НОВО ВАРЉИВО ОБЕЋАЊЕ

Дана 15. јула 2009. године Жак Баро и Оли Рен дали су нашим званичницима ново обећање: ако испуните све наше услове могли бисте се наћи на белој шенгенској листи, што значи, да би грађани ваше земље, додуше не сви, могли путовати без претходно извађених виза у све земље ЕУ, Швајцарску, Норвешку и Исланд, изузев Велике Британије и Ирске. При том све услове које ми постављамо морате претходно испунити да би се ово обећање на дугачком штапу евентуално преобратило у извршну одлуку. То је, дакле, за сада само предлог Европске комисије за измену одговарајућих прописа. Потом наша држава, без поуздане сигурности да ће та измена и бити извршена, треба претходно да испуни све наметнуте услове, да би поступак ове измене био настављен. И тек кад се Европска комисија увери да су наше власти све учиниле што се од њих захтева, до краја октобра ове године Европски парламент треба да да о томе своје консултативно мишљење, да би потом Савет министара Европске уније донео коначну одлуку о укидању визног режима.

Занимљиво је да ни наши ни бриселски званичници не помињу једну околност која би могла променити начин доношења одлука у оквиру ЕУ. Дана 2. октобра 2009. године у Републици Ирској одржаће се други референдум о прихватању или одбацивању лисабонског Уговора о преуређењу Европске уније. Уколико тај референдум успе и овај Уговор ступи на снагу, измениће се начин доношења одлука, тако да ће бити неопходна позитивна одлука Европског парламента, а не само његово необавезујуће консултативно мишљење. Како се на последњим изборима повећао број евроскептика у Европском парламенту, који су против било каквог проширења Европске уније, не постоји баш потпуна извесност да ће његова одлука бити и позитивна. Било како било, по процени наших и бриселских главара, грађани Србије за ове могућне промене не треба да знају.

Стога је овај предлог из ЕУ за нас само привлачно обећање. Највероватније је да је неко у Бриселу проценио да се његовим миљеницима на власти у Београду лоше пише, а да ће им бити још горе када од јесени не буду више били у стању да краткорочним кредитима од Народне банке и стабилизационим зајмовима из иностранства намирују огромне мањкове у државном буџету. Како уз то наши властодршци и даље рачунају са превременим парламентарним изборима крајем 2009. године, укидање визног режима за државе Евопске уније био би једини њихов „успех” са којим би могли изаћи на те изборе.

ЖИГОСАЊЕ КОСМЕТЛИЈА

Док је остварење овог обећања из Брисела још увек далеко, а тиме и неизвесно, наше власти треба да одмах испуне наметнуте услове који ово чине достижним. Први услов је да наша Влада направи непремостиву дискриминацију између двеју група грађана. Први би могли путовати у земље ЕУ; други то не би могли чак и када би имали такозване биометријске пасоше. Први ће бити сви грађани Србије изван Косова и Метохије, други ће бити наши грађани који пребивају на Косову и Метохији. И што је најгоре, Борис Тадић и његова Влада су већ на ову срамну дискриманацију наших грађана унапред пристали.
Поставља се одмах питање због чега Европска комисија тако упорно захтева баш овакву дискриманацију и подробно утврђен начин на који и наши грађани са Косова и Метохије могу добити нове пасоше. Одговор је једноставан: да би се наша Влада присилила да на овај или онај начин призна независност самозване државе косметских Арбанаса. Па, да видимо како су то бриселски званичници извели, а наши главари на све пристали.

По диктату из Брисела, чак и наши грађани са Космета, Срби, Арбанаси, Роми и остали, могу добити нове биометријске пасоше, али само на једном месту – у Координационом центру у Београду. Први разлог због којег се то захтева јесте политички. Издавање путне исправе за прелазак границе је, строго узев, државна надлежност. Уколико би се нови пасоши издавали и на Космету, рецимо у деташираном одељењу Министарства за Косово и Метохију у Косовској Митровици, то би био знак да српска држава и даље постоји на Космету, и врши бар неке своје надлежности. Управо то Брисел не може да поднесе, па од Владе Србије захтева да и симболично призна да држава Србија на Космету више не постоји.

Други разлог за овај захтев из Брисела јесте полицијски. Како ти наши несрећници са Космета неће моћи да без виза путују у земље Европске уније, чак и ако имају нови пасош, гранична полиција тих земаља мора бити у стању да одмах направи разлику између оних који могу прећи границу без визе и оних којима је шенгенска виза неопходна. Тога ради ће полиција Ивице Дачића у београдском Координационом центру у чип пасоша наших грађана са Космета унети и тај податак, тако да на граничном прелазу одмах буду препознати. И као што се рогата марва на америчким ранчевима жигоше усијаним гвожђем да би се знало коме припада, тако ће и све наше Косметлије са новим пасошом бити жигосани, да би се на граничном прелазу одмах открило ко су и одакле су.

НАВОДНИ БЕЗБЕДНОСНИ РАЗЛОЗИ

Највеће огорчење ипак изазива објашњење и бриселских и наших званичника због чега се успоставља поуздан надзор новоуспостављених граничних прелаза према Косову и Метохији, а нашим грађанима на Космету ускраћује могућност да без виза путују у „шенгенски простор” ЕУ. Потпредседник Европске комисије Жак Баро и комесар за проширење Оли Рен су не трепнувши изјавили да су житељи Косова изузети „из безбедносних, а не политичких разлога” и да то нема никакве везе са статусом Косова које је и даље под Резулуцијом Савета безбедности УН. А Ивица Дачић је још додао: „То говори да ЕУ сматра да нису испуњени основни елементи безбедности за визну либерализацију грађана са територије Косова. У тексту Европске комисије јасно се говори о спречавању илегалних миграција, криминала, а ја додајем трговине наркотицима и тероризма.” Ако илегалној миграцији, а нарочито трговини наркотицима и тероризму нису склони Срби него Арбанаси, испада да су сви грађани Косова и Метохије искључени из визне либерализације због тога што су косметски Арбанаси огрезли у криминалу, па ЕУ страхује да би прошили своју криминалну делатност по целој Европи ако би могли да путују без икаквих виза.

Довољна је наравно само природна бистрина, коју Ивица Дачић изгледа нема, па да се схвати да је то очигледна лаж. Јер, колико је то нама познато, косметски Арбанаси нису нека посебна сорта у односу на своје сународнике у Албанији, Грчкој, Македонији и Црној Гори. Оно што је њихова велика предност за бављење криминалом јесте, поред есклузивног, мало познатој језика, изузетна солидарност у ужим сродничким групама и завет ћутања чији се прекршај плаћа смрћу. Арбанаси из Грчке већ одавно путују по Европи са грчким пасошом, па то ЕУ нимало не забрињава. А од 1. јануара 2010. године и Арбанаси из Македоније и Црне Горе такође ће путовати по Европи без икаквих виза, пошто ће се и ове две државе наћи на белој шенгенској листи. Није, дакле, било никаквог разлога да се због некакве посебне склоности ка криминалу косовски Арбанаси изузимају од визне либерализације, коју ће, иначе, уживати сви грађани Србије, па и Арбанаси у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Пре ће бити да је то учињено да би се Србија натерала да Космет призна као посебну, независну и суверену државу.

Све нас то наводи на закључак да су сва наводна објашњења због чега су грађани Србије, који живе на Косову и Метохији изузети од визне либерализације притворна и лажна и да су дата у намери да се јавност Србије обмане и завара. И што је још горе, то се чини у вери да је српски народ толико туп и глуп, па да ће без размишљања и провере поверовати у сваку лаж која долази из Брисела или је изговоре Борис Тадић, Божидар Ђелић или Ивица Дачић. Тиме се изнова суочавамо са питањем да ли је и када је лаж у политици дозвољена.