Трећа књига Мојсијева 23:24, 16:31, 23:39, 23:15 и 23:26-32. Обратите пажњу на Јеванђеље по Матеју 26:2: „Знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијег це предати да га распну”. Ако наставите у том поглављу, видећете да је Исус разапнут НА ПАСХУ, чиме се намеће питање - шта је то Пасха?

Пасха је празник још из времена старога Израела који се слави као сећање на избављење Израелаца из Египта. Она представља праслику распеца Исуса Христа и симболише ослобођење Израела од греха. Како је изгледала изворна Пасха можете видети у дванаестој глави у Другој књизи Мојсијевој. Израелци су сваке године за ту прилику морали да закољу јагње и намажу његову крв изнад улазних врата и на довратак. Господ је прошао поред сваке куће на којој је било крви и поштедео је смрти. Дан после Пасхе је свети сабор или годишња субота која почиње увече. У Библији можете да пратите датуме ових светковина:

„А првога месеца четрнаести дан да је ПАСХА ГОСПОДУ. А петнаести дан тога месеца ПРАЗНИК” (Четврта књига Мојсијева 28:16-17).

Годишње клање пасхалног јагњета обављало се четрнаестог дана у првом месецу. Тај чин представљао је прототип Исуса Христа, Јагњета Божијег које је на себе узело грехе овог света. Христос је ПАСХА жртвована за нас (Прва Коринцанима 5:7). Исус је заклан истога дана када се у старозаветним временима клала ПАСХА! Он је разапнут на крст 14. Авива, првог јеврејског месеца у години. Након Пасхе долази Празник бесквасних хлебова (који Јевреји такоде називају Пасха (Песах), мада је реч о засебном празнику који пада на ноћ иза Пасхе и траје седам дана). Први дан Празника бесквасних (пресних) хлебова се сматра годишњом суботом. ПАСХА пада дан уочи Празника бесквасних хлебова, па је самим тим и припрема за тај празник.

Тако је Пасха била дан припреме за ВЕЛИКИ ДАН који беше она (годишња) субота која увек пада на исти датум - 15. Авив. Али, будући да је то годишња, а не седмична субота, тај празник може пасти у било који дан у седмици. Често се догоди да Јевреји држе тај празник - „велики дан суботу” у ЧЕТВРТАК. Тако је рецимо Празник бесквасних хлебова пао на цетвртак 1952, 1955, 1959. и 1962 (као и 1996, 1999. и 2000, када аутор већ увелико није био меду живима - прим. прев.). У јеврејском календару се јасно види да је Исус разапнут на крст у дан Пасхе - 14. Авив, а да је Пасха те године пала у среду. Дан касније, на годишњу суботу, био је ЦЕТВРТАК. У среду поподне, дан припреме на који су убили Исуса, Јосиф из Ариматеје је журио да Га сахрани пре заласка сунца. По Библији, нови дан почиње заласком сунца, па је тада почињала годишња субота - празник када се ништа не ради. Две различите суботе - прва годишња, друга седмична - пале су у интервалу измеду Исусове смрти и Његовог васкрсења.

Коначан доказ.

Постоји један библијски текст који је суштински битан за тему о васкрсењу Исуса Христа. То је уједно кључан и коначан ДОКАЗ о запањујућој истини коју смо овде изнели. Наиме, тај текст открива да Нови Завет у оригиналу (на грцком језику) спомиње две суботе. Ова кључна чињеница затајена је у свим преводима Новог Завета. Пронађите Јевандеље по Матеју 28:1. У њему пише: „А после суботе...” Приметили сте у том стиху да је „субота” у једнини. Али у оригиналном грчком тексту стоји МНОЖИНА.

Према Јеванђељу по Марку 16:1, Марија Магдалена и њене другарице нису могле да купе и припреме мирисе за помазање Исусовог тела ДО ЗАВРШЕТКА СУБОТЕ. Но, након припремања мириса жене су ПОЧИНУЛЕ У СУБОТУ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ - Јевандеље по Луци 23:56. Пажљиво проучавајте ова два текста. Постоји само једно могуће објашњење за тај феномен.

После Исусове сахране наступио је „велики дан субота”, почетак библијског Празника бесквасних хлебова. Јевреји сматрају тај нерадни дан годишњом суботом. Те године Празник бесквасних хлебова је почињао у четвртак, па су жене тек у ПЕТАК могле да купе и припреме мирисе и миро. Након тога су се одмориле у седмичну суботу (шабат), у складу са Божијом заповешцу датој у Другој књизи Мојсијевој 20:8-11! Упоређивањем текстова из Јевандеља по Марку и Луци добијамо ДОКАЗ да су након Исусове смрти уследиле ДВЕ суботе које раздваја један (радни) дан! У противном, та два текста противрече један другоме.

ПРАВА ИСТИНА о томе у који дан је Исус Христос разапнут на крст и када је васкрснут из мртвих убрзано се шири по целом свету. Хиљаде људи најзад почињу да схватају како су се стварно одвијали ти догађаји. Часопис „Сундаy Сцхоол Тимес” је штампао чланак на ту тему, а Оксфорд Универзитет у Енглеској, у свом издању Библије, доноси табелу која доказује ову новооткривену библијску истину. За све то можемо да захвалимо само Богу! Јер, иако су истине које су записане у Његовој Речи потиснуте и загубљене током мрачног доба људске историје у коме је владало сујеверје, отпад од истините вере и кривотворене доктрине, сама Библија је брижно сачувала своју изворну истину. Тако ми данас можемо да проучавамо Библију како бисмо се показали врснима пред Богом. Исто тако можемо да истражујемо и проналазимо истине које су тако дуго остале сакривене у тој књизи. Каква изванредна студија! Како је само драгоцена Божија Реч!

Цела истина још увек није изашла на видело. Кренимо да је тражимо не бисмо ли открили још више! Нека наша духовна храна буде чиста БОЖИЈА РЕЧ. Јер ако одбацимо истинито светло Бог ће, сасвим сигурно, да одбаци нас! Радујмо се у истини због које ваља дати славу и хвалу самоме Богу!