Lola ...bas si malo priglupa...pa šta ti mislis...da danasnje vakcine nisu kontaminirane...cccc...

Musaka ide u Milton na vakcinu svoje guze!

Dr. Chris Shaw and Dr. Lucija Tomljenovic from the University
of British Columbia in Canada,
published a peer reviewed paper in the Journal of Inorganic Biochemistry,
which details government ties to pharmaceutical companies and cooperation
with vaccine manufacturers on strategies aimed at boosting vaccine uptake.

There is now a plethora of scientific proof that vaccines are actually implicated
in most common diseases today and that childhood vaccines, flu shots and other kinds
of inoculations systemically destroy the body's immune system.

Furthermore, the research shows causal links between increased exposures to aluminium salts
used as adjuvants in vaccines and increased levels of neurological trouble in exposed populations.

Hill's criteria for establishing causality between exposure and outcome indicate that
a causal relationship may exist between the exposure to Al from vaccines and the rising prevalence
of autism in the Western world.

Many medical experts now agree it is more important to protect yourself and your family
from the flu vaccine than the flu itself.

Dr. Michele Carbone openly acknowledged HIV/AIDS was spread by the hepatitis B vaccine ..

More than 98 million Americans received one or more doses of polio vaccine within an 8-year span
from 1955-1963 when a proportion of the vaccine was contaminated with a cancer causing
polyomavirus called SV40.

„Furthermore, the research shows causal links between increased exposures to aluminium salts
used as adjuvants in vaccines and increased levels of neurological trouble in exposed populations.
”

Taj aluminum salt iliti alum može da se kupi u bilo kojoj prodavnici koja prodaje zacine jer se odvajkada koristi kad se pravi tursija te tako možemo da kažemo da i tursija izaziva 'neurological troubles'.

razvoj imunog sistema i vakcine

grohotom se smijem)...

Naučnici i lekari ne znaju doslovno ništa o tome šta rade. Na primer, oni priznaju da postoji vrlo malo farmakokinetičkih podataka o etil-živi, obliku žive u thi­merosalu. U stvari, oni su rekli da nema nikakvih podataka o njegovom izlučivanju, a podaci o toksičnosti su oskudni — ali ipak se priznaje da thimerosal uzrokuje hipersenzitivnost, neurološke probleme pa čak i smrt, a zna se i da lako prolazi kroz posteljicu i krvno-moždanu barijeru. Oni time priznaju da imamo oblik žive koji se koristi u vakcinama još od 1930-ih, a niko se nije potrudio proučiti njegov učinak na biološke sisteme, posebno na mozak deteta. Njihova obrana kroz celu ovu konferenciju bila je: 'Jednostavno ne znamo dovoljno o delovanju etil-žive'. To su rešili tako što su se poslužili istraživanjima o metil-živi, budući da postoje hiljade istraživanja o tom obliku žive. Najviše ovog oblika žive unosi se konzumacijom morskih organizama. Potrebno im je neko vreme da raščiste zbrku oko dva oblika žive, jer na nekoliko stranica izveštaja govore o tome kako se metil-živa, a ne etil-živa, nalazi u thimerosalu. To im se može oprostiti. Dr. Johnson, imunolog i pedijatar s Medicinske škole sveučIista Colorado i Nacionalnog jevrejskog centra za imunologiju i respiratornu medicinu, kaže da bi želio videti primenu širokih sigumosnih margina, to jest, trostruke do desetorostruke sigumosne margine 'kako bi se uzelo u obzir nepouzdanost podataka. Ono što želi reći je da ima toliko toga što ne znamo o ovom otrovu, da bi bilo pametnije kad bismo koristili vrlo široke margine sigurnosti.
Razlog za to, kojeg oni ne spominju, je što u društvu od više stotina miliona ljudi postoje grupe koje su daleko osetljivije na ovaj otrov od drugih. Na primer starije osobe, hronični bolesnici, neishranjene osobe, male bebe, nedonoščad, ljudi koji uzimaju određene lekove, ljudi s urođenim manjkavostima sistema za detoksifikaciju, da nabrojimo samo neke. Zapravo, u ovom istraživanju oni su isključili nedonoščad i bebe s niskom porođajnom težinom iz glavne studije, od kojih su neke imale najvišu razinu žive, jer bi ih bilo teško proučavati i jer su imale najviše razvojnih problema povezanih sa živom.
Šta je to vakcinolog? Da li postoji škola u kojoj se nauči biti vakcinolog? Koliko je godina stažiranja potrebno da bi se to postalo? Postoje li ispiti pred pločom? To je glup izraz koji se koristi za opisivanje ljudi koji su opsednuti vakcinama - koji zapravo uopšte ne proučavaju učinke vakcinisanja. Najvažnije je priznanje dr. Johnsona da su on i njegove kolege 'vakcinolozi toliko zaslepljeni svojom opsesijom nametanja vakcinisanja društvu da nikada nisu razmislili o tome da bi mogli postojati razni faktori, takozvane 'neodređenosti, koje bi mogle značajno uticati na ljudsko zdravlje. Priznaje i to da on i njegovi kolege 'vakcinolozi vole razmišljati konkretno; to jest, vrlo su uskovidni u svom razmišIjanju i nose naočale koje ih sprečavaju da vide brojne probleme koji se dogadaju kod brojnih slučajeva vakcinisanja dece i odraslih. Njihov je životni cilj vakcinisati što je moguće više ljudi sve većim brojem vakcina. On spominje raspravu o pitanjima sigurnosti thimerosala iz Bethesde i kaže da 'nije bilo dokaza o postojanju problema, samo teoretska zabrinutost da su mozgovi male dece bili izlozeni organskim spojevima žive. Naravno, kao što će se kasnije pokazati, u igri je puno više od 'teoretske zabrinutosti. On zatim nastavlja govoreći, 'Slažemo se da iako nije bilo dokaza o postojanju problema, povećani broj vakcina koja se daju deci povećava teoretsku opasnost od izloženosti živi. Teško je shvatiti da pravi naučnik ne primećuje neveroja­tnu ironiju ovih izjava. Medicinska literatura puna je istraživanja o štetnom delovanju žive na brojne enzime, stvaranje energije u mitohondrijima, sinaptičku funkciju, uvlačenje dendrita, slabljenje neurotubula i ekscitotoksičnost, a on ipak vidi samo 'teoretski' rizik povezan sa sve većim brojem vakcina koja sadrže thimerosal.
Takođe je važno ukazati na činjenicu da ovi geniji nikada nisu sami primetili da postoji problem; tek im je pritisak drugih naučnika, roditelja pogođene dece i grupa koje ih zastupaju ukazao na njegovo postojanje. Oni su, u suštini, reagovali na pritisak izvan 'kluba vakcinologa, a ne na vlastito otkriće da bi problem mogao postojati. Zapravo, da se te vanjske grupe nisu umešale, ovi bi vakcinolozi nastavili dodavati nove i nove vakcine sa ži­vom na popis obaveznih vakcina. Tek kad je problem postao ovako očigledan - to jest, epidemijskih razmera - i kad se umešala pravna profesija, oni su uspeli primetiti da po­stoji problem. Ovo je tema koja se u vladinim regulatornim agencijama stalno ponavlja, kao sto smo videli u slučajevima fluorida, aspartama, natrijevog glutamata, dioksina i pesticida. Takođe je zanimljivo da dr. Johnson priznaje da su najvećem riziku izložena nedonoščad i bebe s niskom porodajnom težinom. Zašto bi to bio slučaj ako postoji tako velika sigurnosna margina za živu koja se koristi u vakcinama? Zar kilogram-dva telesne težine može izazvati tako dramatičnu razliku?


U stvarnosti je tako, a to znači da su i deca s normalnom porođajnom težinom, posebno ona koja su blizu donje razine proseka, takođe u većoj opasnosti. To dalje znači da se deca koja primaju doze žive veće od 72 mikro grama u ovom istraživanju takođe nalaze u većoj opasnosti, jer se njihova doza, u odnosu na telesnu težinu, može uporediti s onom kod dece s malom po­rođajnom težinom koja primaju manju dozu. Ovi stručnjaci za vakcinologiju koji odlučuju o politici vakcinisanja vaše dece nikada to nisu uzeli u obzir.

NEUROTOKSlČNOST ALUMINIJUMA

Kad bi javnost znala o čemu se raspravljalo na sastanku o aluminijumu, niko se više nikada ne bi vakcinisao tipovima vakcina koja se trenutno proizvode. Usprkos onome što je rečeno na sastan­ku o aluminijumu i naučnoj literaturi o neurotoksičnosti aluminijuma, dr. Johnson izjavljuje sledeće: 'Aluminijumuve soli imaju vrlo široku marginu sigurnosti. Aluminijum i živa često se simultano daju bebama, u isti deo tela ili u različite delove tela. Takođe, on kaže: 'Međutim, takođe smo naučili da nema apsolutno nikakvih podataka, uključujući i podatke iz eksperimenata na životinjama, o mogućem zbrajanju delovanja koji se mogu dogoditi kod mešavina dvaju metala. Ovde je važno uvideti varku kojom se često služe oni koji pokušavaju braniti neku neobranjivu praksu. Oni koriste upravo iste izraze koji su maločas citirani; to jest, da nema podataka koji pokazuju..., itd., itd. Time žele stvoriti utisak da je pitanje o kojem govore bilo detaljno razmotreno i proučeno, i da nije otkrivena nikakva toksičnost. U stvari, to znači da niko nije istražio tu mogućnost, i da ne postoje nikakva istraživanja koja bi nam dala bilo kakav odgovor. Zapravo, znamo da je aluminijum važan neurotoksin i da, kao takav, ima mnoge zajedničke mehanizme sa živom. Na primer, oboje su toksični za neuronske neurotubule, ometaju antioksidantne enzime, truju enzime za popravak DNK, ometaju proizvodnju energije u mitohondrijima, blokiraju belančevine za preuzimanje glutamata (GLT-1 i GLAST), vežu se za DNK i ometaju funkciju membrane neurona.
Toksini koji imaju zajedničke toksične mehanizme skoro su uvek aditivni i često sinergistični u svojoj toksičnosti. Tako je tvrdnja dr. Johnsona obična besmislica. Velik broj istraživanja pokazuje da oba ova metala imaju važnu ulogu u svim neurodegenerativnim poremećajima. Takođe je va­žno zapamtiti da se oba ova metala akumuliraju u mozgu i leđnoj moždini. To ih čini kumulativnim toksinima, i stoga puno opasnijim od toksina koji se brzo izlučuju iz tela. Doktor Tom Sinks, pomoćni direktor za nauku Nacionalnog centra za zdravlje okoline kaže: 'Pitam se postoje li neke specifične zdravstvene posledice povezane s aluminijumovim solima koje bi mogle imati veze s ovim što danas razmatramo? Dr. Martin Meyers, v. d. direktora Ureda nacionalnog programa vakcinisanja, odgovara: 'Ne, ne verujem da su otkriveni neki određeni problemi u vezi sa zdravljem. Ovo se dogada nakon konferencije o aluminijumu održane godinu dana ranije koja je zaista otkrila da postoje važni problemi u vezi sa zdravljem i obiina naučna Iiteratura koja pokazuje da je aluminijum velik problem. Aluminijum izaziva ozbiljnu demenciju i smrt u slučajevima dijalize i postoji mnoštvo podataka o štetnom delovanju aluminijuma na mozak
Važno je znati da je živa metal topiv u mastima; to jest, ona se pohranjuje u telesnim mastima. Mozak sadrzi 60% masnoća, i zato je često mesto nakupljanja žive. Oni u ovoj raspravi tvrde da se oko polovina metil-žive izluči iz tela tokom nekoliko meseci od unosa. Nedavno istraživanje otkrilo je da etil-živa ima poluvek od sedam dana. Čak i ako je tako, značajan deo žive ući će u mozak (dokazano je da lako prolazi kroz krvno-moždanu barijeru), gde će se pohraniti u fosfolipidima (mastima). Sa svakom novom dozom - a setimo se, deca primaju čak do 22 doze vakcina - dodaje se nova količina žive i odlaže se u mozak. To je razlog zašto živu zovemo kumulativnim otrovom. Oni ovu vitalnu činjenicu tokom cele konferencije nisu spomenuli ni jedan jedini put. Ni jednom. štaviše, čiinili su to s dobrim razlogom: time se neoprezne, one koji nisu upućeni u neurologiju, uverava da je razina u krvi jedino što je ovde važno.
Tokom ove konferencije dr. Brent nekoliko puta podseća učesnike da je najosjetljivije razdoblje razvoja mozga u ranim fazama trudnoće. On precizira da je razdoblje sazrevanja živčanog sistema od osme do osamnaeste nedelje trudnoće. U stvari, razdoblje najbržeg sazrevanja mozga, razvoja sinapsi i moždanih puteva je tokom zadnja tri meseca trudnoće, i nastavija se sve do druge godine života. O tome se često govori kao o razdoblju ubrzanog razvoja mozga. To se na ovoj konferenciji takođe nijednom ne spominje, opet zato što kad bi majke znale da je mozak njihovog deteta zauzet razvojem sve do druge godine nakon rođenja, puno je manje verovatno da bi prihvatile besmislicu o 'bezopasnoj živi koju proklamiraju ovi vakcinolozi'. U mozgu se tokom ovog visoko osetljivog razdoblja razvije više od 100 milijardi sinaptičkih veza i desetine milijardi dendritskih veza. I dendriti i sinapse izuzelno su osetljivi, čak i na vrlo niske doze žive i drugih toksina. Takođe je pokazano da subtoksične doze žive mogu blokirati belančevine za prinos glutamata, koje igraju vitalnu ulogu u zaštiti mozga od ekscitotoksidnosti. Uverljiva istrazivanja govore da oštecenja ovog zaštitnog sistema imaju veliku ulogu u većini neurodegenerativnih bolesti, kao i u nenormalnom razvoju mozga. Nedavna istraživanja pokazala su da se glutamat akumulira u mozgu autistične dece, pa ipak izgleda da stručnjaci nisu zabrinuti zbog žive, materije koja vrlo snažno potiče ekscitotoksičnost mozga.
Nedavna neurotoksikološka istraživanja pokazala su da se paralelno s povećanjem naše sposobnosti primećivanja suptilnih toksičnih učnaka, posebno na ponašanje i druge neurološke funkcije snizuje prihvatljiva razina izloženosti. Dr. Sinks nam ukazuje upravo na to, služeći se primerom olova. On ističe da smo zbog napretka našeg neurobiheviorističkog testiranja znatno snizili prihvatljive doze, a to i dalje činimo. Dr. Johnson ima smelosti dodati da što smo pametniji, to je prag niži. Ipak, čini se da ni on ni drugi sudionici ne postaju nimalo pametniji po ovom pitanju. Dr. Robert Chen, šef Odelenja za sigurnost i razvoj vakcina Nacionalnog imunizacijskog programa CDC-a, tada otkriva zašto oni odbijaju delovati u vezi s ovim problemom. On kaže: '...stvar je u tome da je nemoguće, neečidno ostaviti decu neimuniziranu, tako da to pitanje nikada, nikada nećete moći rešiti. Zato se trebamo prestati baviti njime. U biti, imunizacija dece ima prednost nad mogućim štetnim delovanjem samih vakcina. Ako se problem toksičnosti vakcina ne može rešiti, kao što nam on izgleda želi reći, onda se moramo pomiriti s time da će vakcina naneti štetu nekoj deci. Dr. Brent izjavljuje da nije upoznat s bilo kakvim podacima o genetski uvetovanoj osetljivosti na živu, i stoga pretpostavlja da postoji jedinstven prag toksičnosti; to jest, da su svi osetljivi na istu dozu žive i da ne posto­je genetski hipersenzitivne grupe ljudi.
U stvari, nedavna istrazivanja otkrila su upravo takvu genetski uslovljenu osetljivost kod miševa. Istraživači su otkrili da su se kod miševa podložnih autoimunim bolestima javili neurotoksični učinci, uključujući ekscitotoksičnost, u području hipokampusa - učinci kakvi nisu viđeni kod drugih vrsta miševa. Čak su pretpostavili da bi isto moglo vrediti i za ljude, budući da porodična autoimunost povećava verovatnoću od autizma kod dece.

Nekad-sadmnogo si pametan da se videti,nikada te nisam vredjo tako zaobidji mene.
Dokazano je da je loliska jedna obična nepismena po zadnjem izdanju Madjarica kako ona sama rece.
Volela bi I da bude presednik u SNA ali kakva je tamo trenutna garniture možda I postane ,mozak
velicine dijabole nje I blaajnika kao I spikera poznatog.
Inače spominjete često ovde Matiju Beckovica niko neosporava njegova dela I pamet,ali njegova
cerka Olja je najvrci SRBOMRZAC I zapadni placenik da pljuje po svemu srpskom.
Pa ako je Matija tako veliki patriota zašto neporadi malo na cerkinom vaspitanju,a Klara Mandic
je sledila dela Sonje Biserko I Natase Kandic ,ne njene pare I stan kako Lola rece.
Malo je bare Sloba pocistio ,,zašto je zapadu stalo da se nadju atentatori na prodanog Vuka Draskovica,i Curuviju
.Ko finansira B92,INSIDER itd.Zašto ISIDER neobjavi kradje I zlodela Demokrata koji su od 5 Oktobra sve pokrali pod upravom zapada.
Lolo pokri se po usima I shvati da najviše kažeš kad cutis.
Pricaj malo vise oelitnom kraju I tvojoj kuci,ili pak od tih 3 miliona godisnje koje zaradjujes daj 20 iljadaza reno SNA to lako otpises na Ravenue ako imaš malo normalnog CA.

very nice Lola ,kome se digo on ga istreso u tvojoj kuci ,I tako neznas ni ko si ni šta si potomak iz nekog grupnjaka velikih mocnika:))))))