Orahove ljuske

Svi smo mi orahove ljuske koje se ljuljaju na moru života,i nikome nije nimalo lako! ...kad pronadju onu svoju drugu polovinu,pa se sklope,savršeno,kao školjka...onda plutaju,onda im ne može ništa ni vetar, ni voda... još od vremena kad je po mitologiji,Zevs dao da se ubije savršeno biće(pola muskarac,pola žena)i da se njegovo srce podeli na dva dela i baci daleko jedno od drugoga,svi traže onu drugu polovinu srca...drugu polovinu sebe! ...da dalje plove,da dalje idu jači i samosvesniji...retki to uspeju... neki pronadju samo privid te polovine,neki umru nikad je ne pronašavši...samo retki uživaju u svemu tome...makar i na daljinu,svesni te savrsenosti koja postoji,al' koja im nikad neće biti dostupna...ali,imali su sreću, susreli su je... za tu spoznaju o postojanju svoje druge polovine,njenom traženju i prepoznavanju, makar i ne bila uz nas,vredi živeti...

p.s. Možda sto jesen dozrele plodove prska, il sto orah u mojoj basti puca od siline roda, pozeleh ovu malenu pricicu sa nekim mojim usnulim dusama običnosti podeliti...