a što ne bi bila istina?
mladi ovde i nisu 'nasi'...oni su već svajcarci
svajcarski mentalitet...mada ima svega toga i kod nas u Srb!

Ja to nazivam „kao iz kalupa”. Nisam uspio ili sasvim, sasvim rijetko vidio da neki momak ili cura trezvenije i dublje razmišljaju. Ako možda to tako i izgleda na prvi mah, vise se radi o nekom njihovom ubjedjivanju pred drugim kako i oni znaju nešto „pametno reci”.
Nije ni cudno! Ko vaspitava tu djecu!? Mile Kitic!-ona odrta sirovina. ili Jelena Karleusa -ako će se mjeriti glupost ona neće ni mm pomaci sa nule.
-Da ne ponavljam lux-a, on je o tome pisao!!!

Nasa su djeca ovdje na dobrom putu. Bez obzira dali se mi možemo ili ne uklopiti u CH sistem trebali bi prepustiti i povjeriti taj dio predskolskog vaspitanja njima koji oni vise nego izvrsno rade.
Već na početku se prave ogromne, maloumne i umišljene greške naših porodica kako, oni, svajcarci, žele nasu djecu odvratiti od Srpstva.
I umjesto da ih podrže i sami nastave vaspitavati djecu onim pravim ljudskim vrijednostima, u njihovim glavama je prije svega cigla, blok, prozor, vrata, crep kako će pokriti kucu i kako će se moći time hvaliti i prkositi ljudima kako ovdje tako i dolje.
Njihovu djecu i dalje nek vaspitava Mile, Cile i Jela. Bitno je da je on kucu ukrovio.
Djeca nemaju puta jer nemaju savjesnih roditelja koji će im ga pokazati. Oni nemaju uzora u kuci i nekog ko će im ukazati da sve to zajedno, može na neki drugi mnogo bolji i laksi način. Zato nije ni cudo što se ta djeca spoticaju, padaju i lutaju kroz zivot!

Pa ni Pas mu se ne obraduje jer nema za šta da ga ujede. Kako u psihickom tako i u fizickom smislu!

Moja deviza je:Ni jednog momenta ne smes ,,zaspati,,dok dete ide u skolu i raste.Ulagati u njega sve i to će da ti bude najveci zivotni uspeh.
--------------------------------------------------------------

mislim da bi odnos između roditelja i dece trebao da bude jedan izrazito interaktivan proces...smatram da treba da vlada neka vrsta harmonizovanog odnosa u kojem obe strane aktivno ucestvuju...

komentar plave mame je po mom mišljenju pogresan, čak ekstremisticki jer je sustina upravo obrnuta a deviza koja bi trebala da proistekne je „mirno spavati, dobro se organizovati, kreativno, aktivno živeti i uzivati”...

smatram takođe da je pozitivno odgajanje dece samo jedan od uspeha roditelja, ipak roditelji treba da rade na sebi i ostvaruju lične uspehe, jer su na taj način motivisaniji, autoritativniji, uspesniji u vaspitavanju i pospesivanju korelativnog odnosa...

Pa vidi,i ja sam dete koje je sticajem okolnosti raslo bez roditelja.Kao osnovac sam otisla od roditelja i živela sama.Skolovala se bez roditeljske kontrole.Bila sam prepustena sebi i mogla sve raditi.Nisam kao i ti.Verovatno,takav sam tip.

Možda je pregrubo shvaceno,drzati ga na oku ,nemislim vuci za ruku i govoriti šta treba da radi.Vise,pratiti njegova dela,odobravati i obrazlagati,zašto nije dobro.
Ja pišem kao majka koja verovatno,kao i sve druge mame,ima veliki strah.
S postovanjem

I umjesto da ih podrže i sami nastave vaspitavati djecu onim pravim ljudskim vrijednostima, u njihovim glavama je prije svega cigla, blok, prozor, vrata, crep kako će pokriti kucu i kako će se moći time hvaliti i prkositi ljudima kako ovdje tako i dolje.
Njihovu djecu i dalje nek vaspitava Mile, Cile i Jela. Bitno je da je on kucu ukrovio.
Djeca nemaju puta jer nemaju savjesnih roditelja koji će im ga pokazati. Oni nemaju uzora u kuci i nekog ko će im ukazati da sve to zajedno, može na neki drugi mnogo bolji i laksi način. Zato nije ni cudo što se ta djeca spoticaju, padaju i lutaju kroz zivot!

---------------------------

slazem se,poznajem dosta takvih porodica,nazalost...sve im je drugo najbitnije osim dece...ali mislim da su manjina...uzecu npr svoju porodicu,i moji roditelji su 'gradili'(iz nekih drugih razloga)ali su uvek imali vremena za mog brata pa i za mene,jer ja sam odrastala u Srbiji...navedena imena ne slusamo ni ja ni brat...ne drogiramo se,ne pusimo,ne pijemo alkohol...pristojna deca a nasi roditelju su ponosni na nas!imamo slobodu da radimo ono sto mislimo da je dobro,a i poverenje naših roditelja sto je mislim najbitnije,a kad znamo da oni imaju poverenja u nas onda se trudimo da ga ne izgubimo...svi smo zadovoljni,i zašto da menjamo nešto sto odlično funkcionise? :)
moj brat je rođen ovde i ovde ide u skolu,nije nikad isao u nasu(srpsku)skolu ali zna mnogo vise stvari o Srbiji i Srbima nego ova deca koja idu,sigurna sam! :) znaci za to su najzasluzniji roditelji! :)

Bobi,nadam se da ne mislis da deca koja su ovde rođena nisu integrisana.To bi bilo ravno ubistvu.

Ne slazem se da 90-tih nije moglo da se integrise,jezik da se uci..to vam niko nikad nije branio.Neznatne diskriminacije i problem upisa u skolu ne treba da nas svrgne sa koloseka i da nam to bude razlog neuspehu naše dece.
Neuspeh naše dece mi kao roditelji moramo shvatiti vlastitim porazom.

teško je dati odgovor na ovo vidjenje.

ako je roditelj integrisan, i dosao sa osnovnim vaspitanjem, postuje ovdasnje zakone . dete će biti već dobro vaspitano.neće praviti probleme.

ako roditelj, sam pravi probleme i nanosi los ugled nasoj zajdnici, dete samo kopira.

nema šta da vidi posteno i pametno.

zadnja dva primera svi ste videli. jedan piše kako da krade Tv signale. Drugi primer ono u starackom domu. kada su snimali one stare penzionere. to su bili već zreli ljudi? sa porodicama i decom. kako oni mogu da vaspitaju svoju decu kada su oni sami nevaspitani i kloni nezakonju?

sva sreća njih je malo, ali informativna srestva preko njih vide celu nasu etnicku zajdnicu.

hvala bogu, vecina naših su vaspitani , ambiciozni i sa time su vrlo uspesni, postovani i PRIZNATI. njima u CH nesmeta „ IC”

Ne mogu da shvatim da nekom smeta i da se stidi svog prezimena?Takvi ljudi nisu vredi komentara.Na kraju krajeva ako nekom smeta ono „ic” može da ga promeni ,to je bar ovde lako.Mada PREZIME ne čini coveka.

NEdavno sam upoznao coveka koji mi se predstavio kao Kerner Aleksandar ,po imenu se ne bi moglo naslutiti šta je,al šta vredi kad mu faca i konstrukcija glave balkanska;))). Kroz dalje druzenje (na nemackom) poceo sam da ga malo „peckam ” na srpskom.Kaže on meni „Ok,aj prekini ,priznajem ”nas „sam promenio sam ime jer sa onim ”ic„ nisam mogao ništa da postignem,moji roditelji su besni i već nekoliko godina ne žele da me vide. Rekao sam mu”E druže,ti si se odrekao svog identiteta , stidis se svojih roditelja koji su ti zivot podarili i zemlje ,tvoje dete će biti Kerner ,tvoji unuci će nositi ime Kerner,unistio si svoje korene,no dobro tvoja stvar.„

Posle jedno mesec ,dva odemo zajedno na rucak i kaže on meni ”E odlucio sam ,vraticu svoje staro prezime ,mnogo sam razmišljao o onom sto si mi rekao,u pravu si„.

I vratio .”

Evo da kažem i ja koju:))))

Još nemam dece, mada i to će jednom doći na svoje, ima raznih ljudi, sad, cinjenica je da u mnogo naših koji nisu bili na visini zadatka da svojoj deci pomognu intelektualno, da im se posvete, da im provere domaće zadatke, da pedagoski mogu prichati sa uciteljima, i uciteljicama, dok sa druge strane deca su bombardovana lošim stvarima sa balkana, i vaspitavana da budu , misle , i deluju kao roditelji, samo posao do pola učinjen, i deca postaju nedovrseni ljudi, naravno sve to prate neke reakcije i ponasanja koja bas nisu za pohvalu...

Svako dete ima svoj karakter i svako je posebna pricha, zato smo razliciti, nekoj deci je potrebna cvrsta i autoritativna porodica, dok druga deca funkcionisu samo uz interaktivne razgovore u kojima odredjenu dozu zrelosti, i način razmišljanja steknu i stvore sami a da im to ne bude nametnuto od strane roditelja.

Ima i dobre dece , nazalost malo nedovrsene, ali sa navikama koje su placati redovno rachune, posteno raditi, ustedeti, ne izraditi nikoga, ne prodati obraz za sitne novce, itd...iako nisu na nekom intelektualnom nivou na kome im se može pozavideti, mada su dobri i u svakom slučaju pozitivni...mislim da je marihuana lokalna atrakcija ovde, i deo kulture, tako da su integrisani i što se toga tiche.:)))

nezainteresovanost roditelja , i jednostavno neobrazovanost roditelja dovodi do toga deca ne budu dobro propracena dok su mala, mlada.

Deca su investicija, jer potrebno je detetu otvoriti ochi, nauchiti ga da razmišlja, da razlikuje dobro od lošeg, da zna da radi i poslove koji su recimo ne tako cenjeni, i isto tako da radi šta voli, i da bude najbolji u tome, a za sve to je potrebno potrositi novac, dok su roditelji vise voleli da ustede na deci, a da uvedu parno grejanje u kokosinjcu, da kokama ne zebu jaja:)).

Potrebno je biti za dete tu, pruziti mu podrsku, i moralnu, i finansijsku, podrzati ga u njegovim snovima (naravno realnim stvarima, ) isto tako ga pustiti da neka iskustva stekne sam, pokazati mu neka iskustva da ne napravi neke greške koje mogu skupo kostati, a ne mnogo pouchne biti, itd itd...

Mislim da postoje ljudi koji se osecaju ovde u ch kao kod kuce, i isto tako i dole na brdovitom balkanu se osecaju kao kod kuce...Lično ja se osecam ovde kao kod svoje kuce, naravno i u Srbiji isto tako.

Ima rdjavih, ali bogu hvala ima mnogo vise dobrih samo se o njima ne prica puno...

Dobar glas se daleko chuje, a Rdjav još Dalje...

POzz Mare

mislim da droga i kriminal kod srpske dece nisu izrazeni ali su zato elementi prostakluka, neobrazovanosti, malogradjanstine i te kako prisutni...

ako blize pogledate opstu demografsku sliku srba u ch (sa stalnim boravkom i naturalizovanih), mislim da bi statistika izgledala +/- ovako:

nekvalifikovanih: 35%
priucenih:20%
zavrsen zanat/srednja skola: 40%
zavrsena visa skola: 3%
zavrsen fakultet: 1%

porzavajuce, šta reci dalje...

Volela bih da ukljuci draga Gobe.Ona je mama.
Ona mudro zbori pa mislim da je mudro podizala svoju decu.
---------------------------------------------------------------------
mamis,nisam se bas proslavila, kao sto nije ni moj otac sa mnom,
moj otac je obrazovan covek, hteo je takvu i cerku,
nešto me u nemir otera, neke druge stvari su me zaokupile...
Potencijal sam imala, ali sam grešku napravila...mladost ludost...
Moja deca? Pa napisala sam puno puta da Milos nije zavrsio ništa i da radi, nije čak dogurao ni do mog obrazovanja, steta...U avgustu ponovo polazi u skolu, dokle će tako samo Bog dragi zna?
Mladji sin gura, on hoće i može, videcemo šta će biti...

Da li se drogiraju? Ne.
Da li se bave kriminalom? Ne.
Vidim to po mom novcaniku, uvek je vala tanak, što se zaradi to se potrosi, posle, ej, mama, jel imaš, hoćeš li mi dati?
Dajem uvek, zato i živim i radim, za njih vala...Sve za njih i zbog njih. Uostalom i ja mogu puno da potrosim, dam, podelim, pa od mene su to i naucili, od koga bi?
I kažu mi drugovi, sto tako radis, dokle ćeš tako...nasmejem se i kažem, do god sam majka, a to ću biti dok sam ziva, lako je vama vi ste muskarci, ajd tamo gladajte svoja posla, i precutim ono da i njihove žene rade isto sto i ja, a znam da rade, pricaju one meni sve, ali eto ako one ne kažu, sto bi ja govorila...
-----------------------------------------------------------------
Prekobrojna, veruj to što si čula, samo što se ne radi o vecini naše omladine, već o manjini, i nije to vise ni omladina, to su ljudi koji nagurase i po 30, imaju po neki čak i svoju decu...ali ih to nije opametilo, da ne hvataju te klince i prosipaju im pamet i laži o lakoj zaradi...uostalom bar ovde znam ciji su ti „omladinci”, bavila sam se i tim problemom, poticu od nekih roditelja koji i sami nisu bili vicni radu i postenju, postali su i sami takvi...
Prevaranti, krimosi i td., roditelji im daju alibi za to, jer kako bi
onda vozili neka skupa auta, kitili se zlatom i dobrim natelima,
posedovali kapitale dole, i sve to ponosno promovisali, uzas...
Sok mi je priredio jedan dobar poznanik, kad sam ga pitala... zašto, zašto ti, pa tebe bar znamo kao ok coveka? rece mi da ako sam ja morao da dirincim i služim ovu gamad, ne mora i moj sin...
i sad me tuga uhvati kad se setim ko mi je to rekao...tuga, majke mi moje mrtve.

A vlast, a zakon, gde su oni u svemu tome?
Po mome „skromnom” razmišljanju, između dve Kanti skole, gde su u gradskom parku opremili mesto za narkomane...
eto tu ih ja vidim...jer od ovolikog grada, svih rupa i rupetina, napravili su im mesto, eto bas u centru, pored skola...
ne treba biti puno pametan, da dodjes do nekog zakljucka, normalno ko hoće da razmišlja, kao i o onoj pesmi od B. Dugmeta „pediculis pubis”, za nekoga mamac, za nekoga pouka NE.
Tako je i u tom parku između dve skole, za nekog će biti Pouka NE, a za nekog mamac, jer posle neke loše ocene, neprospavane noćinad knjigom, ismejavanja drugova, nesigurnosti, možda nekog porodicnog problema i td. zacas će krenuti ka laksem nacinu...a Droga je tu na par koraka, samo treba zatvoriti skolska vrata i izaci u park...strasno...
Sve je to politika i vrzino kolo...jurim te, a navlacim te...

Jedno moje radno mesto, nalazi se „tik” u blizini kuce gde primaju dnevnu dozu, posmatram ih često dok sam tamo...zainteresovah se, poceh da čitam po St. Gallen-skim novinama, njihove zivotne price,
ima ih često...i mogu reći da su mnogi od njih bas bili djaci sek, kanti...zalosno ali istinito...

kažem lepo da je sve vrzino kolo...

Upravo tako, kako ste svi napisali, familija i mora biti podloga za sve, za decu posebno, i kad se smeju i kad placu, i kad nizu uspehe i kad grese, uvek moramo biti za njih tu...
nikako po onoj koju mi uputi otac jednog druga moga sina, „vodi ga bre sebi ako ti ga je zao, ja se sa njim više ne bih ni slikao”...
strasno...kako bre tako, zašto...nije ostvario san svoga oca, vala rekoh na početku nisam ni ja mog, nije ni moj sin, moj...ali moj otac je još tu za mene, ko i ja za njega, i za svog sina...

mislim da sam bila jasna, mozete da pljujete, i sto rece secondo, ajde postavite mi i „radnika” nije problem, shvatam vas...

da dodam još ovo...

Dole u temi o lecenju zavisnika u C.Reci, zamolih Long tripa da mi objasni „ali...”, covek mi lepo objasni, nisam napisala ništa jer bi tema otisla drugim tokom...
napisacu ovde...
Znam obrazovanog i inteligentnog covek, koji je bio alkoholicar, Teski alkoholicar, sada već iz par i u par navrata, leceni i izleceni...
Nije pio po kafanama i uz muziku, već sam u kuci, utapao se u alkoholu i nekim svojim tugama, u nekom pogresnom vremenu, gde je gubio glavu, zbog toga sto je mislio da nije, ono sto jeste, a ono sto jeste, nije mogao jasno da sagleda, imao je kosmare i crne rupe u glavi...
od teskog do lecenog i izlecenog, dug i uzasan proces...
najtezi onaj početak ubediti ga da ode i prihvati lecenje?
Zašto?
pa zbog Prica, odvratnih i ruznih prica koje se pricaju, a zavinici slusaju, i nije veliki problem sto pricaju oni koji se lecise, kao ovi sto rade na takvim mestima, jer oni kad pricaju, oni ismejavaju, dodaju, petljaju, mrze, spotacinju...
uzasne su te price, njima dodju kao odusak, zabava ili šta već?
a drugima kao mora, kako ga privoleti na lecenje kad se to sve posle prica?
ovaj covek znam da nikada ne prica nikome o procesu lecenja...ali iskreno svakoga savetuje da mane alkohol, da proba terapije, da ne unistava zivot...da u svojo porodici potrazi izvor za zivot, radost,novo sutra...lep
a ostao je senka od coveka, ali postao objektivan, razuman, valjda su mu rupe zacelile, a slika postala jasna...to si sto si...druge ti nema...

znaci ne samo kriminal, droga i alkohol je veliko zlo...
kad dete cvrcne, nikako to ne prepustiti slučaju, nasmejati se, ponositi se, u tripu izrasto, musko je...
razgovarati, posmatrati i stati na put tome...sto pre to bolje...
jer je i to jedno od vrzinih kola...

A od svih Prica, ja najviše tezim ka onoj da to bude poruka, jasna i nedvosmislana...posle nje dolazi razgovor koji svakako pomaze svima, najviše onom ko je u problemu...
a Price, manimo se vise Prica...cisto gubljenje vremena...

Jasno ima je da je nas prioritet skola.
----------------------------------------
isto sam ovo i ja mislila, samo sto sam pretvorila u reč „san”,
jer je java izasla na drugo, znaci nit sam ja zavrsila visu, niti moj sin srednju...
cista i gola java i istina...nema kicenja i snevanja, za rad nekog laznog morala i promovisanja...
sport?
cisto rekreativno, postojala je upornost, ali nedostatak talenta,
ako nema oboje, ostaje kao rekreacija...i to je ok...

gobe,oprosti ako sam pogresno razumela.
Šta ti mislis,kao mama koja je sama sa decom,koliko su oba roditelja bitna u podizanju dece.Kod nas je muž u porodici osoba koja stavi crvenu tacku iza decijeg ignorisanja.Uglavnom je mnogooo strpljiv i prica sa njima,upucuje upozorava.

iskljucimo treninge po kazni jer je to najefikasnije.Kad nisu par puta na treningu,odlaze u nizu grupu jer nemaju kondicije pa ako to ne žele,onda moraju biti vredni.Zvuci brutalno,znam.
---------------------------------------------------------------

plava keva je konacno javno priznala, doduse neka tajna nije ni bila jer svako iole inteligentan je odmah primetio, da je sklona autoritarizmu = kaznjavanju i ostalim pratecim brutalnostima...a da, zaboravio sam i da voli lopate...biće da je inspirisana ocem branislavom i njegovim vaspitnim metodama...

Bojana,verovatno ti to još dobro ne rzumes.Kad budes sve to lično dozivljavala,razumećeš nas tad.
Kaznjavanja moraju da uslede.Zamisli,svaki dan trening i ruksak sa prljavim vesom,koliko carapa svaki dan,peskira i sve to kad se dodje treba da se izvadi i stavi na pranje a ne da prenoci i usmrdi se.
Soba neuredna,svugde olovki i papira.Roletnu na prozorima ne bi dizali mesec.
Usput,veli meni mama od druga našeg sina( oni su bili na odmoru a deca kuci) da deca svih 14 dana nisu dizala roletne na prozorima.

Kazna za trening usledi uvek kad dete sportom zapostavi skolu.Skola ne sme da trpi.

Gobe,želim tvojim momcima svu sreću.Ti si srećna mama,nisu ti otisli na ulicu i to je ogroman uspeh za jednu mamu.

Gobe,kako ti zoves decicu?Imenom ili?
Ja recimo vrlo,vrlo retko imenom zovem.Kod mene ima svako od njih mamino ime,,mamino zlato,mamina ljubicica,mamin cvetic,dusa i td.
Budjenje jutarnje je,,Hajde mamina dusice,ustani vreme je.
Hajde cveticu.
U najvecoj strogosti kažem,,sine,boga mu poljubim,,

http://www.youtube.com/watch?v=pR3RDQNjM94

Poslusaj, pustam je često, ne slučajno...
Posvecena je jednom mom paracincu...

Zašto povezujete sund,kic,prostakluk sa nasom decom?Pa pogledajte malo Svajcarce ili bolje reci Svajcarske, kako su obucene,bez imalo stila,ni boje odece da slože a tek kakve su im frizure?Ispade da sve loše potice sa naših prostora.
Kao sto neko gore rece,najvaznije od svega u vaspitanju dece je porodica,naravno stabilna,postena i vredna.Nije važno kom stalezu pripada,važno je da deci pruza sigurnost i toplinu.Znam lekare cija su deca posla stranputicom,znam običnog fizikalca koji ima izuzetno pametnu decu,konobaricu ciji sin studira i još x primera.
Svi mi imamo razlicite kriterijume u vaspitanju i ocenjivanju uspesnosti,svi imamo razlicite ukuse i interesovanja,na kraju krajeva u kakvim okruzenjima smo mi gradili svoje licnosti?Droga,alkohol,sekte itd su mnogo opasnije nego pevaci sa pinka,kic i slične gluposti