Najlepsa ruza.
Secam se ruze moje drage majke.Bese puzavica i nekako,puzala je daleko po ogradi našeg dvorista.Lepa,zarko crvene boje.
Prkosila je i bila ponos moje majke.
Umre majka,umre otac,mi deca,svako na svoju stranu i tako,osta ognjiste pusto.Korov raste i zarasta sve sto je u dvoristu.

Pre par godina,odem ja na ognjiste (nerado idem jer teško podnosim odlazak )Vide me stara strina dodje,pozdravi se i pita:Dete,bili ponela maminu ruzu,onako,jedan cokot,ko zna sine,šta će biti sa ovim?
Obradova me stara strina,ode donese alat te iskopa koren divne,zarko crvene mamine ruze.Iskopa i omiljeni mamin bozur te ja to sve prenese u ovu zmlju.
Zasadih je u dvoristu gde sam stanovala.Par godina kasnije,preselismo se u kucu,kad podjoh ponesoh najlepse uspomene na vrt koji je uredjivala najlepsa ruza moga zivota,moja majka.
Sad cveta a ja izadjem par puta na dan da vidim,ima li još koji pupoljak.Ukrasava mi dvoriste,okrecu se ljudi a ona ne da u sebe gledati.A ja ponosna na ruzu,kao nekad moja mama.

Ovo su divna secanja na majku i molim vas,nemojte ih kvariti nicim ruznim.
Pišite o sličnim secanjima,rado ću ih citati.
S posatovanjem