Својевремено овај „сајт” је био један од нај посећенијих у свету.
Проблем је настао, кад је почео да буде свачији.
Претпостављам да су мислили ако привуку остале нације из бивше СФРЈ, да ће доћи до дискусије, међутим, дошао је простаклук и полако сви су отишли.
После је дошао фејсбук, твитер и остали тако да сад и није проблем наћи неко друго место.
Што се тиче кулинарства, тако је и било, писало се о искуству и где се ко зезнуо, или шта је изменуо па испало боље.
Рецепте свако може да нађе, али ни у једном рецепту ећеш наћи, кад печеш ћевапе дал да ватра буде оваква ил онаква, дал да их окрећеш или не.
У томе је разлика.

Право да ти кажем, свако има другачији укус, па тако сваком се свиђају неки други ћевапи.
Ја их правим по мом, и верујем да би се у Босни најежили кад би их видели.
Мени се свиђају, ем масни, ем сочни, мало зачињени а још додаш лук, и хладно пиво, ма нема боег.
А тек пескавице, љуте ко отров, све срчеш кад их једеш и хладиш уста ладним пивом.

Коначно и ова скаламерија проради.
Прво проблем на СЦ, па онда на мом компјутеру, ал коначно сам и то исправио.
Некако после овог што су урадили, испаде да се није слагало са оним што је код мене па сам добијао поруку грешка у линији12 итд.
Кад сам рекао да би се бошњацима дигла коса на глави мислио сам на састав мојих ћевапчића.
Мени лично се јунетита не свиђа баш много, некако ми је сува.
Ја мешам говедину и свињетину, отприлике 60% - 40%, али од ока некад исто, некад више ово или оно, зависи шта имам.
Поред стандардних соли, бибера, белог лука итд, итд, додам концентрат за говеђу супу и мало соде бикарбоне.
Говеђа супа да мало јачи укус а сода бикарбона направи мехуриће који се напуне са соком.
Једино са содом треба пазити, ако је ставим превише, ћевапи нарасту ал кад се охладе спласну и буду некако „гумени”.
На кило два меса ставим 1/4 до 1/2 кашикице соде бикарбоне.
Кад их печем ставим их на лагану ватру (роштиљ на гас) и стално преврћем да се направи корица.
Кад се мало испеку и скоро су готови ставим их на једну страну роштиља где угасим пламен а другу појачам до максимума, тако се пеку ал не на пламену и не загору.
Кад су готови, пребацим их мало на усијану страну да се допрже.
Сад дал ваљају ил не како се коме свиђа, до сада нико није рекао да су лоши, напротив.

Тако некако, почни са мало соде, ја бих прво ставио упола од 1/4 кшикице, па ако је добро додај мало више док не нађеш колико тачно треба, ако мислиш да је превише смањи.
Соде не треба много стављати, јер мало мехурића је сасвим довољно да буду сочнији.
Ипак узме неколико покушаја да се пронађе колко тачно треба.
Уосталом ко и све остало, колко соли, колко бибере итд, итд.
Важно је и да не буде јака ватра кад почнеш да их печеш.

Јесте птичице, понекад се наврати, онако узгред чисто да се вири дал има неког, ал није као некад.
Онда су сви долазили да се мало зезају, било је друштвено, некако дођеш, мало проћаскас у вези кувања, а сад ништа.
Чини ми се да је све почело да пада кад смо почели да се гађамо рецептима.
Еј, мој рецепт је бољи ...
Онда се више расправљало како се нешто прави, како смо нешто забрљали, или како је нешто успело.

Сад ко каже да не иде?
Свако прави по своме, једино муслимани не праве са свињским месом, али мени се више свиђа са свињетином, па их правим како се мени свиђа.
Сад шта мећу у кафанама, ко зна.