Nemam neki konkretan savet ali zašto komplikovati,macu možeš da kupis i u državi u koju mislis seliti?!
Još bolje možeš da usvojis nekog slatkisa iz prihvatilista i da usrecis zivot i sebi i njoj:)

Pa tvoja je zelja lepa, ali će ta macka morati da putuje avionom, možda u kargo delu, a to je za macku ogroman stres i mucenje. Još ako se nalazis u zemlji u kojoj je obavezan karantin, onda se ta agonija nastavlja. Misli malo i o toj zivotinji.

pa covek na sajtu (giga) lepo kaže da su mu macke otisle u beli svet, i ima kontakt mail... pa lepo napises njemu sve sto te zanima, ako on to ne zna, ko će da zna... :)

ono sto ja znam...

za psa (ja imam psa, ne macku, zato njega uzimam za primer) nema neke papirologije koja ne znam koliko sad da kosta... treba da bude vakcinisan, da ima pasos, da uradi analize krvi da nije nicim zarazen, da je cipovan, i potvrdu veterinara da je zdrav (pa je prevedi na jezik koji ti treba)...

avionom zivotinja leti u kabini sa tobom, s tim da ima uslov da na tom letu ne mogu biti 2 zivuljke u isto vreme... celim putem je u transporteru...nema mrdanja...dobro za dugi let i to se da rešiti, uspavas je i ništa joj neće faliti...cena karte za zivotinju zavisi od avio kompanije...ja sam bg-milano-bg platila za maltezera 80 eura povratnu, za mene je kostala 130...

nije problem šta ti treba da uradis ovde za macku...to će te kostati stotinak eura, pitanje je šta tebi trazi zemlja u koju ti macku unosis...iz srbije možeš i svinju mangulicu na surcinu da izneses...bole njih uvo gde ćeš ti sa njom...

ako zivotinja treba da bude u karantinu 3 meseca (ja za svedsku psa nisam mogla da vodim jer traže da 3 meseca bude u karantinu na šta ja ni u ludilu ne bi pristala) onda je to mucenje, zamisli uzmes malog cicos macosa koji siroma treba da provede 3 meseca u kavezu...apsurdno...

sve iznad navedeno zavrsis za par dana, jedino analize krvi mislim da se cekaju duže, ako ne i mesec dana...ranije se to radilo samo u ljubljani, međutim sad se radi u novom sadu i trebalo bi da je brze...

usput, evo ti link sa drugog foruma pa procitaj...

http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=1&t=541&start=150

kao sto ti rekoh, ja sa psom u svedsku ne udjoh i to ne iz srbije, nego iz italije, morala je u karantin...ako se nešto nije promenilo to isto ceka tvoju buducu macku...

osim ako se ne napravis blesava pa krenes kolima gde niko ništa ne kontrolise i cicos macosa prokrijumcaris na finjaka...

realno ja sam mogla komotno psa da unesem u swe, niko nas na granicama nije ni pogledao, isli smo kolima...pa i da te eventualno uhvate, opet će u karantin... :)

što ne bi prezivela...

vidi, moja keva putuje kolima u proseku 14 sati do beograda sa 2 psa... velika (doga) ne podnosi put, dosadna je, skace po kolima, povraca, naporna je... mala (pudla) nema problem...

keva svojevremeno ode kod vet-a, uzme kapi za spavanje, udrogira je pola sata pred put i ova spava do beograda...
kad stignu, bude sva pasivna ali već sutradan je potpuno normalan pas..

drugacije ne bi moglo... i ne brini se, ni jedna zivotinja od puta nije umrla...

ipak, ništa na svoju ruku ne radi već u dogovoru sa veterinarom... :)

pa nekom može da deluje to surovo (uspavljivanje psa) ali je mnogo bolje nego da je mesec dana ostave u pansionu...em sto kosta em se zivotinja oseca k'o napustena, koliko god uslovi bili dobri...

elem, razmišljam šta bih ja da sam u tvojoj kozi...kažeš macka kosta 3x vise u svedskoj nego u srbiji...plus imaš karantin...

da sednes u kola, imaš preko 2000-2500km, zavisi gde si, s tim što ne znam da li za dansku važe isti uslovi (karantin) kao za svedsku ili su oni finiji pa zivotinja sme nesmetano da udje u zemlju kao npr. u nemacku...

ako su danci fini, ti realno nemas problem jer ko će da te gleda preko mosta...

e sad, imaš sa sobom malu zivuljku koja treba da izdrzi 2 dana puta, sto nije ni malo jednostavno...a i ne možeš je uspavati za ceo put - mnogo je, surovo je... treba da jede, da obavi nuzdu, pije vodu...

pri tom treba i ti da prenocis negde jer u cugu ne možeš da izguras put...ja i muž smo gurali do rostoka, ali smo na brodu zaspali kao zaklani te kasnije nastavili put za stokholm...

dakle, do prenocista macana ne uspavljujes, već to uradis kad se priblizis svedskoj, da ti bude miran dok ne udjes u zemlju...

e sad kad saberes troskove puta koji nisu mali, prenociste (osim ako negde imaš prijatelje pa se uvalis), i sve ostalo sto ide uz to, plus ono sto te kosta u srbiji za papire, dodjes maltene na isto...kao da si macku kupila u swe... plus 1% rizika da nešto krene naopako na ulasku u swe...

saberi 2+2 pa vidi da li se isplati...ja ne znam koja je cena te macke ni kod nas ni u swe...

u svakom slučaju srećno :)

poslacu ti ja domaću kontejnerusu... :))) bas skoro komsinica tražila kome da uvali mace tih karakteristika koje se tebi svidjaju... :)))

a ona ima jednog „divljaka” od 8 kila, glava mu ko moja solja za belu kafu, lep ko lutka i lud ko struja...

a vidi ovog blesavog... od mog drugara... ima 10 kila, lep je ko bombona...sav tigrast po ledjima a beo mu stomak... http://www.snapixel.com/135103/Photo-of-Slika034

sad me podseti jedne anegdote sa kevinom dogom...
dosla ona sa puta i doga sirota onako drogirana, oci joj krvave od spavanja, sva mamurna i izvede je moj otac da obavi nuzdu ispred moje zgrade... u tom momentu nailazi komsinica iz zgrade pored, pomalo luda inače (znaš da obično svaka zgrada ima svog ludaka) i pogleda u psa i kreće da vristi: aaaaa djavo je među nama, dosao je po svoje, te krvave oci samo djavo može da ima, i tako sijaset budalastina izgovori na racun kuceta... moj otac siroma ne prica srpski, gleda bledo onu ženu, mi stojimo sa strane i vristimo od smeha, doga je gleda onako zapanjeno...na kraju poce komsinica da trci kao da je stvarno djavo juri... sutradan opet sretne mog muza (kako se samo potrefi da bas na nju opet naleti), gleda ono kuce, a ona potpuno normalna, vesela, naspavala se i bez krvavih ociju... i kaže: danas nije djavoljski raspoložena... kaže moj muž: nije gospodjo, to samo kad je pun mesec, ništa se ne sekirajte, danas vam neće ništa...

smejali smo se danima... :)

zmija je kucni ljubimac mog drugara veterinara... zove se ceda, inače je piton... tad je bio dugacak 120cm i teska je mazulja... namesti ti glavu da ga ceskas i tako vozite satima... ti ceskas, on se namesta... ceda je razbio sve moje predrasude o zmijama...

macak nije iz svedske idile, već pancevacke... on je jedan fin podgojeni vojvodjanski macak... onako sav usporen i flegmatican...

ja na zalost ne idem za swe, bar nikad vise kolima... sad ima toliko jeftinih avionskih karata da je prosto greh baciti 500-600 eura na toliki put... nekad davno kad smo bili mladji i ludji upustali smo se u takve avanture...

moja komsinica je imala macu, nasli je pored kontejnera ona i njen decko, ali su je nešto kasnije uspesno udomili, s obzirom da ona ima 2 macke a i decko takođe...

evo njenog glavatog macka... http://i56.tinypic.com/e3thf.jpg
losa je slika ali se naslucuje... koliko sam shvatila ti hoćeš jednog ovakvog... :)

pa lakse ostavis zmiju, ona jede jednom mesecno... a kornjaca svaki dan :)

a da li volim... kupila bi zmiju na jedan... i htela sam kad sam chedu prvi put videla, problem je sto cheda jede miseve a ja nemam srca da zivog misa ubacim chedi u terarijum, pogotovo sto sam tad imala hrcka... da jede meso iz mesare imala bi ja sad jednog chedu od 2 metra.. :)

moj pas ima italijanski pasos... kad sam ja nju kupila pre 4 godine tad je u srbiji još bila teska zaebancija da kuce izvedes iz zemlje zbog onih uzoraka krvi koje sam ti pominjala iznad...

s obzirom da često putujem u inostranstvo, nisam mogla da dozvolim da me na granicama zezaju zbog srpskog pasosa...između ostalog to kuce ide svuda sa nama, ja se od nje ne odvajam, ni ona od mene... :)

onda mi je kevin prijatelj vet učinio debelu uslugu i napravio pasos u IT a inekciju sa cipom mi je donela keva te je ovaj moj prijatelj vet koji ima chedu u bg ubacio italijanski cip... tako je kuce rođeno u obrenovcu postalo italijanski državljanin slobodan da putuje po svetu... :)