Stalno čitam u novinama o ovom HAARP-u i često preskacem clanke ali neki dan malo prosetam netom da se „raspitam”.
Nije da nema nešto. Ima sigurno...
Setio sam se bombardovanja Srbije i jedne cudne stvari koja se desila i za koju sam tada samo ja rekao da je neobična koincidencija.
Naime, negde na pola bombardovanja, zavladao je neki prekid. Avioni se vise nisu čuli niti su padale bombe neko vreme pa su se ljudi malo opustili.
Bese noć,neki su spavali u stanovima, neki u podrumima (sklonistima) a ja sa komsijom bio na krovu zgrade, sedeli zezali se i pili kafu.
Vreme je bilo loše, neki oblaci se namrcili.
Ali zanimljivo je nama bilo sto je iznad oblaka sevalo u stvari vise blickalo. Nisu to bile munje, nije grmelo ništa se nije čulo. Izgedalo je kao da se oblaci ponekad osvetljavaju ogromnim blicom odozgo.
Sedeli smo bogami sat dva ali često smo gledali u nebo kad god se to desi jer nam privlacilo paznju. Bila noc a mi na krovu.
Sidjemo mi posle u stan, ni on ni ja ne možemo da gledamo. Bole nas oci kao kokosije slepilo, smeta svetlo. Prođe nas to za jedno sat vremena i okl
Kad poce neka kisa nenormalna pada li pada...
Toliko je padala da su se podrumi poplavili a ljudi se tu sklanjali zbog bombardovanja.
Ajde sidjose oni dole pa kao nekako žene se snasle za decu da ih stave da spavaju gde nije mokro kad udari zemljotres. Jedan pa drugi. I tada ponovo avioni i sirene.