Fibromijalgija je kronično stanje ili bolni sindrom koje karakterizira bolnost mišića, ligamenata i tetiva praćena umorom. Karakteristične su i određenbe točke u tijelu koje su vrlo bolne na dodir.

Iako intenzitet boli može varirati iz dana u dan vjerojatno nikada neće potupuno nestati bez obzira na terapiju.
Vrlo je važno naglasiti da fibromijalgija ne dovodi do invaliditeta te da uz pravovremenu dijagnozu i terapiju možete sasvim normalno funkcionirati.

SIMPTOMI:

Simptomi su različiti i ovise o vremenskim prilikama, izloženosti stresu a mogu ovisiti i dobu dana/noći.
Najčešće tegobe su sljedeće:

• Rasprostranjena/difuzna bol. Specifične točke na tijelu su bolno osjetljive na dodir, posebice vrat, ramena, grudni koš, laktovi, kukovi i koljena. Bol je često prisutna mjesecima i praćena je osjećajem ukočenosti zglobova.

• Umor i poremećaj sna. Ljudi koji boluju od fibromijalgije se često bude umorni iako spavaju 7-8 sati noću. Vjeruje se da je to posljedica poremećaja dubokog sna jer dolazi do pojačanog rada mozga slično kao u budnom stanju. Grčevi u nogama i «nemirne noge» također remete san kod fibromijalgije.

• Sindrom iritabilnog kolona (Spastični kolon). Često su prisutni opstipacija, proljevi praćeni nadutošću i abdominalnim grčevima.

• Glavobolje i disfunkcija temporomandibularnog zgloba. Mnogi imaju tenzijske glavobolje, ukočenost vrata i ramena te osjetljivost temporomandibularnog zgloba.

• Pojačana osjetljivost na mirise, zvuk, svjetlo i dodir..

Često se javljaju i:

• Depresivna stanja
• Trnci u rukama i nogama
• Teškoće koncentracije
• Suhoća usta, očiju i kože
• Bolne menstruacije
• Anksioznost
• Bol u grudnom košu
• Vrtoglavice
• Promjene raspoloženja



UZROCI

Uvijek je frustrirajuće čuti: «NE ZNA SE UZROK VAŠOJ BOLESTI/STANJU».

Novije studije pokazuju da se radi o problemu «centralne senzibilizacije».
Smatra se da osobe s fibromijalgijom imaju niži prag bola zbog pojačane osjetljivosti mozga na vanjske stimuluse.

Znanstvenici smatraju da dođe do poremećaja neurotransmitera u mozgu zbog čega pacijenti postanu osjetljiviji na bolne stiumuluse.
Pritisak na određene točke u tijelu stoga izazivaju kod tih osoba bol dok kod ljudi koji ne boluju od fibromijalgije ne.

Što pokreće cijeli proces preosjetljivosti na bol nije jasno.
Radi se vjerojatno o kombinaciji čimbenika od kojih su najvažniji; poremećaj spavanja, ozljeda (posebice vratne kralješnice), razne infekcije, poremećaj autonomnog živčanog sustava, promjene u metabolizmu mišića te povećana izloženost stresu.

RIZIČNI ČIMBENICI

• Spol. Fibromijalgija je češća u žena
• Dob. Obično se tegobe počnu javljati u odrasloj dobi, najčešće između 30-50 godine života.
• Poremećaj sna. Često osobe sa apnejom u snu, grčevima u nogama imaju fibromijalgiju.
• Reumatološke/autoimune bolesti. Fibromijalgija je češća kod osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa, ankiloznog spondilitisa te drugih autoimunih ili reumatoloških bolesti (sekundarna fibromijalgija).

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE


Iz svega što je rečeno razumljivo je da fibromijalgiju nije lako dijagnosticirati jer ne postoji određeni test ili nalaz krvi koji je nedvojbeno može dokazati. Fibromijalgija je ISKLJUČIVO KLINIČKA DIJAGNOZA.

Liječnik će preporučiti detaljnu obradu uključujući laboratorijske testove, rentgensko slikanje bolnih mjesta uglavnom da se isključe bolesti kao što su reumatoidni artritis, mulipla skleroza, sistemski lupus.

American College of Rheumatology (Američko reumatološko društvo) je stoga donijelo smjernice za dijagnozu i liječenje fibromijalgije. Prema novim smjernicama, dijagnoza se postavlja ako pacijent ima 11 ili više bolnih točaka na tijelu. Ispitivanje se vrši blagim pritiskom prstiju na specifična mjesta na tijelu koja su karakteristično vrlo bolna na dodir kod osoba s fibromijalgijom.

Kažu da alergia ili nepodnosenje neke hrane može da izaziva simptome ove bolesti...Pokusajte iz ishrane izbaciti recimo mlijeko i mlijecne proizvode..ali totalno..jedno 7 dana i vidite da li se bolje osjecate. Ako ne onda izbacite nešto drugo..dok ne nađetešta vam smeta. Najbolje bi bilo da 7 dana jedete samo voce i povrce..da izbacite sve ostalo i hljeb i mlijecne proizvode ..sve. I onda ako se budete bolje osjecali onda polako dodavati recimo prvo mlijecne proizvode u vecoj kolicini, jedno 7 dana...i tako dok ne vidite sa kojom hranom se vasi simptomi pogorsavaju.

busebee,ti si prava riznica informacija.Steta je da se ova diskusija izgubi u moru ostalih pa evo ovim putem apelujem na moderatora da nam izdvoji ovu temu da bismo mogle sto vise iskustava da razmenimo.

Ej, devojke:), tu ste, super!

U pravu si Shomikus, bolest je nova i neistrazena, mnogo ljudi koji je imaju verovatno ni ne znaju da je ona njihov problem, a mnogo je i onih koji je imaju, ali su zaglavili sa pogresnom dijagnozom. Puno je i slučajeva gde se dijagnoze poput fibromijalgije, lupusa, multiple skleroze, Sjogrenovog sindroma,vaskulitisa i slično, toliko međusobno preplicu i slične su po simptomima da sa kojom će dijagnozom zavrsiti pacijentu zavisi, otprilike, kako mu padnu karte - i na kog lekara naleti.

Skoro sa stopostotnom sigurnoscu mogu da kažem da u korenu vecine od ovih dijagnoza lezi Anstifosfolipidni sindrom ( APS ), tj. Hughesov sindrom ( odnosno taj problem hiperkoagulacije ), novo oboljenje koje tek nije u pravoj meri ni priznato, ni prepoznato. I u svetu, a kod nas je tek mrak. Moje iskustvo je vrlo loše, vecina lekara za to nije ni čula. Među onima koji su upoznati sa APS-om kao da postoji zavera cutanja.. APS se obično ustanovi ženama koje su imale česte spontane pobacaje, ljudima koji su doziveli duboku vensku trombozu ( to je obično krajnja komplikacija APS-a, koja može da se zavrsi i fatalno, smrcu usled infrakta, sloga, plucne embolije, ali kao sto vidite u slučaju APS-a lekari cekaju da pacijentima dogori, pa ako prezive ustanove im APS, a možda ni tada ). Međutim, po svoj prilici spektar bolesti kojima je UZROK Antifosfolipidni sindrom je toliko veliki da je to prosto neverovatno. Prema najnovijim istrazivanjima, koja se bas nešto i neobjavljuju, biće da sva moderna oboljenja, ova koja sam pobrojala, vecina kardiovaskularnih bolesti, pa čak i rak u svom korenu imaju APS. Krajnje uprosceno receno, način na koji će se APS manifestovati ( pod maskom sloga, fibromijalgije, TIA-e, kancera, lupusa, itd. ) zavisi otprilike od nivoa INR, tj. stepena koagulacije, kao i koja tkiva i organi su zahvaceni.

Zašto se o ovome cuti? Pa zato što kada bi bilo priznato, morali bi da se menjaju mnogi nacini lecenja, mnogih bolesti. Prestale bi da se rade mnoge skupe operacije, prestali bi da se daju mnogi skupi lekovi, mnogi lekari ostali bi bez posla. Toliko o ovome.

Da se vratim ja na fibromijalgiju - ne, to nije bolest u nasoj glavi, nismo se razboleli zato što smo negativni, umišljeni slučajevi, itd. Problem je na organskom nivou. Da li je genetski ne znam, ali kada čitam šta su svi simptomi fibromijalgije shvatam da ju je imao i moj otac, i njega je, između ostalog, stalno mucila „reuma”, stalno su tu bile neke Tigrove masti, kreme, itd. i stalno je, jadan, molio da ga masiramo. Na ovom linku http://www.hbot4u.com/ChronicFatigue.pdf imate nešto o vezi fibromialgije i APS-a. Prakticno, po njima je fibromialgija zapravo jedan novi sindrom koji sa zove ISAAC. Da li će, i kada, ova još uvek hipoteza, postati nešto sto je opste prihvatljivo.. ne znam.

Mnoge ljude koje muce problemi zvani „fibromijalgija” često budu izbaceni iz lekarskih ordinacija kao hipohondri, psiho-slučajevi, itd. I mene su kuci cudno gledali kada im se zalim da me danas boli ovde, sutra onde, prekosutra na trecem mestu, a desetog dana na desetom mestu. Kažu: „ Pa eto po tome se vidi da umišljas.” iako su moji stvarno dobronamerni i puni razumevanja. A po stranim forumima i po objavama naučnih radova na ovu temu čitam da se ispostavlja da su mnogi ljudi sa fibromijalgijom pozitivni na neko od antifosfolipidnih antitela ili naprosto imaju neku urođenu trombofiliju. Problem je i sto je sam APS podmukao i sto zna da se ne prikaze na testovima krvi, ali DOBROM reumatologu ili hematologu nije problem da uspostavi ispravni dijagnozu čak i kad je ovo slučaj.

Ja sam jako ljuta na lekare, sto sam mnogo dugo vremena nailazila na nerazumevanje i ispracena iz njihovih ordinacija da ja imam „maskirnu depresiju”, da sam hipohodnar, da mi trebaju anti-depresivi, ili da mi ne treba ništa. Onda posle osam godina nejasnoca STA je sa mnom, DUM - Multipla skleroza! Zatim, blam nevidjen, kažu pacijenti po internetu traže sebi dijagnoze i tako, navodno, odmazu i sebi i lekarima. A ja uz pomoć interneta saznam da sam pozitivna na Lupus antikoagulans ( i to JAK pozitivan, a da mi to ni na jednom istrazivanju nije ustanovljeno, jer to nisu ni tražili ni gledali, kad su me pregledali na neurologiji - SRAMOTA ).

Dalje, hematolog kaže da imam APS, reumatolog da nemam već da imam fibromijalgiju. Sa jedne strane, ovu poslednju mogu i da razumem, jer su meni rezultati krvi i laboratorija, poslednjih godinu dana fenomenalni ( sem gvozdja i hemoglobina ), ali oni nisu bili takvi pre dve godine, bili su uzasni.
Kada sam pokusala sa njom da pricam o APS-u, Hughes-ovom sindromu, doktoru Hughesu koji ga je imenovao i sa cijim sam osobljem ja stupila u kontakt, napisala im sve o sebi i oni mi ljudi poslali rezultate njihovih studija i savetom da joj ih prenesem jer se kod mene ocigledno radi o nekom od oboljenja vezivnog tkiva - ona me izbaci naglavacke! Nije htela ni da cuje.

Kao sto vidite, osam godina lutanja, osam izgubljenih godina da saznam šta je uzrok mojim problemima i da pocnem da cinim šta mi je ciniti, tri lekarske struke i tri razliicte dijagnoze, jedna totalno pogresna, a druge dve: nije sija nego vrat! Ipak, ja sam najzahvalnija onima koji su najviše pogresili, neurolozima, jer sam se zahvaljujuci toj dijagnozi opametila i pocela mnogo toga da menjam, ali se bojim da sam pocela prekasno, sa 40 godina. Jeste da sam puno toga dovela u red, ali puno toga mi još uvek toliko pravi problem do te mere da nisam u stanju da funkcionisem kao vecina zdravih ljudi.

Izvinite sto sam vas ugusila, ali morala sam da izbacim ovo iz sebe pre nekim ko će možda bolje da me razume, a nadam se da sam rekla i nešto sto će nekom da bude od koristi. Pisala bih ja još, ali prosto nije pristojno.

Pišite i vi, molim vas, zanima me kako ste vi prolazile. I šta vam još pomaze.

dobro, problem je biohemijski

otvorile ste problem i ukazale na nerazumevanje/neznanje (o problemu /hiper/koagulacije - ako može detaljnije)

šta ste konkretno promenile, kod ishrane, nacina zivota? koji suplementi?

postavljajte i linkove nastavljajuci da razmenjujete iskustva/saznanja...

pozdrav

pa, nemam, i zato i pitam jer ste silom prilika morale da istrazite, a naročito mislim da je najviše informacija prikupila busybeee

Bestmama, meni je desno rame najveci problem, bol je poceo da bude intenzivniji pre 5 godina. Isla na masaze, akupunkturu, namestanje, fizioterapiju, vezbe - ali sto je najgore bol se na vezbanje pogorsava. Vidim da mu prija mirovanje. Na promene vremena, katasrofa kako boli. Bol se proširio i na vrat i deo vilice, i ispod kljucne kosti. Zapravo sve ukazuje na TOS, a da li je to u sklopu fibromialgije - ne znam. Znam samo da to nikako ne uspevam da saniram, jer je meni kompjuer osnovna alatka za rad, stalno mi je taj misic napet zbog rada na kompjuteru.
Skinuti tesnu majicu bez jaukanja je podvig.

RobelNoah, po svemu sto ti pišes, naročito zbog toga sto kažeš da imaš jake migrene, meni deluje da bas ti si tipican primera nekoga ko bi mogao da ima problema sa hiperkoagulacijom, odnosno sa APS-om. Da sam na tvom mestu ja bih insistirala da mi urade test na antifosfolipidna antitela. Dva najcesca, tj. najtipicnija su Antikardiolipinska antitela i Lupus antikoagulant. Ukoliko se ispostavi da si pozitivna na jedan od ta dva, sledeći zadatak ti da saznaju koliki ti je nivo INR i da vidis kakvu terapiju će da ti odrede, da li samo aspirin, ili heparin ili jedno i drugo. Ako si negde u inostranstvu moći ćeš da pitas nekog od fitoterapeuta koja prirodna zamena odgovara hemisjskom leku i dozama.

Ono sto ja znam da Natokinaze ( nattokinase ), japanski proizvod od fermentisane soje koji se na Zapadu može naći i tabletiran deluje kao Heparin, samo sto je mnogo bolji zato što nema nezeljena dejstva i ne samo da razredjuje krv nego resava i problem sa ugruscima i uklanja depozite fibrina.

Postoji i druga teorija, a to je da je i fibromijalgija jedna od oboljenja koje se javljaju kao posledica nedostatka joda u organizmu. Nekada, u vreme naših baka, porodicni lekari su obavezno, bar jednom godisnje sprovodili tzv. Jodoterapiju, kapima prirodnog joda u formi Lugolovog rastvora. Danas je i to prognano kao način lecenja. Svetska zdravstvena organizacija je drsaticno smanjila preprucene dnevne doze za jod, pa su one tako izrazene u mikrogramima, a stvarna potreba je u miligramima.

Ukucavanjem na Google-u fibromyalgia and iodine, mozete naći puno zanimljivih linkova. Na zalost na nasem jeziku jedva da ista može da se nadje.

Zanima me i ovo: da li generalno imate problema i sa oticanjem, tj. da li imate utisak da vam se zadržava voda, ili čak limfa u organizmu? Ja sam i sa tim imala problema, ali sam to uglavnom resila sa ishranom.

samo vi pišite, izdvojice moderator temu
p.s. ja sam zaboravio da dodam, možda i nema veze sa temom, da imam upalu jednog misica već dve godine koji sam preforsirao tada i nikako da prođe do kraja; e, sad, zašto vi imate bolove, a ja ne, možda je tu odgovor (hipersenz...?)

sve ste probale pa što ne bi i ovo

http://www.intuitivementoring.com/books-dvds/eft-and-fibromyalgia/

ne reklamiram ništa, znam da pomaze ako vam je stalo da vam bude bolje

Bestmama, razlog zašto do sada nisi videla efekte promene ishrane je bas zato što je tako brzo menjas. Osim toga, kuvana hrana nema skoro nikakvu vrednost. Jedini način konzumiranja punovredne hrane je ako je ona u presnom stanju, to se pre svega odnosi na povrce i na voce.A svaku drugu hranu koja mora da se termicki obradjuje ( tipa mahunarke ili ne daj boze meso, jaja, itd. ) bolje je i ne spremati iz hiljadu razloga: već samim stajanjem u vodi gube se minerali i vitamini, visoke temperature ne ostave ni trag čak i od tih vitamina i minerala koji su u vodi. Ulja se na visokim temperaturama pretvore u svoje toksicne varijante ( sem ajurvedskog Ghee-ja, on je bezbedan na visokim temperaturama, ali opet, bolje je ne obradjivati hranu termicki, bar ne precesto. A ako se to i radi onda je bolje da taj proces bude sto kraci. Što se presne hrane tiče, potrebno je uzimati je u dovoljno dugom periodu da bi poceli da se oscaju neki efekti. Takva hrana je sama po sebi antioksidativna, deluje i protiv preteranog razmnozavanja kandide ( tj. smanjuju se njene kolonije ako primenjuje ovakva ishrana ). Ali kada kandida odumire ona proizvodi toksine, koji stvaraju simptome bolesti. Na internetu možeš naći nešto o tome ako ukucas „ Candida die off”, a reč je o , mislim, Herchajmerovom efektu ili krizi iscelivanja. Mnogi koji je iskuse, ne znajuci zašto se ona javlja, misle kako im je od te hrane samo losije, uplase se i vrate se starom nacinu ishrane ili opet eksperimentisu sa necim novim. Mogu proćimeseci pre nego što se osete prvi benefiti od ovakve ishrane.

Bestmamice, joj, znam šta pricas. Ta vlaga, i uopste te vremenske promene su cudo. Evo, danas pala temperatura za 10 stepeni, i mene sve zivo boli kao da me je neko premlatio sipkom, plus nemam trunke energije. A i imala sam niz stresnijih situacija 7 dana unazad i, voila, danas nisam ni zasta. Eto, uprkos ishrani i svemu, te promene vremena i stres su nešto na šta ne mogu da uticem, ali se nadam da mi ta ishrana bar pomaze da to ne traje predugo i da bude blaze nego sto bi inače bilo. Kažem, kasno sam ja pocela sa tim promenama u ishrani, a i moguće je da ishrana pomaze donekle, a da je za dalje potrebno nešto snaznije - heparin, na koji nisam spremna ili da se nekako domognem tog nattokinase-a. I da sam spremna na heparin, kao sto rekoh, morala bih prvo da dozivim nedvosmislenu trombozu ( iako su sitne lezije na mozgu, koje su neurolozi protumacili kao potvrdu da je u pitanju MS iako su i sami rekli da se ne nalaze na regijama koje su tipicne za MS, niti su same lezije po formi, velicini i obliku nalik onima u MS-u, a koje je hematolog protumacio kao mini-tomboze!!! ), dakle morala bih prvo da dozivim mega trombozu, da bi mi prepisali terapiju heparinom. Pitanje je da li bih u tom slučaju prošla bez sloga, infarkta ili da li bih uopste prezivela. A i da je dozivim, vrlo je moguće da bi to bilo protumaceno kao MS relaps. Zato mi se stvarno dize kosa na glavi od pomisli na lekare i ništa mi drugo ne preostaje nego da se sama snalazim kako znam i umem.

Drugo, moguće da se ovako osecam bas zbog onog izumiranja kandide koje pomenuh u postu gore. Šta god je, ovo je tipicna situacija gde ja svima delujem kao zdrava osoba, pa su i ocekivanja u odnosu na to veca nego sto ja mogu da odgovorim. Trebala sam da cistim stan danas, ali ako ga danas budem cistila verovatno ću se oporavljati narednih nekoliko dana.

Mexicana, procitala sam stivo na linku koje preporucujes. Interesantno je u svakom slučaju, skoroz prepoznajem sebe u tom opisu „fibromialgicara”, naročito onim koji se nigde u zvanicnim medicinskim definicijama ne pominju. Međutim, iako je samo stanje dobro opisano, autorka je trebala da ponudi FREE bar par stavki koje se ticu njene metode lecenja ( osim generalizovane ponude EFT tehnike ), nešto za šta bi neko poput mene mogao da se uhvati i zainteresuje i poruci knjigu.

.. i još ovo za danas:

„...Dalje, Liatsos objašnjava da uprkos strukturi i funkciji vezujuceg tkiva zvanog fascije, hrana koja sadrži gluten može biti direktan uzrocnik bola u donjim ledjima.

Fascija je vezujuce tkive koje okružuje, oblikuje i povezuje svaki mišic u telu. Liatsos objašnjava da zbog fascije debelog creva koja je povezana sa diskovima, konzumiranje glutena može izazvati kontrakcije debelog creva koje fizicki uvrce lumbalne pršljenove, izazivajuci pri tome bol. Tako da niste samo ono što jedete već da i osecate ono što jedete.”

Vise o ovome http://www.charlespoliquin.com/ArticlesMultimedia/Articles/Article/220/Izve%C5%A1taj_sa_puta_Seminar_o_bolu... jima.aspx?lang=RS

Adrijana,napisi ti nama svima ovde na temi sve sto znaš po pitanju ishrane jer uvek se nadje nešto novo za svakog od nas.Mene takođe zanima ovaj odnos proteina i ugljenih hidrata,mada sam već puno toga nalazila na netu uvek dobro dodje nečije drugo mišljenje i savet,Ja već dugo ne jedem govedinu jer je „kiselo meso”a kiselina koja se ne uspe prirodnim putem izbaciti iz organizma,zadržava se i razilazi po telu te tako dovodi do upala.Maksimalno se trudim da uskladim način ishrane svojim zdravstvenim problemima pa zato vrlo rado prihvatam i tudja mišljenja i savete i gledam da iz istih izvucem sve sto mislim da mi može koristiti.Prijatan vikend drage moje.

pcelice nije tačno da su ljudi biljojedi...u vecini klimatskih uslova voca i povrca je bilo samo u određeno doba godine i to ne u tako velikim kolicinama..dakle po koja vocke tu i tamo...;ljudi nisu mogli opstati da su se tako hranili...a da smo se vise trosili to je tačno i bas zato smo jeli meso... Bez proteina koji u organizmu predju u amino kiseline...pankreas nije u stanju da obavlja svoju funkciju kako treba...tj uz pomoć amino kiselina pankreas proizvodi enzim koji je potreban za razgradnju ugljikohidrata..
Ti možeš da živis samo od voca i povrca, ali patit ćeš se gladju bez potrebe i bez potrebe se lisavas mesa osim ako nisi teski bolesnik ne daj boze cancer ili tako nešto..ali za fibromilagiju i sl...možeš si slobodno priustiti meso jer kako god da je, pretvara se na kraju u amino kiselinu neophodnu za funkciju kompletnog organizma...da ne spominjemo krvnu sliku , zeljezo , B vitamin itd...

Kao sto rekoh jedino što se mora voditi racuna je da se ne uzima secer bez pratnje proteina..to dovodi do skoka i pada secera u organizmu, do infekcija , upala, bolova itd..
i ako se uz ovakvu ishranu ne osjecate sto posto dobro onda treba pronaći koja hrana vas čini bolesnom..a to se radi eliminacijom kao sto sam gore objasnila. Ko hoće da proba neka izvoli ko neće ne mora..na meni je da iznesem svoje saznanje i znam mnoge kojima je ovaj moj savjet pomogao...Sretno!

Adrijana, znam da ti govoris sa najboljom namerom u odnosu na svoja saznanja. Znam da se proteini u organizmu pretvaraju u važne aminokiseline, ali uopste nam za to nisu potrebni proteini zivotinjskog porekla. Biljni proteini da, ali opet je pitanje iz kojih izvora i u kojoj kolicini. Ja ne sporim da treba uzimati proteine, samo mislim da u slučaju oboljenja ( a fibromijalgija uopste nije tako bezazlena kako se misli ) to ne sme biti glavni deo obroka. Ja konzumiram proteine iz integralnih zitarica, semenki lana, susama, bundeve i suncokreta i soje. Imam ženu koja i sama ima ozbiljno oboljenje, koja pravi proizvode od soje na bezbedan način ( posto soja ima i antinutritijente, koje treba unistiti prilikom pripremanja ). Soja ima sve važne aminokiseline, nema potrebe ubijati zivotinje ( bar sam ja shvatila da je ubijati zivotinje radi jela i nepotrebno i nehumano, i stetno, ali za one koji sa tim nemaju problema , jedino mogu da im preporucim da uzimaju meso od ljudi koji drže zivotinje u humanim uslovima i koje pasu na pasnjacima, koje se ne tretiraju hormonima, antibioticima, itd., ali i tada ne previse! )

Ja sve ovo isto tako govorim u odnosu na svoja saznanja i primenjivanje tih saznanja na sebi. Strasna je predrasuda da se voce i povrce jede samo kada padnes u bolesnicku postelju i da se takvom ishranom izgladnjujes..moram da kažem, stvarno svasta!! Kakvo crno izgladnjivanje! Pa ja se tako hranim već dve godine i osecam se i izgledam bolje nego ikad. Takva hrana me drzi mnogo duže nego kada sam se hranila mesom i mesnim preradjevinama, proizvodima sa aditivima, slatkisima, itd. Ta hrana me je cinila da vrlo brzo ogladnim, stvarala mi je neopisive muke i probleme sa varenjem, sa ukusom u ustima, da budem troma i bez energije, itd. da ne nabrajam, mogla bih do sutra. Ishrana u kojoj dominiraju voce i povrce me je vratila u zivot, resila mi brojne zdravstvene probleme, i psihicke i fizicke, dugo me drzi sitom, a ne znam zašto i ne bi kad mi je svaki obrok vitaminsko-mineralno-enzimska bomba. Ima tu dovoljno i proteina i ugljenih hidrata, samo ne previse.

Drugo, moram da ti kažem da gresis i u ovome: ljudi su u početku bili sakupljaci plodova. Tek kasnije su postali lovci, stocari i poceli uzgajati psecnicu i ostalo, ali tada su se i prvi put pojavile bolesti i skracivanje zivotnog veka. Mi mislimo da Metuzalem i likovi iz Biblije koji „ pozivese 100 i nešto, 200 i nešto, 300 i nešto, itd. godina”, da je to samo mitologija, međutim to je zaista bilo tako. Mogu sada da pricaju šta hoće razni teoreticari, međutim arheolosko-istorijski artefakti govore u prilog cinjenici da su ljudi, nekada davno, bili mnogo veci i dugovecniji.

Svako naravno ima pravo da kaže ono sto misli i sto zna, zato i jesmo ovde da izmenjamo mišljenja.

Ne zastupam ja ovde nikakav fanatizam, niti smatram da je izbacivanje sve vestacke hrane i mesa tretiranog hormonima i antibioticma fanatizam, već pre svega zdrav razum i nešto sto bi trebalo najnormalnije. Ti ocigldeno nisi bolesna, i hvala Bogu sto je tako, pa nisi prinudjena da razmišljas šta znace svi ti aditivi, emulgatori, konzervansi, kakvi su to u stvari otrovi i na koji način menjaju biohemiju u organizmu i dovode prvo do poremecaja, pa onda do bolesti. Ista je stvar sa mesom tretiranim na gore opisan način, kao i sa povecanim unosom proteina i ugljenih hidrata. Daj Boze da ti, tvoja familija i prijatelji ostanete zdravi, da se nikad ne hvatate posle za glavu i da nikad ne posegnete za lekovima. Uvek se ispostavi da taj put ne vodi nigde, da se stvar samo pogorsava, da lekovi unistavaju važne organe, da antibiotici ubiju i dobre mikroorganizme, a oni „losi” samo mutiraju i postanu još otporniji snazniji i brojniji, i na kraju se covek, i na zalost TEK na kraju, uvek okrene promenama u ishrani, sto je od početka trebao da radi kako bi sacuvao svoje zdravlje. Usput, reci ili insinuirati coveku sa ozbiljnim dijagnozama, koji nije posegao za lekovima već se veoma potrudio da preuzme odgovornost za svoje zdravlje,da puno toga istrazi, procita i sazna, da to primeni na sebi i povrati dobar deo svog zdravlja, da je fanatik, je malo... Ali ja nemam ništa protiv. Sa jedne stane smo mi „fanatici”, a sa druge oni koji idu linijom manjeg otpora, hrane se kako se hrane, razboljevaju se, kad se razbole jure lekare, operacije i lekove i ništa ne menjaju, pa se cude kako su se razboleli od „neizlecivih” bolesti, cude se sto im prijatelji i familija umiru od infarkta i sloga prerano,itd.

:), razumela sam, nema frke i ne sekiraj se!

Ja bih zamolila još jednom da se ova tema izdvoji, jer će uskoro otici na drugu stranu.