Telo može da se raspadne samo uz prisustvo kiseonika, bakterija, gljiva, encima itd..

Ako je kovčeg bio hermetički zatvoren i ako nije bilo dovoljno kiseonika da bakterije & co. odrade svoje, onda se telo nije raspadalo već polako iznutra trulelo...a izgledalo još uvek „netaknuto” za ljude koji su otvorili kovčeg.
Možda je i zemlja bila malo drugačija od ostale zemlje tog groblja. ako je imala malo gline, to je usporilo proces raspadanja...ako je neko drvo bilo iznad groba i ako zbog tog stabla neke bakterije nisu bile u zemlji, onda je i to uticalo na raspadanje..

Primera radi, orah na druge biljke i drveće utiče. U njegovoj blizini skoro pa i da ne rastu druge biljke. Orah sadrži i proizvodi neku supstancu koja ne dozvoljava drugim biljkama da se razmnože...a i neke bakterije ubija. Jabuka takođe utiče na druge biljke, ona ima neku kiselinu koja ubija druge jabuke koje tu mogu da izrastu...a i neke bakterije.

Verovatno i dubina u koju se kovčeg spusti igra neku ulogu. Kada je duboko u zemlju ukopano, telo ne može brzo da se raspadne jer mu manje kiseonika dopire nego da je plitko zakopano. Isto tako mnoge bakterije i insekti u dubokoj zemlji ne žive...

Mislim da i odeća preminulog, koja mu je obučena, isto igra veliku ulogu. Ako je od sintetike sve otežava proces...još ako je i kovčeg omotan nekom folijom il' plastikom, proces raspadanja se 100% usporava.

Smatram da i drvo od kojeg je kovčeg napravljen igra veliku ulogu. Ne prolazi kiseonik a ni voda tj. vlaga kroz svako drvo isto..

Ako je telo na hladnijem mestu ono se sporije raspada...pa je zato bitno znati kakva je temperatura bila u tom slučaju a kakva kod ostalih preminulih na tom groblju. Možda je to telo bilo izloženo veoma niskim temperaturama i bilo u dodiru sa vodom i zato je proces raspadanja znatno usporen.

obrati paznju kad kažu pri dnu da se možda radi o ostecenom genu;

Ruski naučnici latili su se istraživanja delova tela lame iz sibirske republike Burjatije, koje nije istrulilo ni 75 godina posle sahrane. Kada je septembra 2002. otvoren drveni sarkofag sa posmrtnim ostacima Hambo-lame Daša-Doržo Itigalova, u mestu Huhe-Zurhen, u prisustvu rukovodstva i budističkih sveštenika, ustanovljeno je da je telo netaknuto vremenom i da se nalazi u istoj „lotos” pozi u kojoj je umro meditirajući.
Ekshumacija lame, koji je zaveštao da se njegovo telo izvadi iz zemlje posle oko 30 godina, obavljana je 1955, 1972. i 2002. i sva tri puta je ustanovljeno da na njemu nema znakova truljenja. /.../ Lamini zglobovi se savijaju, meka tkiva se pod pritiskom ugibaju kao kod živog čoveka, a posle otvaranja drvenog sarkofaga u kojem je telo ležalo raširio se miomiris, bez ikakvog znaka truleži. Lekari objašnjavaju da je fenomen očuvanja tela posle smrti poznat u medicini, te da je obično posledica balsamovanja ili delovanja odgovarajuće sredine u kojoj je telo počivalo, ali da čim u grobnicu dospe kiseonik, tkiva počinju da se raspadaju.
Međutim, sa telom budističkog lame nije se desilo ništa slično /.../

Analize je u laboratoriji sudsko-medicinske ekspertize obavio profesor Viktor Zvjagin, ekspert svetskog glasa, poznat po tome što je svojevremeno ispitivao posmrtne ostatke članova ruske carske porodice. Isprva se pretpostavljalo da će organske materije, žive belančevine u telu lame da budu u stanju raspada, a tkiva konsolidovana zahvaljujući neorganskim, kao što je kod mumija. Međutim, infracrvena spektrofotometrija pokazala je da belančevine u ćelijama Itigilova imaju karakteristike živih organizama /.../

Ruski naučnici koji, kako su „Novosti” objavile, istražuju ovaj fenomen iz Burjatije, sa juga Bajkala, blizu mongolske granice, pokušavaju da nađu objašnjenje za činjenice od kojih zastaje dah. Dok jedni tvrde da je so odigrala glavnu ulogu, drugi smatraju da ona sama, nije mogla tako uspešno da konzervira telo, bez obzira na to što je u nju „uvaljan” i sam Itigilov, a i sarkofag sa njegovim telom. /.../

Vladislav Kozelcev, moskovski ekspert koji potpisuje tezu o mutaciji gena (oštećen mu je, navodno, bio baš gen, koji je, posle smrti, odgovoran za razaranje ćelijske strukture), dodaje da se ne može „isključiti ni postupak balsamiranja koji današnja nauka još nije upoznala”. /.../ ne samo da nije u stanju da objasni zašto se tkivo nije raspadalo, nego ni kako se krv pretvorila u želatinastu supstancu, zbog čega su zglobovi pokretljivi, a koža se na pritisak ponaša kao da pripada živom čoveku /.../

Telo hambo-lame, po njegovoj želji, pre sahranjivanja, umotano je u svilene marame. Koliko je ova činjenica uticala na višedecenijski život njegovog tela posle smrti s obzirom na to da je svila jeste neka vrsta izolacionog materijala, ostaje da se vidi.

Mene sad zanima šta je uzrok „Neraspadanju tela” iako već godinama pociva u zemlji!?
======================

ili ga je neko „hranuckao” arsenikom (ne mora biti namerno; pesticidi, herbicidi, insekticidi i boga pitaj šta sve ne sto sadrzi arsenik), ili je tlo gde je ukopan bogato arsenopiritom...

Primetio sam da osobama nizeg intelekta i koji su malo ostvarili u licnom zivtu smeta kada kažem cime se bavim jer se osecaju iz nekog razlog ispod mene. Ovo nije slučaj samo kod mene već i kod drugih ljudi koji su visoko skolovani pa kad pred seljacima kažu ko su i šta su. Tipicna reakcija kod nas Srba, tako da ohlaldis malo sa tvojim besnilom koje ovde ispoljavas.

Što se tiče mog posla neradim na „CSI” već sam zaposlen na medicinskom faklutetu ovde u Perth-u (zapada australija) i ovde se profesinalna zvanja pišu VELIKIM početnim slovom kako je kod mene na „degree” papiru.Nisam dosao vamo ta nekom dizem komplekse a ti si se privi upecao pa odma imam i mišljene o tebi kakav si covek. Zaintrigirala me je tema pa sam odgovrio ne da sebi dizem rejting jer nemam potrebe za time veruj mi, nego da objasnim situaciju iako je iznad mene par ljudi prilično dobro opisalo zbog čega se ovo desilo.

Kontas..?

Lično nemam iskustva sa ovim fenomenom iako bih voleo da prisustvujem ovoj pojavi. Citao sam dosta o ovome i svakako bi me interesovalo da se uradi jedan naucni rad na ovu temu i da se ta tecnost analiticki/hemijski testira da se otkrije sastav.

Opet bilo je dosta slučajeva gde se uspostavilo da je tecnost koja je curila iz ikona, statua hirsta, i ostalih svetaca istvari bila namestaljka da se obnovi već krhka vera u crkvu. Mislim da je uradjeno par testova na poznatijim mestima ovog cuda i da se ustanovilo da je u pitanju maslinovo ulje sa nekim fragnencom zbog prijatnog mirisa. Opet napomenuo bih da je ovo uradjeno na katolickim ikonama, statuama. Nijedna pravoslavna nije bila podvgnuta testu koliko sam ja obavesten.

Opet teško je meni i drugima koji su bili podvrgnuti skolom/naukom da veruju u nešto a da to ne testiraju na neki način i otkriju šta je to u stvari. Opet danasnja nauka sebi previse dozvoljava i dolazi u jedan paradoks a to je da je ona upravo nacinjena da otkloni ljudsku ignoranciju i objasni neke pojave i standardizuje naucni kadar. Problem dolazi da u danasnjem materijalnom svetu mi moramo sve da opipamo, ispitamo, rastegnemo, spalimo, pomesamo sa ovim ili onim da dobijemo reakciju da bi rekli da to je to ili ne to nije to...

Stavovi u nauci su toliko jaki i teski za svrgnuti da je doslo do te mere da je nauka danas skoro dostigla intenzitet inkvizicije po branjenju nekih stavova za koje nema ili ima minumum dokaza ali oni su siroko prihvaceni u naučnim krugovima.

Sigurno da postoji spiritualni realm postojanja, ja verujem da su monasi ljudi koji su se posvetili bogu i služenju svemu sto je pravedno i dobro nagradjeni nekim unutrasnjim mirom. Oni sa ovim mirom dostizu drugaciju frekvenciju postojanja gledaju svet drugacijim ocima jer imaju mogućnost da se udalje od danasnjih okova sveta i to analiziraju na drugaciji način. Sigurno da su povezaniji spiritualno vise nego mi koji smo u „modernom” svetu. Svi smo mi spiritualna bica samo treba da se pronadjemo.

Citao sam davno dosta knjiga o prorocima i ljudima koji su tvrdili da ih posecuju andjeli ili sveta bica. Jedan od njih je i Tarabic, fenomenalan covek opisao je da njega posecuju andjeli i da razgovaraju sa njime i da mu daju savete i pricaju mu o buducnosti. Opisao ih je kao jaku svetlost, kao lopte svetlosti toliko blistaju da ih ne možeš gledati direktno. Baba Vanga isto jedna od najpoznatijih prokoka je opisala bica koja nju posecuju identicno kao tarabic svetle lopte koje lebde oko nje. Iako je bila slepa na oba oka videla ih je i osetila kad su prisutni. Opisla je blagi miris cveca kako ga je opisala. Interesantno je da mnogo ljudi koji tvrdi da su bili poseceni od strane andjela ili paranormalnih bica isto tvrde da su osetili blagi miris koji slici mirisu cveca i majcine dusice.

Ima tu dosta istine, ljudsko telo izgubi između 7-21g mase kod trenutka smrti iskljucujuci gubitak tecnosti, ili bilo kojeg drugog gubitka mase. Jednostavno telo izgubi tu masu, naučno ovo nije priznato iako je nekoliko radova napisano na temu zakljuci su ponizavajuci to jest nema sigurnog razloga za taj gubitak mase.

Malo sam skrenuo sa teme ali mislim da ima dosta istine oko duhovnog sveta. Isto moram da napomenema da ljudska mast u kontaktu sa odredjenim mineralima/hemikalijama dolazi do sapunifikacije dato da su uslovi ispunjeni za to. Isto tako kroz hemijske procese hidrolize estera i carboksilne kiseline gde se masno tkivo pretovori u sapun blago receno. Esteri su skipina hemikalija koja imaju miris, i poznati su po prijatnim mirisma koji asociraju na recimo razlicite vocke i tako dalje.

Kosa i nokti kod preminule osobe ne rastu. To je samo meko tkivo koje se povlači kada koža počne da se suši. Onda nokti i kosa dolaze više do izražaja.

videla sam to nedavno kod mog oca. Prvog dana posle smrti mu je lice bilo naduveno a sledećeg dana je sve splasnulo, koža počela da se suši. Brada i brkovi više nisu rasli, kao ni kosa. Obrijali smo ga i sredili za zadnje zemaljsko putovanje i 4 dana kasnije sahranili. Telo je ostalo onako kakvo je bilo posle sređivanja, kosa, brada, brkovi, nokti nisu više rasli. Jedino se u licu videlo da je manje.

Mrtve ćelije ne mogu da rastu, to je samo mit. Kada su mrtve, one su mrtve. Tačka.
Koža se povlači tj. uvlači jer je ispod nje meko tkivo i tako nama deluje da su nokti i kosa narasli, jer samim povlačenjem kože dobijamo više prostora za nokte i kosu.

Kada bi mrtve ćelije mogle da rastu, bolest poput parkinsona bi mogla da se izleči.

Hmmm, nas su ucili da virusi NE spadaju u ziva bica, jer im treba drugi organizam u kome mogu da se razmnozavaju.

Virus je fenomen bioloskog sveta, ta mala stvarcica je toliko fascinantna da onaj ko je razume u dubinu njemu ona mora biti simpaticna. Naime nauka virus-e gleda kao mrtve tvari sto u principu i jesu. Virus kao virus ne moze da opstane sam od sebe jer on nema celijske organele koje bi vrsile specilijizirane funkcije da ga održe u zivotu.

Običnu celiju ljudsku, ili bakterijsku mozete da shvatite kao i samog coveka i njegov organizam samo ma mikroskopskom levelu. Naime celija ima organele koje služe kao organi kod zivog biće rade specijalne radnje tako da celije može da živi i kasnije se mnozi kad dodje vreme ona se deli, i na kraju kad dodje vreme odumire bas kao i svaki živeci organizam.

Virus je ovde paradoks on je rekao biologiji i prirodi „ja neću da umrem i tacka”. Efektivno virus je samo „mozak” ili „poruka” sastavljena od DNK ili RNK zavisno od vrste virusa o kome pricamo. Virus je mrtav. Njegov genetski kod se sastoji od poruke ili instrukcije koja će kada dodje u kontakt sa zivom celijom da uleti u nju i ubaci svoju poruku u genom te celije i onda je reprogramira da proizvodi još virusa, i tako unistavajuci orginalnu celijsku funkciju. Ovaj proces se desava sve dok celije ne eksplodira od nekontrolisanoe proizvodnje virusa. Te nove virus partikle onda napadaju ostale celije i proces ide do te mere dokle god se imuni sistem žrtve ne re-programra da unisti celije koje nose virus. Sto je u principu imunitet.

Virus mozete da shvatite kao teroristu koji udje recimo u avion i onda silom oduzme kontrolu pilotu i natera ga da izvrsava njegova naredjenja. Virus je terorista biloskog sveta.

Ovo može imati negativne i pozitive funkcije zavisno o celiji i tipu virusa. Virusi imaju razlicite geometrije i izgled ali njihov princip napada je sličan. Naime kapsid virusa ili njegova skolja se sastoji od fosfolipita i secera sa takozvanim pipcima na vrhu kaspida koji deluju kao „kuke” koje se zakace na celiju i privuku virus blize celiji i onda dolazi do „invazije” na celiju to jest desavaju se biohemiski procesi u virusu koji pakuju njegov genetski materijal i salju ga unutar celije gde dolazi do re-kombinnacije sa DNK od celije.

To je glavni problem zato anti-biotici ne mogu da se korsite radi tretiranje virusa jer anti-biotici napadaju žive celije kao sto su bakterijeske celije a virus je unutar žive celije organizma i anti-biotik tu ne moze ništa.

Zato svaki put kad pokupte neki bakterijsu inekciju dovoljno je primiti jednu ili dve ture pencilinia ili nekog drugo anti-biotika i već se osecate mnogo bolje nakon par sati jer anti-biotik ubije bakterije koje su žive ali razlicite od celije organizma.

Kod virusa to nepomaze jer anti-biotik nema šta da napada jer neprepoznaje celije inficirane virusom. Ovde dolaze u igru B-celije i T-celije takozvane ubice. Beta celije će da prepozna anti-tela kod celije koja je inficirana virusom jer nnjena kapsula ima odredjene razlike koje beta celija prepozna tako što ima memorisanu orijentaciju takve celije (ovo se desava kad neko prezivi virus njegov imuni sistem im memoriju) tog virus i sledeći put kad ga pokupite prebolite ga lagano čak ga i ne osetite jer imuni sistem je spreman i ima podatke o „uljezu”. Kod novih virusa koji mutirjaju prirodno svake godine dolazi do sirenja influenze virusa koji je adaptivan i menja genom svake godine ili 8-10 meseci zavisno od perioda.

Zato svke godine dobijemo epidemiju influenze i moramo da odelzimo 5-8 dana jer nema drugog leka dok se imuni sistem sam neizbori i nenadje tu oriejntaciju virusa da može da ga napadne sa T-celijama ubicama koje se nakace na virusnu celiji u narede joj da izvrsi samo-ubistvo. Zato se zovu celije ubice.

Svake godine naucnici prave vakcine za viruse, i oni to rade tako što pokusavaju da pogode na koji način će se virus adaptirati sledeće godine i onda po tim proracunima prave vakcine koje će da imaju slične ili iste oblike kao dolazeci virus. Tako da se imuni sistem pripremi kad dodje do invzije jer će već da bude u pripremi da ga napadne. Nekada vakcine su uspesne a nekada nisu.

Kod gljivicnog obolenja u pitanju je fungus ili gljivice, plesanj. One mogu da izazovu problem kod ljudi i tretiraju se anti-fungalnim agentima bez većih problema.

Da bi se razlikavao napad virusa od bakterije ili gljivca postoje testovi gde se gledaju anti-tela i po tome se odlucuje šta je u pitanju.