TROFAZNI-3
(Penzioner)
2011-05-08 11:26 PM
Bijah rođen na selu ,zivjeh nekih svojih 14g,a oko kuce poljane beskrajni,pasnjaci sume,potocici,dolinice...nema ljepseg zivota i uslova za dijete od takve situacije .
A tada u to vreme pre pola veka u mom selu svaka kuca imala je minimum barem 1 kera a neretko 2 ili 3 s ve s razlogom ..ljudi su drzali kerove radi potrebe .Jedan ker uz kucu srugi ker za pasnjak ovce i uz cobanina treci ker za lov (lovacki)...itd.
Nije bilo TV veoma retko je koja kuca imala radio...mi djeca zivjesmo uz zivotinje i međusobne pricice obično starijih ukucana...
eeee boze mili koja su to vremena bila ni najsposobniji pisac nebi mogao sve to moje detinjstvo da opise.
Mi imadosmo 2 jedna kerusa a od nje (sin)izabran jaki najjači za kucu da cuva a kerusa onako dato joj sloboda ...a bila je velemajstor za ukrasti jaja iz tudjih kokosinjaca.Svake godine kerusa bi s eokotila i po 5,6 kucica donela na svet.
Bijah nekih 4-6g star i kerusa se okotila a ja izabrao jednoga muskica
a ostale je otac po obicaju jedno po jedno poklanjao prijateljima poznanicima ...i tada (JOS)se secam JOS patim dosao otac da odnese i tog mog ljubimca ...nikada neću moći dok sam ziv da zaboravim te momente niti ikada mogu ocu da oprostim sto mi ga uze ...godinama sam znao zaplakati sjecajuci se tog uzasa rastanka...a otac laka mu zemlja (boze sacuvaj)bio covjek preke naravi strog prema meni/nama deci kao najstrozi oficir neke profi vojske,nije shvatao svoje dete ...šta li ...odneo je kerica moga u neko deseto selo,daleko a ja onakav malesan se raspitivao i pokusavao da ga nađem...a bijah malen ni u prvi razred nisam posao a kasnije kada malo odrsatah ojacah i bijah sposoban nakon nekoliko godina ...bilo je isuvise kasno.
Godinama sam patio ocu nikada oprostio...i tako,evo prođe tačno 50godina.
ps
SMatram da za odrastanje deteta ništa nema ljepse i zdravije za pravilan odgoj od kucnoga ljubimca ...a dete sto dalje od TV,nintendo,play station i slična sredstava masovnog zaglupljivanja i zatupljivanja.
Hvala
PERISTERI
2011-05-10 04:41 AM
Prva prica je divna,ima hvala bogu srećan kraj...a druga,veoma,veoma tuzna :(