Називати некога „KRETENOM” или „NEPISMENIM” а поготову „(ne)NAČITAN” само је „врлина” неваспитаних особа.
Тврдио сам, А ЕВО ЈОШ ТВРДИМ, да назив за ИНОСТРАНСТВО 1969 године није била „дијаспора” нити је била употрбњавана у бившој комунистичкој Југославији!!!
Доле је копја текста где је постала и одприлике када је почела да се употребњава та реч „дијаспора”.
<><><><><><><><><><><><><><><&g t;<><><><><><><><><><><><>
ИНДЕТИТЕТ И СМИСАО ИСЕЉЕНИШТВА..
Међу стотинама хиљада српских исељеника, свака животна прича је јединствена и свако лично искуство непоновљиво. Процес расељивања, који је непосредно по завршетку Другог светског рата имао готово библиске размере, крајем четрдесетих и пошетком педесетих година прошлог века, све више се смањивао. Већина избеглица се нашла на новим одредиштима, по разним западним и прекоокеанским земљама...
Готово све њих, а нарочито водеће људе у исељеништву, уз свакодневне бриге и послове, пратило је и осећање насталгије, као и одређене врсте одговорности у налажењу смисла свог останка и опстанка у далекој и страној земљи...
Чињеница да међу њима у прво време реч „емиграција” или „дијаспора” уопште није била у употреби, нити је пак одговарала стању ствари. У почетку, сви они су углавном називали расељеним лицима, ратним заробњеницима или једноставно избеглицама. Тек касније, у употребу су, готово са поносом, почели да улазе називи емиграција и дијаспора. Ова самоидентификација се јавила са потрбом за проналажењем смисла опстанка у страној земљи...
Назив „дијаспора” се обично употребљавала у верском и црквеном смислу, и тада готово да није био у употреби, док је реш „емиграција” имала политичких призвук и смисао, који временом постајао све привлачнији и популарнији међу водећим људима српског расејања. Један од оснивача и први преседник (1956 - 1960) црквене општине Св. кнез Лазар у Александрији, Сиднеј, био је Никола (чика Пеца) Поморушац...
<><><><><><><><><><><><>& lt;><><><><><><><><><><><><><><>
Овај текст у целости може се наћи на овом сајту:
http://www.scribd.com/doc/4952661/Protojerej-Srboljub-Miletic-Identitet-i-smisao
