Novosti: Osmorica Srba napravila „Apolo 11”
Nedelja, 19. jul 2009. 00:52

Jedino ako živite na Mesecu niste primetili nebrojene aktivnosti za događaj koji se zbio 20. jula pre tačno četiri decenije - proslavu godišnjice trenutka kada je čovečanstvo napravilo svoj prvi korak na tlu koji nije zemlja i uspelo da stigne do nekog drugog prostora sa kojeg se vidi cela naša planeta.

I kakav bi to poduhvat vredan za celo čovečanstvo bio ako Srbi u njemu ne bi imali svoje prste?

Čak osam naših ljudi je učestvovalo u celom poduhvatu koji je završen čovekovom šetnjom po Mesecu.

Navršava se 40 godina od čovekovog leta na Mesec. Imena astronauta Nila Armstronga, Edvina Oldrina i Majkla Kolinsa upisana su zlatnim slovima u istoriju čovečanstva.

Malo se, međutim, zna da su u konstrukciji i dizajnu „Apola 11” i rakete „Saturn V” učestvovala i osmorica stručnjaka srpskog porekla.

Milojko Majk Vučelić je bio projekt-menadžer, a od 1966. do 1978. jedan od direktora čitavog programa Apolo.

Zato ga je predsednik Lindon Džonson i odlikovao Medaljom slobode - otkriva nam Dejvid Vujić iz Vašingtona, koji je pre četiri decenije bio zvanični portparol NASA i bio uključen u misiju Apolo 11.

Armstrongov istorijski korak bio je i ogroman iskorak za srpske naučnike i inžinjere, koji su radili u američkoj svemirskoj agenciji NASA.

„U misiju 'Apolo 11' direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i ja”, kaže Dejvid Vujić, danas penzionisani biznismen.

Vujić je rođen u Pensilvaniji 1935. godine. Diplomirao je u Midlendu tehničke nauke, magistrirao je u Vašingtonu, gde se zaposlio u NASA.

Bio je predstavnik avionske kompanije „Panam” i vlasnik konstruktorske firme „Dsaund”. Dejvid Vujić je veliki brat srpske masonske lože u SAD i vrlo uticajan čovek u Vašingtonu danas.

Prema njegovom kazivanju, glavni projektant vasionskog broda je bio Milojko Majk Vučelić, rođen u Garešnici 1930. godine.

Prvih sedam razreda gimnazije završio je u Bjelovaru. U SAD odlazi 1956. gde diplomira na elektrotehničkom fakultetu i ističe se kao vrhunski stručnjak u kontroli leta i spasavanju svemirskih brodova.

„Pored 'Apola 11' Vučelić je kasnije radio i na brodu 'Apolo 13'. Kada je kao stručnjak za svemirske brodove napustio programe NASA otvorio je u Ohaju vlastitu kompaniju 'Ideal Elektrik', koja ima 170 zaposlenih i vredi 25 miliona dolara. U firmi pored oca Milojka radi i njegov sin Nikola Nik Vučelić, kao i ostali članovi porodice”, kaže Dejvid Vujić.

I svi drugi Srbi, uključeni u ovaj događaj, imali su zapažene uloge. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11”.

Milisav Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator lunarnog modla „Orao”.

Dragiša Giš Jovanović je bio inžinjer, kao i Petar Gajić.

A Veljko Gašić je bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera „T-38 trainer”, „F-5 fighter” i „B-2”.

Majk Vučelić je čitavu deceniju radio na svemirskim programimi u NASA. Napisao je i dve knjige o projektima „Apolo 13” i „Apolo 14”.

Kada su američki astronauti, osvajači Meseca krenuli na svetsku turneju, boravili su i u Beogradu. Sa njima je bio i inžinjer Vučelić. Tu izložbu posetio je i predsednik Tito. Njemu je predstavljen ceo program, ali je prećutano da su ga radili američki Srbi.

„Srpskoj koloniji u Americi najpoznatiji među njima je bio inžinjer i fabrikant Petar Gajić, koji je zapošljavao radnike, ali i pomagao srpsku crkvu i dinastiju. Petar Gajić je bio vlasnik fabrike 'Alva radio' u Los Anđelosu, koja se bavila proizvodnjom elektronskih uređaja i aparata za sve vrste američkih letilica, pa i za kosmičke. Bio je sin čuvenog kraljevog generala Joakima Gajića i sam kraljev oficir, koji je posle rata emigrirao u Ameriku”, priča nam Gradimir Marković iz Čikaga, dobar poznavalac američkih prilka u srpskoj koloniji.

Prema njegovom sećanju u vreme predsednika Ričarda Niksona, srpski tvorci „Apola 11” su pozivani u Belu kuću na prijeme. Kao republikanaci davali su donacije za predsedničku kampanju Ronalda Regana, a potom i za Džordža Buša starijeg.

„Ne treba biti preterano skroman, ali se može reći da su Srbi dali ogroman doprinos da Amerikanci prvi odlete na Mesec i ostvare premoć u vasioni, u kojoj danas imaju”