Protiv njih se ne vredi boriti
Jer su oni rogoviti
Jer oni drže sve konce
i poklapaju lonce

Oni uvek najbolje znaju
Ko je najbolji u nasem kraju
Za koga ćemo da glasamo
I da mnogo ne talasamo

Ko koga smeka na prelu
Ko najbolju rakiju pece u selu
I to znaju mudraci
nabijem im ga m..ci?

Oni pustaju kisu i sunce
Oni svadjaju belce i crnce
Oni znaju kako da prave
Pticiji grip I lude krave

Zašto je mor`o Aldo Moro
Njihove tajne da otkrije
I da kotrlja bure baruta
Na teritoriju Srbije

Eh da je Slobo svoga zdrepca
Jahao oko Pozarevca
Sto je se dzaba mlatio
A nije „promudracio”

Evo sad su i „malog Slobu”
Stavili na prvu probu
I rekli mu:
„slusaj mali, tebi dlaka sa glave ne sme da fali”

A onaj bilmez sto suska
Sigurno nikada neće znati
Da su mu sefa kontaktirali
Upravo mudraci bahati

I tebi sto ovo sada čitaš
Verovatno nije poznato
Da je odavno jedno
pismo poslato

A u pismu stoji bas `vako:
„njima daj malo, pa uzmi mnogo, Srbi su to, otvori oci
daj im vize pa ih raseli a onda za vrat zaskoci.
onu marvu od siptara pusti Evropi nek ”is`ara„
I kad ih ostane ”sto„ onda uzmi I to”.

Javite ako vam neko smeta, srdacno
Kraljica Elizabeta

Vrace, sve je dobro samo u 1. strofi imaš grešku!

Eh Jahine pobratime mio,
Malo sam se u rimi zabunio,
Ti si covek odvajkada bio,
Zašto ne bi I ovo oprostio.        

Ona nije brace ni imala,          
Nego ih je drugim otimala.        
Plava krvca a crvena zrnca,      
Sad nam lepo poturila crnca.      

On je dete tajne hemisfere,      
Naucili ga da cherechi I dere   
Vuk bez duse u jagnjecoj krvi
Na kraju će ruke da opere.      

Nije krio da je sluga bio,            
Dok se nije sotoni poklonio.      
Ordenje mu lažno podavali,        
Jer stara je plemena pomirio.    

Nema nama izlaza iz krize,      
Dokle god se stampaju devize.  
Svakom slugi, koje vere bio.      
Za setanje ne trebaju vize.                

Tajna loza od triest I tri reda,    
Već odavno samo na nas gleda,    
Biće mleka, biće slatkog meda,    
Kad pokrije glavu kosa seda.      

Biće rata posle kratkog mira,      
Toliko za danas, a dalje se svira..

Imali smo jednog rasnog ovna,
Sto o vratu nosio je zvona.
Klepetao gde god da je stigo
I na svaku ovcu mu se digo.      

A od milja ime smo mu dali,    
Ceo zivot Ivicom ga zvali.
Ofarbali vunu mu u zuto,                
Da s crvenom ne bi vise lut'o.    

Al ga zuto na stranu povuklo,    
I u glavi nešto mu je puklo.    
Poceo je da skace i na koze,      
U kamasutri tražio je poze.    

Kad najezda skakavaca prođe,  
Ivica će u svoj tor da dodje.  
Kad rogata glava najzad shvati,  
Ovcama se skakanje ne isplati.

This video has been removed as a violation of YouTube's policy prohibiting hate speech.
Sorry about that.