http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/episkop_bivši_kanadski.46.html?news_id=302073
Episkop bivši kanadski
AUTOR: JELENA TASIĆ
Odlukom Svetog arhijerejskog sabora vladika SPC Georgije pre dva dana je ostao bez svoje eparhije i titule episkopa kanadskog koju je nosio 31 godinu. On je četvrti episkop koji je od 2010. sklonjen iz svoje katedre, tako što mu je kaznu najpre izrekao Sinod, na osnovu Izveštaja sinodske komisije, a potom je, posle manje-više žestokih rasprava, potvrdio i Sabor. Iako neki to vide kao dugo očekivano „veliko spremanje” u SPC koje, navodno, sprovodi patrijarh Irinej, nije mali broj onih koji upozoravaju na kršenje kanona i bezakonje u koje sve dublje tone srpski crkveni brod.
Sinod, a ni Sabor u svojim saopštenjima ne navode prestupe zbog kojih je vladika Georgije smenjen. U medijima se spekuliše da je reč o finansijskim zloupotrebama, problemima sa sveštenstvom i vernicima, nedoličnom ponašanju - pripisuje mu se slabost prema ženama, za šta, ako je to tačno, srpske vladike nisu kažnjavane još od američkog raskola 1963. godine. Vladika Georgije je na Saboru negirao optužbe iz sinodskog zapisnika od 160 strana, koji je na Saboru čitan dva dana. Na početku Sabora iza sebe je imao peticiju protiv učestalih smena u SPC sa 20-ak vladičanskih potpisa, koliki je približno bio i broj vladika koje su glasale protiv njega posle višednevne saborske „gužve”. Kaže da prihvata saborsku odluku o smeni, ali da ne priznaje krivicu.
Vladika Georgije, u svetu Đorđe Đokić (1949), rodom je iz Gornjeg Crnjelova kod Bjeljine. Potiče iz svešteničke porodice, koja je u njegovoj generaciji dala dvojicu episkopa, jednog sveštenika i monahinju. Pripada prvoj posleratnoj generaciji koja je završila Monašku školu u manastiru Ostrog, potom se školovao u Karlovačkoj bogosloviji, na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i u Engleskoj na poslediplomskim studijama.
Zamonašen je 1971. u manastiru Ozren, a na majskom Saboru 1984. izabran je za prvog episkopa novoosnovane Kanadske eparhije, u kojoj je tokom protekle tri decenije radio na jačanju crkvenog života i zaceljivanju američkog raskola. Aktivno je učestvovao u turbulentnom saborskom životu SPC, kao protivnik organizovanih smena pokojnog patrijarha Pavla, promena u služenju liturgije, pa i prethodna tri uklanjanja vladika, koje je u prvoj instanci sprovodio Sinod, jer smatra da nisu u duhu crkvenih kanona i propisa.
