Majkl Dz. poslednji srpski četnik
impensus
(muzikant)

27. jun 2009. u 13.37
MAJKL DŽEKSON, POSLEDNJI SRPSKI ČETNIK! Januar 2004
Mr Isidora Bjelica

E, ovo je prevršilo svaku meru, stvarno. Zaokupljena gripom i polemikom sa srpskom Monikom Levinski (čitaj: Ćirofilom Pančićem) nisam mogla da ne primetim histeriju koju je izazvao siroti Majkl nosanjem onog ordena. A šta bi bilo da je izvadio kokardu?! Ili Takovsku medalju? Ili, ne daj bože, opanke i šajkaču? Sve to Džekson ima. Sa manje ili više ironije, sa nebeskih visina otadžbinskih samo pljušti drvlje i kamenje na pop zvezdu koja se drznula da nam kompromituje odličje!

Na svaku Sonju Biserko i Natašu Kandić dođu bar deset manje ili više anonimnih branilaca srpskih istorijskih vrednosti. Tako je Majkl proš'o gore od moje Vendi. Kako može (pitaju se uglednici) da, kao potencijalni pedofil, ili tamo neka naduvana i jošte izbeljena zvezda, kompromituje srpsko odličje s kojim se oko vrata pojavljuje na javnim sudskim pretresima?! Kao da ne znaju da je poslednja Hrebljanovićka bila Amerikanka.

I eto, ponovo su srpski i američki establišment saglasni u osudi sirotog Majkla. Čak je naš heraldičar Acović bio okrutniji od bilo kog teksaškog republikanca. Te magarčina, te bolesni um, a čoveku suđenje nije ni počelo...

Ne treba zaboraviti, elem, da naspram dosadnog establišmenta Amerika ima dugu odmetničku tradiciju kojoj ravnopravno pripadaju odmetnici-vagabundi i umetnici-otpadnici. Od braće Džejms, preko vaspovskih kriminalaca poput Boni i Klajda, te Džona Dilindžera, do velikih ličnosti iz sveta nauke i umetnosti, gde spadaju naš šaman Nikola Tesla i najveći pesnik kosmopolitske palete, Ezra Paund. Preko Džona Lenona, stižemo i do Majkla Džeksona.

Ovaj genijalni pevač, savremeni Oskar Vajld, imajući iza sebe mučnu karijeru borbe za egzistenciju, bivajući od najmanjih nogu eksploatisan od američkih magova šou-biznisa, kao fascinantan ekscentrik, došao je do superiorne ideje zaštite dece kojoj bi vratio sve ono što je njemu kao dečaku oduzeto. Ali, priča koja vredi dikensovskog romana, u američkoj verziji vodi na sud. Što ne znači da, pošto je u pitanju Amerika, na kraju neće biti hepiend. Jer, tamo pravda uglavnom pobedi, dok u Srbiji istina izađe na videlo tek posle kojih 300 godina.

Ovde je, dakle, reč o čoveku koji poput jednog drugog genija, Bobija Fišera, ne prihvata američka pravila igre. Kao što ih svojevremeno nisu prihvatili Srbi, a to pobratimstvo je Džekson znao da prepozna i da, za razliku od buljuka pop-muzičara, glumaca i drugih zabavljača, koji su se vitlali naokolo u slavu Alijinog Sarajeva, svoju konkretnu, materijalnu podršku, usmeri preko Grčke prema Srbima, prema srpskoj deci. Ne sećam se da je tada patrijarh dodelio Orden Svetog Save, ovog ili onog stepena, ovog ili onog teda, ili neki drugi, Majklu Džeksonu. A dodelio ga je (bože me oprosti) i kurti i murti, iz ovog ili onog taktičkog razloga. Skoro da je dosegao Slobu, koji je isto voleo da odlikuje...

Srećom, neko drugi je ispravio tu grešku srpske crkve i države i dodelio jedan naš orden Majklu Džeksonu, što će ovih prazničnih dana izazvati apsolutnu histeriju kod pravovernih Srba. Nakon pola veka blaćenja monarhija, nakon svakojakih uvreda nanetih tim familijama, naročito Obrenovićima i naročito Milanu, koga su ovde decenijama zvali kockarom, svinjom, simbolom svega najgoreg...

Zašto sve ovo pišem? Zato što neki Srbi zaboravljaju da su savremenici cara Dušana i za njega pričali sve najcrnje. U Srbiji kakva jeste - u kojoj je reč Srbin zabranjena, a rodoljub prokažena - Majkl, i pod svim optužbama, meni izgleda sasvim u redu. Okej, izbeljen je, otpada mu nos i sude mu za pedofiliju, ali je to još uvek puno manje od deficita prosečnog Srbina. U svemu tome treba imati u vidu da taj orden Majkl nosi sa najvišim pietetom i sa potpunom svešću da njime uzvraća udarac Imperiji, a opet uspeva da ga ugradi u svoj osobeni imidž, dajući mu tako poseban fensi status. Sa Obrenovićevim ordenom ili bez njega, Majk Džekson je jedna od najvećih figura savremene pop-umetnosti. Kao Vorhol, Lihtenštajn, Bitlsi, Stonsi, Bukovski, Limonov.

Kako je krenulo, Džeksona će na kraju morati da deportuju u Beograd, da mu se ovde sudi, njemu, „magarcu” koji se drznuo da zloupotrebljava srpsko odlikovanje. Kao što reče Acović, činovnik oficira britanske Krune koji je blagoizvoleo da se pohvali kako je taj isti Obrenovićev orden Kruna poslednji put dala jednom „malteškom” masonu čiji bi vrat trebalo da je podobniji za srpsku krunu od Majklovog. Slučaj Majkla Dž. paradigmatičan je za shvatanje srpskog ludila i ekstrema, pa me tako ne bi čudilo da Krunski savet, koji je u glavnini u republikanskim partijama, i nevladine organizacije, zajedno, zatraže da se Majkl deportuje u Hag. Kad već ne mogu da uhvate Karadžića i Mladića, poslužiće i Džekson. Momentalno, to je jedini četnik na raspolaganju.