Аман, немој о смрти, судбини, фамилијарним трагедијама, и ветеринарима.

Мени папагај умире..нека парализа. Одвео сам га пре 2 дана код ветеринара, преписао му неке скупе таблете, био и купио таблете, надао сам се да ће му помоћи. Не помажу. Бојим се, да ће ноћас умрети. Плачем, срце ми се стеже. Не могу да посматрам када неко мени драг, се мучи, Не верујем у судбину и у неку смрт, мислио сам да же живети вечно

И није он (папагај) као остале птице, много је паметан, поштен, и скроман, умао увек увце за лепе речи, никад није никог опсовао, племенит, величанствен у сваком смислу те речи...

Мислим се, да ли овако драга створења одлазе у рај? Јер стварно није пиле глупо, има душу до бога, мислим се, ако га бог не прихвати, онда је бог егоиста, расиста, бездушан кретен.

Види - ја не подносим расисте, и оне који дискриминирају, и све оне које они дискриминирају, не подносим и тачка.

Па ме због тога, гризе савест понекад, уствари не, немам грижу савести, тако је увек било, поготово када се сетим оно време и случај када је Ј. Кенеди кресао М. Монро, а како неби, била добра риба..Мерлин..а није била лоша ..чак штавише лепша Жаклина Кенеди, и ја почнем да му крешем Жаклину, мало ми то беже, незнам који ме враг натера? ово никоме раније нисам рекао (писао) крајње је време дошло да се дам признању.. не могу да држим више ту тајну.

ЕХХХ.. мало ми беше оно што сам му Жаклину жежио, узех на крају и кресну њега лично, и то само једном, али, на право место.