„Љубав НЕ ПОСТОЈИ... можда моментална усхићеност која нас води до ИЛУЗИЈА...

Ми смо генетички програмирани да опстанемо у ЖИВОТУ и наставио РАСУ.

Све остало су, ево поново да кажем, баш ИЛУЗИЈЕ! Чак и ”ЉУБАВ„!

П.С. ”... а без љубави неби било ни нас„!”jastreb..

Jastvo-smisao ljudskog zivota:

Oprostices mi, sto odgovor nije stigao „na vreme”! Naprosto, sada sam otvorila stranicu i iscitala tvoje pitanje...
U našim ljubavnim doticanjima, ti si o ljubavi izneo gore navedeno...
I,rekose, da se granice između svesnog i nesvesnog ne mogu naznaciti...
Iluzije...O njima si govorio...Onda smo se dotakli jedne , naizgled obične reci Jastvo...O putu i ucenjima Tolteka znaš.
Potrudicu se da budem jasna...ništa ti ja neću novo reci, sto ti već ne znaš ili ne možeš da pronadjes i iscitas. Možda ću samo sa nekog licnog puta , kazati kako ja to osecam...

-Jastvo je naše istinsko biće...
-Jastvo pronalazi i prepoznaje Boga kao samog sebe...( Nema iluzija i zamišljenih slika..)
-Nešto sto nas tera da sto bolje ostvarimo svoje potencijale...
-jastvo nije pitanje samo psiholoskog kontinuiteta, već i kako mi sebe dozivljavamo:
-Jastvo se odnosi na Hrista,Budu, Boga..i svaki od likova, simbol je Jastva...
-Misticno iskustvo dolazi spoznajom Jastva..

Može se dogoditi, da hrišćanin koji veruje u sve Svete likove, (u naskrovitijem delu duse), ostane nerazvijen i nepromenjen, jer je sav njegov Bog„spolja”, i on ga ne dozivljava u dusi...
Može neko umeti tako lepo da zbori i da drzi propovedi, a da se njegova misao zadržava na jedinom sigurnom-materijalnom dostignucu...
Bilo je u nekim diskusijama i prica o svestenicima koji su po nasem gradu čitave zgrade i solitere izgradili...Bilo je i pitanja, kakvi su oni ljudi pri crkvi, a tako se ponasanju?! Nisu spoznali Boga u sebi, već su okrenuti nečemu spolja, sto postoji kao opomena i strasni sud..Imaju svoje reci kao molitve koje kada su izrecene, sve resavaju...Za njih da, za nas, nema opravdanja za njihove postupke...

SMISAO LJUDSKOG ZIVOTA JE USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE IZMeđu COVEKA I NJEGOVOG JASTVA...

Da li je adekvatan primer?
Da li se Hrist mogao spasti raspeca...Naravno da jeste. On nije bio u dosluhu sa spoljnim svetom, on se obracao svom Jastvu...svom ocu, svom stvoritelju...
Jastvo ima uvid u ono sto mi nemamo, i zbog toga nije manje stvarno i realno..bas naprotiv...iza toga su karma,
zelje duse pre samog rođenja i prilagodjavanje planu Stvoritelja za
dobrobit celog covecanstva...
'kako sejes, tako zanjes'i sl...
Iznad Jastva, nalazi se sveopsti zakon pod nazivom Karma!
Karmu ublazavamo delovanjem na Jastvo; na Jastvo se deluje molitvom, svetoscu, žrtvovanjem...
Duhovni cilj zivota ne pronalazi mnogo ljudi..Nužna potreba stvorena nedostatkom ljubavi može se zadovoljiti samo ucenjem iznova kako voleti i biti voljen..Ljubav je prirodno stanje..Ti i ja , možda i mnogi drugi, dozivljavamo je kao iluziju...Ne umemo da budemo u nasem duhu.a u duhu su svi ljudi cista ljubav...Iza koje dimenzije nema sna, nema iluzija..?
Neko pominje četvrtu dimenziju. „Nasi Tolteci, govore da tek od seste pocinje stvarni svet”...
Verujemo culima.Culni dozivljaji nas uveravaju u realnost. samo ono sto smo videli, dodirnuli, osetili okusili, to i postoji...
Ako energija i informacija nisu dostupne našim culima, tada smo spremni da pomislimo da i ne postoje...
Ko sme da nam zabranjuje da budemo Jastvo i ljubav, upitala sam ponesenja tvojom pricom...?! Pa, upravo oni koji su okrenuti samo spoljasnjem..., koji nemaju komunikaciju sa sopstvenim Jastvom, sa smislom ljudskog zivota...

da li sam premnogo stvari izrekla...ne znam, nadam se da nisam!?

JASTVO- Ja kao subjek i agens...Imati razvijenu svest o identitetu i subjektivnom odnosu prema unutrasnjoj i spoljasnjoj realnosti..posedovati svest o sopstvenim izvoristima delatnosti...