Eifach so
spectator45
(you can`t touch this)
30. januar 2014. u 16.07
Neka me nedostojnog vetar obavije
Kulo s vrhom van vremena na koju dišem
Tesno je nebu u ptici još više
Moje izdvojeno oko van glave bdije.
Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost
skrijem
kad ništa ne počinje jer nema mesta više
kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše
Zveri šumom uklete i mene snom ubije
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim
Što sam video i čuo kada nenađen ronim
U prostor pre reči gde trune moja glava
Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava
Ružo bez straha,suzo,odbegli ždrale,
Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?
spectator45
(you can`t touch this)
30. januar 2014. u 16.26
Ovo će se neizvesno kretanje završiti
Suncem.Osećam to pomeranje juga
U svom srcu. Majušno podne se ruga
U kamenu, varnica što će osvetliti
Zvezdani sistem mog krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme.
Druga Uteha nam ne treba.
To trajanje se ruga
Pretnji crnog i otrovnog nekog soka.
Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.
Čuješ li zvezdani sistem mog krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
Makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori
Nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.
veliki B:M:
