Diskusije : Švajcarska

Komentar
Ko je za to da se sretnemo
Prekobrojna
(Slikar)
03. jun 2009. u 09.21
u nedelju 7. juna?

Znam da to nisu neke pesnicke gromade, ali su nasi ljudi koji pokusavaju da urade nešto i cine onoliko koliko mogu. Zato bi bilo lepo da oni kojima Soloturn nije predaleko dodju da uz kaficu slusamo poeziju.

Poziv sam dobila na e-mal

Pozivamo Vas na:


PESNICKO DRUZENJE U SOLOTURNU

Učestvuju: Članovi Udruženja srpskih pisaca u
Švajcarskoj

Kad: Nedelja, 7. juni 2009.
Vreme: 16 časova
Gde: Restoran „Zur griine Ecke”, Oebemgasse 5

Dobrodošli

gobe
(i bas svasta nesto)
03. jun 2009. u 09.24
Ja ću doći obavezno...
Prekobrojna
(Slikar)
03. jun 2009. u 09.29
Odlično, nadam se da će i ostali diskutanti poželeti da dodju i da će se uzdrzati do svadje i prepirke na ovom topicu.
gobe
(i bas svasta nesto)
03. jun 2009. u 09.42
Prekobrojna, koliko ima knjiga Zavestanja, i gde mogu da ih kupim?
Ako si u udruzenju i ako si u mogućnosti pokusaj da mi ih nabavis ili
rezer. pa ću ih kup. u nedelju kad dodjem.
Prekobrojna
(Slikar)
03. jun 2009. u 09.46
Ne znam, dobila sam ovo pismo i pozelela da odem. Mogu da pitam, odnosno da pišem posiljaocu.
gobe
(i bas svasta nesto)
03. jun 2009. u 09.52
Ok, pitaj molim te ako ti nije problem...
Hvala!
Prekobrojna
(Slikar)
03. jun 2009. u 10.01
Pisala sam, čim dobijem odgovor napisacu ga ovde.
Marcoo
(Security Agent)
03. jun 2009. u 16.44
bez mene, poezija i trachanje nedeljom posle podne, uz srkanje kafice, u uzivanje u kvalitetu naših pisaca iz dijaspore nikada me nisu fascinirali, i privlachili, mada lep i ugodan provod:)))

pozz Mare

Prekobrojna
(Slikar)
04. jun 2009. u 05.25
Odgovor koji sam dobila:

Postovana gospodjo,
Drago mi je da ste zainteresovani za ovo naše druzenje.
Nastupaju clanovi našeg udruzenja kao i gosti ove veceri.
Ja sam bila na odmoru tako da sada ne bih mogla da nabrojim i navedem
imena ucesnika. Svakako da će biti veoma lepo i uspesno vece!
Do sada smo izdali četiri knjige „Zavestanja” - 2005, 2006, 2007, 2008 god.
To su jako lepi kvalitetni zbornici radova naših clanova kao i pocasnih gostiju.
Imace sigurno i knjiga koje će moći zainteresovani da kupe.


Puno pozdrava i do našeg susreta, ...
Prekobrojna
(Slikar)
04. jun 2009. u 05.38
A druzenje Marko?
Možda je to prilika da se upoznamo, vidimo kakvi smo, ko smo, a možda napravimo neki posao zajedno.
Marcoo
(Security Agent)
04. jun 2009. u 10.08
Druzenje, pa kad je već solothurn ja sam za weissen bir:) pored reke:))))

za poslove davno nemam vremena, a što se tiče druzenja, za to sam uvek:))))

no mlad sam ja za poeziju, još nemam ni trideset, deli me koji mesec:)))

pozz Mare
Prekobrojna
(Slikar)
04. jun 2009. u 12.38
Koga poezija ne privlaci u mladosti, nikad ga neće ni privlaciti.
luxorianer
04. jun 2009. u 13.59
dolazim i ja...

imam nameru da održim politicki govor i sirotinju (mentalnu) raju konacno prosvetim...

marcoo
(Security Agent)
04. jun 2009. u 17.43
ma nemam ništa protiv poezije, naprotiv, no opis dogadjaja mi ne govori ništa sto bi me privuklo, ali bih voleo sa luxijem da se vidim, da se onako sportski bez vredjanja i niskih udaraca isprichamo:))

pozz Mare
gobe
(i bas svasta nesto)
05. jun 2009. u 05.25
Prekobrojna, hvala za info...
Sve se bre izvirujem dal ci naici „cika” Veljko, pa da ga pozovemo na
druzenje uz poeziju, al jok more nema njega...
joooj, setila sam se ko još neće doći, milina, e sad mi bas merak još veci da idem...leleee, superiska...
Dzela-58
05. jun 2009. u 06.23
Ne bih da budem nepristojna niti bezobrazna, ali niste se lepo poneli prema meni kad sam postavila par stihova velikih pesnika (i par mojih spontanih saljivih odgovora u rimovanju) i ... sad se svi za „pesnicko druzenje”??!
Prekobrojna, na tebe se ovo ne odnosi. Lepo je sto si nam prenela ovu informaciju.
Svako dobro

marcoo
(Security Agent)
05. jun 2009. u 07.03
Dzela , ja nisam...zvuchi kao trach partija uz par stihova da razbiju monotoniju...

:)))

pozz Mare

Dzela-58
05. jun 2009. u 07.28
Da, nisi, ali bar nemas ništa protiv poezije. Svako okupljanje je i druzenje, a to samim tim unosi i odredjenu dozu trac kao desert na sve što se primeti bilo u negativnom ili u pozitivnom smislu.
poz. i tebi Mare
gobe
(i bas svasta nesto)
05. jun 2009. u 08.25
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/108/013473706/daj-mi-nebo.html?10

http://www3.serbiancafe.com/lat/disk usije/mesg/108/013460913/evo-nam.html?18

------------------------------------------
Dzela, 'él na ovo mislis, ja ti se ovde nisam mesala, a osecam se prozvanom, zato što si napisala sad smo svi za „pesnic.druz”., ja koliko vidi ovde samo Prekobrojna i ja se „prijavismo”...
cuj 'vako, što se druzenja i tracanja tiče, to mog da obavim i u SG, ne moram da se akam 180km., do Solothurn-a, zbog toga...
I stvarno idem da slusam pesme, a sve mi je ostalo manje važno,
a ti kako 'oćeš...
p.s.za tvoj info, potkacila sam te na onom topiku za onu med. sest.
sto je maltret. babu...
I ajde sad budi fina, Prekobrojna je napočetku napisala da se ne svadjamo, ajd da jU to mori ispostujemo...
Pozdrav :)
Dzela-58
05. jun 2009. u 09.01
p.s.za tvoj info, potkacila sam te na onom topiku za onu med. sest.
sto je maltret. babu...

Da,Gobe. Tvoj cinizam me je stvarno povredio. Ne znam, možda ti je bio los dan, a ja ispala dobra prilika. Pa ne bih sad ni ja vise o tome da diskutujem. Recimo bilo pa prošlo. Što se tiče teme o starinskim rečima, to mi je zaista trebalo i treba mi još uvek.
A to što sam te stihove, verovatno u nekom svom ushicenju postavila bilo je da podelim sa vama nešto zaboravljeno,a neprevazidjeno.

Svidja mi se tvoj izbor muzike za danas „Bijelo dugme”.

Prekobrojna izvinjavam se zbog odstupanja sa teme.
Svako dobro svima


gobe
(i bas svasta nesto)
05. jun 2009. u 09.16
Izvini.
Nisam cinik, ponekad malo arogantna, tvrdoglava, ali ne i cinik.
Tema je bila postavljena drugi put za par dana, pa me malo iziritirala. I normalno bacanja non stop akcenta na ime doticne sest.

Da pratila sam tvoj topik o starim rečima, bio mi je jako interes., ne toliko reci, koliko objašnjenja i td. Steta sto su ga sklonili,
ja stvarno više ne mogu da ga nađem stavi mi link ako imaš, molim te.
Što se tiče stihova, po meni si napravila dobar izbor, nisam se mesala, jer sam bas uzivala u tome sto si ti pustala. Hvala.

Prekobrojna, ne mo se mori ljutis, ne pricamo o zavijanju sarme, već
o pisanije... ;)
Dzela-58
05. jun 2009. u 09.50
http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm

http://www.moje-kistanje.net/govor2.htm

http://www.vlasotnice.com/03recnik/01 A/01A.htm

http://www.baranja.org

Ovo su linkovi koji su dati na toj diskusiji, celu diskusiju sam pojedinacno kopirala onako kako je ko upisivao komentare, ali ne bih znala dati link koji je izbrisan. Možda postoji u pretragama te diskusije.

pozz
Dzela-58
05. jun 2009. u 10.14
jovana2991 (Student) - 9. decembar 2007. u 14.19 (registrovani član)
Evo malo i južnog dijalekta, vranjskog i niškog, pomešano:

„Starinski reči kude nas ima gi mnogo. Sve su ni to Turci ostavili kad smo pod nji robuvali cele petsto godine. Mi danas, otkude Vranje, ne pričamo b'š pravilno, ne znamo svi padeži, a pošto gi ne znamo, ne gi ni koristimo. Prozor si vikamo pendžer, merdevine su kude nas slube, a šljiva neje šljiva nego sliva, ko sto ni trešnja neje trešnja nego crešnja.
E sad, ovako ti izgleda jed'n seljački dan kude nas sto živimo i mučimo se u selo. Dignemo se porano, kad prvi petlovi zapojev. Dok naklademo ogen, dok naranimo stoku i živinu, dok se spremi jedenje, doručkujemo, privatimo se malo, obično sirenje i vruć 'leb, pa upregnemo stoku da pase. Ako je prolet, vodimo gi krave tam kude ima najviše slunce i kude se trava prva zazeleni. Ako je leto, onda se krave od merak napasev, a mi si polegamo u 'lad ili pravimo svirajke od prutovi i leske. Ako je jesen, onda vodimo gi krave da pasev onde kude se zelena trava najkasno zadržala, ali mlogo ni je teško da do toj mesto dodjemo, jerbo je kal do kolena. A ako je pa zima, tad ič ne izlazimo na pašu, jerbo krave ne mož da pasev sneg nego travu. Tad gi ranimo sas suvo seno što se suši preko leto i poneki put sas krmilo. Posle ispašu doodimo si dom, jedemo leb, šutnemo dve-tri rakijičke i legegnemo si da si se malo odmorimo. Kad se dugnemo, dojdev ni komšije, pa i s nji si se malko polafimo, posedimo si, obično si pričamo od naše rabote, ko što su oranje, kopanje, plevenje, sadenje. Uveče pomuzemo kravu, turimo sirište da se prodava, od nešto se mora živi, tol mleko i sirenje što si proizvodimo na pijac si prodavamo. Seljački život neje lak ko što si drugi mislu. Pogotovu kad ti dojde staros, pa sam po cel dan, deca pofatila svet, a ljudi se raselili, nemaš s koga da prozboriš dva-tri reča. Po cel dan obilaziš stoku, muzeš krave, siriš sirenje i otačaš vino, ako imaš vinograd, toj se podrazumeva. Mogu ja ovakoj do sutra od naše mučenje naš selski život, al već je vreme da se krave i konji istimariv. Sutra Micka i Šarulja treba se upregnev, pa pravo na oranje.”

Ovo sam pokupila od baba i deda i ljudi koji žive u okolniom selima. Sama sam sklopila, tek da vidiš kako se mi ovde na jugu sporazumevamo. Inače, preporučujem ti da pročitaš knjigu „Arizani” od Ivana Ivanovića, napisano je niškim dijalektom. Kad pronađem knjigu, prepisaću ti najzanimljivije odlomke.

zmaj64 (sluzbenik) - 10. decembar 2007. u 22.31 (registrovani član)
E, Irena samo još da mi Stanisa zapeva. Moram nešto da vam ispricam. Živela sam u komsiluku sa jednom Bosankom i jednom Vranjankom. Tako ti je Bosanka kuhala pitu i pekla kavu, a Vranjanka koristila neke cudne padeze. Jednog dana krene prepirka između njih dve i tek će ti Vranjanka: „Ne kaže se ispeci kavu nego skuvati kafu”, a na to će Bosanka: „E, kada ti naucis da nije ”na tebe ga„ i ”na mene ga„ i ja ću kavu skuhati”.
Prelepa tema, hvala.
Vojoljutko (salesperson) - 11. decembar 2007. u 12.32 (registrovani član)
Ovo je prelijepa tema. Ove me rijeci vracaju u djetinjstvo na Baniji gdje se glava stavi na uzlavlje (jastuk) i pokrije se vanjkusom, pa se sanjaju najljepsi snovi na svijetu. Voda se vadi is chatrnje, kuruz se cuva u ambaru, sijeno u shajeru ili shtaglju, a druge razne stvari u kolnici. Mlijeko se muze u krabljicu, skuva i nerijetko djeca otpiju gutljaj pravo iz zdjelicke u kojoj se kuvalo. Otpocine se često u po posla i zasjedne na poslontu stolicu u sred avlije, ispod kruske. Krave se gone u pashu. Kuruzi se kominjaju. Čitav jedan svijet i čitavo jedno stoljece daleko od ovog urbanog ludila, moja Banija je nazalost izgubila mnogo svoga srpskog zivlja i nesumnjivo dobar dio svog arhaichnog jezika, ali eto još živi u mom srcu.

milicani (prevodilac) - 12. decembar 2007. u 05.44 (registrovani član)
Dzela-58 da baka je pokojna od 2004, a inače smo je zvali Maka-na njeno insistiranje (kao bezveze je da je baba).
Mene je kao dete izluđivala sa onim „je li Maka koliko ima sati?” „četvrt do 3”, „10 i frtalj” možeš zamisliti znak pitanja iznad moje male detinje glavice „koliko-molim???”
znala je da upotrebi i izraze tipa astal, kredenac, špacirung (šetnja)..
Danilo779 - 12. decembar 2007. u 06.06 (registrovani član)

On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski. Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife, s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe. Silaj išaran zlatom, za njega zadenuta jedna harbija, s drškom od slonove kosti, i jedan nožić, sa srebnim cagrijama i s drškom od slonove kosti. Povrh silaja tranbolos, pa rese od njega biju po levom boku.

Čakšire sa svilenim gajtanom i bućmetom, pa široki pačaluci prekrilili do pola nogu u beloj čarapi i plitkim cipelama. Na glavu turi tunos, pa ga malo nakrivi na levu stranu, u rukama mu abonos-čibuk s takumom od ćilibara, a s desne strane pod pojas podvučena, zlatom i đinđuvama izvezena duvankesa...

Malo istrazivanje po proslom veku
acogym - 7. januar 2008. u 08.10 (registrovani član)
evo kako ide kod nas proces pecenja rakije - kad smo ja i stari nekad davno po cijelu noc i dan i još jednu noć zavisi koliko smo imali sljive te godine)pekli:
Prvo se moraju napraviti kace. To radi majstor kachar, u nasem slučaju je to bio od moje pokojne babe brat i njegov komsija. Kace se prave od drvenih dasaka mislim da je u pitanju jasen ili javor i te se daske zovu duge, i prave se rucno. Kace se moraju kiseliti u vodi da ne propustaju vodu prije nego što se pokisele sljive. Sljive moraju da stoje sve dok kom ne uvri kako treba. Mi secer nismo dodavali. E kad je sve spremno onda jedan vikend odemo ja i stari gore na selo i namjestimo kazan. Pored kazana stavimo kacu sa lulom. Uspemo kom i stavimo kapak. Oblijepimo spojeve sa umucenum brasnom. Isto gore kapak spojimo sa lulom i isto oblijepimo da ne bjezi para. U kazan osim koma ide i koja grancica smreke na dno da se ne lijepi kom za dno a i da da onaj miris rakiji. Pošto je novembar na grancicama uvijek bude i smrekovih bobica. Onda cekamo da uvri i pusti prvu rakiju koju ja uvijek hvatam u kasiku i bacam na plamen a ona explodira. Kad rakija oslabi dovoljno micemo serpu ispod lule a stavljamo drugu u koju se hvata patoka. Patoka nije za nas ali je stari nekad pokloni seoskim rakijasima kao sto je Veljo pokojni i neki drugi. A ostane je dovoljno i za sipanje u auto umjesto vode za brisace jer se zimi ne ledi. Uvijek su starog milicajci pitali je li šta pio kad god ga zimi zustave. Dok se rakija pece mi mecemo krompir u zar i pecemo. Ja se zabavljam sa sjekiricom i bradvom i tesem korito za gice, ili pravimo luk i strijele pa gadjamo sijeno ili pravimo nove stozine za sijeno za sljedecu godinu, nove podvore ili vile itd. Jednom je stari probao da napravi stilo za kosu ali nije bas ispalo kako treba. Ali je zato bio majstor za sepet od lijeske, mada to ne može zimi da se pravi. Kad je rakija gotova uspe se u pletace i/ili u hrastovo bure. Kace se okrenu naopako i ostave na promaji u supi. Kazan se rasformira i spremi u magazu ali ne bude dugo posto komsije traže da i oni peku.
Nadam se da ste prepoznali neke stainske rijeci u mojoj maloj proći Pozdrav od Bosanca iz sjevero-istocne Bosne sada u Engleskoj.

oes123 (zubar) - 7. januar 2008. u 12.30 (registrovani član)
Pre dvadesetak godina jedna nasa baba iz Zemuna prilikom moje posete njenom domu rece mi: Dodaj mi ove Obesenjake.
Gledam je za momenat jer tu reč nisam nikada ranije čuo i pogledam na stolici stoji nekoliko ofingera.Baba htela da obesi neke kosulje i td. pa mi trazi OBESENJAKE!

Evo samo jedan deo komentara.
pozz
gobe
(i bas svasta nesto)
05. jun 2009. u 10.29
Hvala ti puno, super si...
Stavljaj još ako ti nije teško, i normalno ako Prekobrojna neće da se ljuti...

pozdrav i tebi...
Dzela-58
05. jun 2009. u 11.11
gobe, rado bih ti postavila i ostalo, ali sad stvarno nemam vise vremena, nekom drugom prilikom ako se slazes. Nije još puno toga ostalo.
evo još jedan link

http://www.umotvorine.net

prijatan vikend

Prekobrojna
(Slikar)
05. jun 2009. u 12.44
Molim.
Lepo sve nas je vise
bataodzanata
(zanatlija)
06. jun 2009. u 07.55
Gde: Restoran „Zur griine Ecke”, Oebemgasse 5
___________________________________________________________

Prekobrojna, adresa nije tacna,pitaj ponovo tog ko ti je poslao pozivi ili stavljaj sokacala i sredi tastaturu?!
Da ne prezem konje dzabe ili da dodjem i ozderem se u Pizzeri(ji),
bez da sam slusao pesme i tracao. ;-)
bataodzanata
(zanatlija)
06. jun 2009. u 08.34
Inače najviše volim decije pesme!
Evo ova mi je omiljena:

VUK I OVCA

Čini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
Ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose

Ljubivoje Ršumović

p.s.Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose??? :-)


prekobrojna
(Slikar)
06. jun 2009. u 12.19

Greška kod kopiranja, na znam kako je do toga doslo, izvinite!

Gde: Restoran „Zur grüne Ecke”, Geberngasse 5
gobe
(i bas svasta nesto)
08. jun 2009. u 04.56
Bilo je lepo, bas lepo i prijatno nedeljno popodne,
uz peseme i muziku, kako meni, tako i drustvu sa kojim sam bila.
--------------------------

Dzela hvala ti za postiranje puno...

Blazese ti (blago tebi)
maica i basta (majka i otac)
onodim po tekvojte (idem po nešto)
butne suspe (punjena paprika)
Dzela-58
08. jun 2009. u 05.15
Gobe, evo nastavka sa iste teme. Reci i komentare nisam kopirala jer si navela da te vise zanimaju tekstovi.
Prekobrojna. Nadam se da nam nećeš zameriti.
Pozdrav i svako dobro

Danilo779 - 7. decembar 2007. u 15.58 (registrovani član)
Aмбар српски ти је Ambar turski a Kohlschuppen немачки je необично повезан са српском шупом за угаљ.

Е, а коломаз ти је чудо, нису могле ни једне ло'тре или лојтре да крену без њега, а тек без албатина или лепше налбатина (nalbant turski), ни случајно, то му дође поткивач данас изгубљен у простору временском,

Српско изгубљено наследство ти је паница и ложица дрвена као најздравије српско суђе и још елеганији заструг дрвени где не мож' да се убуђа сир никако, има како се данас вика природни фитонциди у њег'.

Чобан (çoban) свако јутро добива, а газда дава цел'лебац врућ,цел'заструг сирење, главица лук , поприка 'една ама љута, соларник с'с сол ,водицу ладну ће си нађеш у планину, има кладенци прс' и плева...:)

jovana2991 (Student) - 10. decembar 2007. u 09.41 (registrovani član)
Evo ti predgovor:

„Nije smo Arizani iz selo Doljevac u Moravu.
Doljevac leži tačno na pola put između varoši Niš i Leskovac, pored reku Južnu Moravu. U sam Doljevac ima arizanske osam kuće, a ima gi u još neka sela oko Vranje i Pirot. Ne zna se da l smo od istu semku. A na Vlasinu, pored samo jezero, ima celo jedno selo koje se zove Arizanovići i iz koje smo mi doseleni u Moravu pre skoro sto godine.
Kolko se zna - a kako kaže naš doljevački učitelj Mika Stošović ne zna se mnogo - nije arizanovići smo po poreklo od Hercegovinu, a na Vlasinu, pored bugarsku granicu, naselili smo se još kad je bila velika seoba Srba koju je predvodio patrijarh Arsenije Čarnojević. Tamo smo ostali sve dok nije Južna Srbija oslobođena od Turci za vreme kralja Milana Obrenovića. Onda su iz Doljevac i Moravu proterani Arnauti i Čerkezi, a doselili su se Srbi. Tad su se moj deda Stevan i njegova braća i još mnogo naroda doselili u Moravu. Naši su zaposeli Doljevac kao najveće i najbogato moravsko selo. Mog čiču Jovana doneli su u ljuljku, a moj tatko Toza je rođen ovde u Doljevac de smo mi sad.
Tatko ni je rečeni Toza Arizan, koji je do rat važio za gazdu, jerbo je imao dvanajes jektara ziratne zemlje. Toza je domaćin, čovek na svoje mesto, samo malko inadžija i baksuz, al taki smo svi mi Arizanovići. Toza je do pre neki dan bio živ, dugo se je spremao da otputuje na onaj svet, al nikako da dobije poziv za to putovanje. Redovno je sedeo na klupu pored kuću, pod ora, kobajagi čita Politiku, a ne vidi kolko kokoška noću. A novina koju bistri lanjska je il polanjska.
Majka ni beše pokojna Stajka, mnogo dobra i duševna žena, umrla je mlada, Bog da joj dušu prosti, mogla je još da poživi, al taka joj je bila sudbina. KOlko god je poziv za putovanje na onaj svet za Tozu okasnio, tolko je za nju poranio!
Nije smo od Tozu i od Stajku četiri deteta: ja, Aleksandar - Sanda, zemljodelac, i moj brat Mijodrag - Minda, sad penzioner, a ranije major, od muške glave; i dve sestre: jedna je Miloslavka, udata za Radu Dojčinovića iz Pukovac, i druga Koviljka, udata za Gruju Stankovića iz Srpski Miletić u Bačku, di su se oni kolonizovali odavde iz Moravu.
Danas živimo ko kako ume. Najbolje živi Minda koji je kao major dobio visoku penziju i stan na Novi Beograd. Svakog prvog poštar mu zazvoni na vrata! Nije lošo ni Koviljki. Zet Gruja ume da pravi pare; nigde da nema para u njegov džep mora da bude. Baš sad su rasprodali Švapsko u Miletić i započeli da pravu kuću u Vrnjačku Banju da izdaju na gosti i mlatu pare. Samo jedanput se Gruja nije snašo nego ga je zakačio Informbiro, odležao je dve godine, al otad ide po prav put. A Miloslavka se jadna muči, Rada je jedno vreme radeo u keramiku, onda ga je dovatila boles u levu stranu. Nije imao nekakvu gustinu i zamalo je izgubio penziju. Pomažem ga kolko mogu, al i moj izvor preti da presuši! A ja - čis zemljodelac koji zemlju nikad nije napuštao - nekako guram, nisam najbolji al nisam ni najgori, kad je Bog delio sreću nisam bio na čelo, više negde na začelje, al moglo je da mi se zalomi da ne budem u taj red, ko moj zet Rada Dojčinović iz Pukovac. Uglavnome, ne sleće mi gavran često na krov.
Arizanske kuće u Doljevac su u Ciganku malu. Moja je kuća odma preko potok, pored Cigansku češmu. Tu je češu podigo moj deda Stevan, al selo je nazvalo Ciganska zato što na nju toču vodu najviše Cigani. Moja avlija se poznaje po golem ora, najveći u selo, kaki nema u celu MOravu! Zasadili su ga još Arnauti! Zadnje nekolko godine je pod taj ora počesto sedeo starac s glavu naslonjenu na tojagu, glavom i bradom Toza Arizan.
Kuća mi je stara, podigo je još trijes četvrte Toza Arizan. Odavno se spremam da pravim novu kuću, al nikako da počnem, sve se nađe nešo preče. Još služi ko što je uvek služila. Kolke je samo vojske ta kuća dočekala! Dočekuvali smo i kad imamo i kada nemamo, i kad smo teli i kad smo morali. Vojske su, fala Bogu, prošle, al novu kuću nisam stigo da podignem.
Oću da vi ispričam od nas Arizani. Šta smo sve radeli, kako smo se privlačili kroz život ko kučići kroz plot, kako smo se snalazili, kakvu smo vunu preli od rat pa do današnji dan. A danas je godina sedamdeseta, pedeseta u moj život.
Ko ima vreme i volju će čuje arizansku priču.”

Danilo779 - 10. decembar 2007. u 16.10 (registrovani član)
Mitke monolog (bora besmrtni-Kostana):

Noć letnja.Šar-planina u nebo štrči,a ispod njuma leglo pusto
i mrtvo Kosovo.Drum širok, prav, carski.Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme.

Mesečina greje...
Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu,
a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške idev iza mene.

Sviriv mi oni i pojev.T’nko ni visoko kroz noć i na mesečini sviriv.
A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma...

I toj ne pesma, već glas samo.Mek, pun glas.
Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje.
Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada.

(Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ...A toj vreme više ne dođe.
Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem,s’s otvoreni oči u grob ću da legnem.Poj „žal za mladost”...

Za moju slatku mladost,što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne,
dođe, da gu samo još jedan put osetim, pomirišem...

Dzela-58
08. jun 2009. u 05.19
Annika- - 11. decembar 2007. u 13.35 (registrovani član)
Na Uskrs s'm se, rodila, dzanum.
Na Uskrs s'm se, rodila, more.
Na Djurdjev dan se krstila, dzanum.
Na Djurdjev dan se krstila.

Zatoj s'm tanka, visoka, dzanum.
Zatoj s'm tanka, visoka, more.
Zatoj me zovu Djurdjija, more,
Zatoj me zovu Djurdjija.

Men' me majka, rodila, dzanum.
Men' me majka, rodila, more.
s's belo mleko dojila, more,
S's rujno vino pojila.

Zatoj s'm bela, rumena, dzanum.
Zatoj s'm bela, rumena, more.
Zatoj me zovu Djurdjija, more,
Zatoj me zovu Djurdjija.

majloVa (genije od rođenja) - 11. decembar 2007. u 16.26 (registrovani član)

MERI TONCO

Meri Tonco sto gram alva,
Sto dram alva, Tonco, bademlija.
Da gu nosim na devojke
Na devojke, Tonco, donjomalke.
Donjomalke, Tonco, argatkinje.
Tamo mi je moja Stamena,
Moja Stamena, Tonco, kitka sarena.

Zapis po kazivanju i pojanju Miloja Arsica „Tonce”
;)

NE MOZ' DA PRođeM, NANE

Ne moz' da prođem, nane, niz carsiju
Od toj mi azg'n terzice,
Svilen mi fustan krojase,
Dzanfes salvare sijase,
Ramnu mi snagu iskase,
Belo mi lice gledase,
Medna mi usta trazese,
Pesmu mi moju pojase,
Of, lele, mlado devojce
Izgore duso za tebe.

Stara vranjanska pesma. Pevao cika D. Mladenovic „Spurko” legenda vranjskog „Sevdaha”

:))
Poz.

Danilo779 - 12. decembar 2007. u 10.26 (registrovani član)
Samo Za JOVANU MITKETOV MONOLOG MOJ omiljeni DEO:
Mitka:
... Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi. Ciganka na kapidžik ostane da čuva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaje. I toj hajdučki! Noga da ne šušne. Noć padnala, mesečina se spustila, a ona, Redžepovica, čeka me.

Legla na dušeci, gola, mlada, kapka... Snaga! Da cuneš, pa da se zaplačeš! Ruke više glavu frljila, kosu crnu, fildiš, rasipala oko sebe i – čeka me! Gleda u vrata, gleda kako bi me odma, još od prag, s’s svoje puste crne oči opila, izela... Gleda, čeka me, i poje!

Rafistinde on alma,
beš i al, beš i alma!

... Tuj, Koštan, i samo tuj pesmu da mi poješ! Mintan da skineš; ruke gore, više glavu...
...Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!...

... Mintan da skineš, te grudi da ti pucav. I ruke nagore da digneš, kosu na sve strane, te kao ona, Redžepovica, da si. Ali da me ne gledaš, jer mnogo muka će mi padne. Ona, Redžepovica, će mi se upije u pamet i će se razbolim. Bolovaću. Nedelju dana mrtav bolan će da bidnem za njuma...

Ne li me izdadoše, potkazaše? Dremka me uhvatila na njojno zrelo, belo, grlo, a stari Redžep iz dolap, kuda se bija sakrija – s’s jatagan na mene poleteja. Ona videla, pisnala, brgo od sebe svilenu košulju skinala – i drž za jatagan. A nož, znaje se, svilu ne seče, te ja tako živ... A njuma, posle, živu gu u vreću vrzali i u Moravu frlili. (ustaje, besno vadi jatagan): Svirite mi bre, i pojte, zašto...

gagule13 (alapaca) - 12. decembar 2007. u 18.00 (registrovani član)
Srpski jezik je prepun spacificnosti koje je teško gramaticki uobliciti.
Biseri ovih specificnosti su vremena.Ako bismo ih rangirali po apsurdnosti,to bi učinili na sledeći način:
Na trecem mestu(bronza)je specificno za srpski jezik ProšlO NEODREđENO VREME.
Predstavnik pomenutog vremena je ONOMAD.(npr:onomad sam isla na pijacu da ku`pim jaja).
Srebrno mesto zauzima BUDUCE NEODREđENO VREME koga predstavlja reč JAKOM.(npr.Stojane kad ćemo da beremo kukuruz?JAKOM ćemo Melanija,ima vremena).
I ubedljivo najoriginalnuja tvorevina srpskog jezika je ProšlO VREME U BUDUCNOSTI.Ova se tvorevina često susrece u situaciji kada recimo seljak juri prase po sljiviku.Prase skici,juri oko sljiva,seljak ga juri,kliza se po blatu,pada,nervira se i u trenutku kada ga je skoro uhvatio za zadnje noge prase skikne, i smugne ispod zice u komsijino dvoriste.Tada seljak baci sajkacu u blato,pljune na zemlju i skuje jezicku paradoksalnu konstrukciju ProšlOG VREMENA U BUDUCNOSTI,koje je jedino prikladno u datom trenutku.
Seljak tada kaže:
...O SAM TE,KAD TE STIGNEM...

Gravedigger (radnik) - 16. decembar 2007. u 12.54 (registrovani član)
Preporucio bih knjigu Govori srpski da te ceo svet razume od R. Damjanovica. Vrlo interesantna etimologija srpskih reci.

Između ostalog on tvrdi da su tzv. turcizmi ustvari originalne srpske reci koje su Turci usvojili pa su onda opet dosle kod nas.

suskam_po_coskovima (susumiga) - 16. decembar 2007. u 14.07 (registrovani član)
Dodala bih i po neke sa juga Srbije, kao na primer:
Oro- kolo
pucke- kokice
iskati- traziti
duleci- bundeve
jagode- jagode
jagode- dud (zanimljivo da i jedno i drugo nazivaju istim imenom)

Za sad mi je to palo na pamet. I naravno, opet moram da se vratim na vojvodjanske izraze :) Prvo ću da kopiram pesmu,pa ću pokusati da je prevedem... :)

Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo...
Skakali ste onaj „šraub” ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo...
Nosili ste ciklam kostim na tufnice...
A u kosi džidža-midže i pufnice...
Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače...
S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša...
Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše...

Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli...
Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka...
Najgore je kad zapljusne ispod pupka...
Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški...
Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno...
Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić...
Štrčala je samo punđa... Šta se pod tom punđom munđa?

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno...
Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno...
Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku...
A duduške ko pupuške...
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica...
Što sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti da se čovek poremeti...
Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram...
Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti...

Što se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi...
Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobojagi...
Naš Vam salaš dođe kao grofovija...
Čorda konja u galop se tu povija...
Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka...
U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o...
Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem...

A_na_stas (Zigolo) - 20. decembar 2007. u 07.51 (registrovani član)
Ono što postavljač teme naziva starinske reči (arhaizmi) mešavina su turcizama i lokalizama. Turcizmi su nam zajednički bez obzira na region, dok su lokalizmi jedinstveni i definisani geografskim područjem ... da ne nabrajam.

Neko pomenu jezik kojim piše Goran Petrović. Tačno je da on koristi najčistiji izvorni srpski jezik, pun arhaizama. U „Sitničarnici kod srećne ruke”, na primer, on ne piše slovima, nego „pismenima”, dno siromaštva je „dance nemanja” ...itd.

Za one koji vole niškoleskovačkopirotjanskovranjanski, jednopadežni dijalekt, evo malo klasike:

Gile Branković kao TODOR BAKSUZ

... Ne zna čovek koja je muka najgolema, a svakom si je njegova najveća. Neki polude od nemanje, a neki od mnogo pare. Reko već kod nas se vike: bogat, pobogat, najbogat, poludeo od pare i još ga nesu uvatili. 93. godine ja izginu da preživimo i da se izranimo, a neki stvarno poludeše od pare. Al ako! Ja i familija i preživesmo, a mnogi nafatirani ne! Te srčka, te sačekuša, te ovo, te onoj...

Dakle, 93. sam radio sve i svašta pa sam i brao pečurke s komšiju Trajčeta. Ovako je bilo: pođo ja sa Trajčeta, njegovu ženu, tatka i pet-šest decu da berem pečurke. Svi se utovarimo na špediterska kola, a neko šugavo i mršavo konjče jedva nas doveze do Rudarsku čuku. Tako se zvalo mesto kude smo brali pečurke.

Ja pitujem Trajčeta: A bre, kako da razlikujem otrovne od neotrovne pečurke?

- Šta te briga! Ne beremo gi za nas nego za izvoz! - zeza se Trajče.

Uz brdo, niz brdo, cel dan! Ogledne ko niki! Pitujem Trajčeta koje će jedemo, a on mi vika: Kako si glup ćovek Todore! Će jedemo pećurke!

- A siguran li si ti da se nećemo otrujemo?

- Aoo, Todore, znaći sumnjaš u moju strućnost? Evo, ovako ćemo! Pećićemo pećurke i onda ćemo bacati malo pećurke na kuće Džeki i ako Džeki jede pećurke, trći po šumu i radi sa rep fiki-fiki, onda ćemo i mi da jedemo pećurke!

Tako i bi! Ja si u sebe mislim: «Ako kuče Džeki ne mrda s rep, će jedemo Džekiô. Ali, Džeki je mrdao s rep pa smo navalili na pečurke, izdusmo se od jedenje. Jes da je bila 93. ali sabrasmo po džepovi i neki dinar za kilo kilo! Trajče isprati sina Jocu u zadrugu u selo da kupi kilo kilo. Dođe sin Joca. Popismo kilo kilo dok si reko piksla! Pa preturasmo po džepovi, sabrasmo još za jednu turu.

Vraća se Joca. U jednu ruku drži flašu s kiselu vodu, u drugu flašu s vino i udara se s obe flaše u glavu:

- Lele devla! Kuku daje! Džeki nam je umro! Lele devla! Džeki merelto date Džeki naćisto!

Kad smo mi čuli da je Džeki umro, i mi smo umreli! Od stra! Iz momenat smo požuteli, poplaveli, pozeleneli, požuteli! Mogao si od nas na licino mesto da snimaš Dosije IKS! Noge pokršismo dok stigosmo do špediterče, džumle se popesmo na kola i tako smo krvnički udarali jadno konjče da je na ulasku u bolnicu od vanredni napori crklo! Al batali konjče! Spasavaj nas! U bolnicu galama do nebo!

- Doktore, pomagaj! Mi smo jeli pečurke, Džeki jeo pečurke! Džeki umro, mi će umremo! Jao, doktore!

- Tišina! - vika doktor. Mi tišina! - Ko je video da je Džeki umro?

- Moj sin Joca! - vika Trajče.

- Mali - pituje doktor - Jel taj Džeki puštao penu na usta kad je umro?

- Zašto, bre, da pusta penu na usta kad ga je gazio kamion koji je išao u rikverc da istovari pivo?

gobe
(i bas svasta nesto)
08. jun 2009. u 15.19
Dzela, hvala još jednom...
Dzela-58
09. jun 2009. u 08.31
O.k. pozz i svako dobro
ApolonijeRodjanin
(Nemam)
09. jun 2009. u 11.55
OTADŽBINO, GDJE SI?

S njedara tvojih davno nisam brao
Nijedne ruže... Sve gorom i gorom
Grozeći mukom, led je ljuti pao
I svojom tvrdom okiva me korom.
Proljeća tvoga gdje je pozdrav mio
I klik orlova na svijetloj besi?
Vaj, ja bih topla zagrljaja htio...
...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?

Nijemo gledam kroz potoke suze,
Po oštrom mrazu tebi duša bludi -
Vapije, cvili... Pita ko te uze,
O, ko te trže sa mojijeh grudi...
Žedan sam... Tvoga izvora bih pio,
No svuda samo smrzle bare desi',
Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio...
...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?

Prelazim klance, putanje i međe,
Prebirem gore i polja i selo,
Ne bih li samo ugledao neđe
Tvoj lik i tvoje osvećeno čelo...
No tebe nema... Umrla si nama...
A narod?... Ćuti u tralji i ljesi.
Vaj, nigdje ništa do leda i kama!...
...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?
Prekobrojna
(Slikar)
09. jun 2009. u 12.12
Bilo je jako lepo.
gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 16.06
Rodni dome

Rodni dome, kome te ostavljam?
Živim daleko, ali te ne zaboravljam!
Ostaju prazne odaje tvoje,
a suze bola na licu stoje.
Ispracamo majku do vecene kuce,
o, Boze dragi, zar je moguće?
Ne verujem da mi majke nema
I da joj se zadnji pozdrav sprema.

Rodni dome, basto puna cveca,
zauvek će srce da se seca
ruku vrednih moje drage mame.
Srcepati, suze teku same.
Zali za njom i srce i dusa,
nema vise ko da me slusa.
Sacuvaj je moj Andjele Beli!
Nek pociva u miru i slozi,
Sveti Vasilije, Ti pomozi!
rodni dome, zatvorih ti vrata!
Mama drga, pozdravi mi brata!
Pozdravi mi tatu i rodbinu,
a ja odoh s' bolom u tudjinu.

Bogica Jevtic

gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 16.24
Letnje kise

...Bese juli..godine neke...
kad smo otisli u svet
i ostavili ognjista, polja...reke.
Reke bistre, ciste, iz rodnog kraja,
u tudjini nam ljubav i secanje-
prazna srca napaja.

...Padale su tolpe letnje kise.
Zaljubljeni gledali smo dugu.
Citali stihove pesama
sto srce danima piše
i zaboravili svu tugu.

...Uspomene i secanja...
poneli smo sa sobom u svet.
U dusama krstenim
mirise još uvek Bosiljak Beli,
najlepsi cvet!

Bogica Jevtic

gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 16.33
Jeste bilo je stvarno prelepo, meni je bas Bogica nedostajala,
zato i postirah ovde njene pesme...
Znam da je opravdano bila odsutna...
U povratku u vozu listah Zavestanja koja sam kupila,
nadjoh Oni i Mi, od M.Lukica,„okupah” vagon suzama,
Oni i Mi je za mene Vrh od svih pripovetki koje sam procitala...
prelepa je...meni bas prelepa...
steta sto i Lukic nije bio...
gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 16.55
Zivotna luka

Moj zivote, moj jablane,
ko ti lomi tvoje grane?
Sa istoka i zapada
na tebe se sad napada,
sa juga te bije tuga,
sa sjevera dusman cera.
Lome tvoje grane niske,
kidaju ti zute liske,
moj zivote, mili druže,
još cvetaju naše ruze.
Al' se miris izmijenio,
kad si stazu promijenio.
Vjetar duva sa svih strana,
nestalo je mladih dana.
polomi nam grane naše,
kao Boem prazne case.
Neka dani mirno teku,
kao ladje niz rijeku,
jednog dana, jedne noći
u luku ćeš svoju doći.

Marko Ruzicic
gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 17.01
Samo jedan pedalj

Pozdrav saljem iz daljine,
i pozdravljam rodni kraj,
plodna zemlja i planine
Zemlju Srpsku, mili raj.

Svega imam, bog mi dao,
uzdah se iz duse ote,
rodnog sela mi je zao,
zeljan sam ga, moj zivote!

Tu najljepse svicu zore,
i najljepsi cvjeta cvijet,
ja za pedalj Gnionice
dacu vama cjeli svjet.

Marko Ruzicic
----------------------------------------

Markve pesme mi vala napune srce Posavinom, a i Odzakom uvek...

gobe :)

gobe
(i bas svasta nesto)
09. jun 2009. u 17.06
Lepo, lepo bese, eto ja dodadoh još malo ovde...
posto imamo pesnike, pisce, pa eto da znamo za njih,
da ih čitamo, jer oni su tu zbog nas, naše dece, unucica...

e sad ono„možda smo se sreli, a poznali nismo” ima i toga,
ali to je manje važno :)))
ApolonijeRodjanin
(Nemam)
12. jun 2009. u 11.52
Oni i mi,
otisci njegovih prstiju
gobe
(i bas svasta nesto)
13. jun 2009. u 06.28
Svaka mu cast i za otiske i prste...
ko god video, čuo i procitao..
samo zavisi ko kako procita, razume, osteti...
i dete mi se isplakalo, i pitalo, pitalo...
„al utvara kaže: nema njih i vas, postojite samo VI”
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for PomPom Keychains?
.