Imamo mačora i mačku. Mačor nikad ne skače na sto, ne ulazi u naš krevet, jednostavno po prirodi je tih, ma pravi gospodin i sve radi onako kako bi svaki vlasnik hteo. Mačka je sušta suprotnost. penje se na kuhinjske elemente, na sto, u kadu, lavabo, otvara sama ormane i unutra spava, ulazi u naš krevet da spava sa nama... Ništa nije pomoglo kao disciplinovanje od metoda koje smo znali i saznali na netu. E onda mo digli ruke i svi uživamo. Moram da priznam da mi ne smeta ništa od toga što radi. Da li je to normalno ili nije nemam pojma ali mi uživamo sa našim mačkama i hvala Bogu što ih je stvorio. Nema bolje antistres terapije od životinje u kući a ni lepše zanimacije za decu. To je igranje, cika, radosna vriska...

Ja sam kao Avigeja - mesto mu je gde odredi. Svakog jutra ga skidam sa police za knjige (nedavno smo naucili da se polako spustimo na moje rame a ne da skacemo sa visine od dva metra). Vrata od jednog kupatila su zaglavljena da se ne bi zatvorio, a na druga sam navukla kutiju za ves (zbog istog razloga, kreten zna da zatvori vrata, ali ne zna da ih otvori). Redovno mora da udje u orman i tamo proveri šta ima i nema, ponekad i da odrema. Na podu dnevne sobe stoji trenutno jedna velika papirna kesa i jedno metar hartije koju on guzva i suska, pa se tako igra. Pored stola je korpa sa njegovim igrackama iz koje povremeno sve razvuce. Spava gde hoće, pa i meni na glavi. Još uvek mi nije jasno kako macka od 5 kila može da zauzme pola velikog kreveta. Pentra se po zicama za susenje vesa kao po razboju. Ne dam da se penje po kuhinjskim elementima, ali sam sigurna da i to radi kada je sam u kuci (radi to i kada nije sam, pa se ja razvicem i onda on kao odjuri u sobu, vise da se istrci nego što se uplasi). Dreci nasabajle (naročito vikendom) da se igramo, ako ga izbacim iz sobe onda mjauce ispred vrata, isti mi djavo. Na kaucu u dnevnoj sobi ima svoje cebe, inače neće tu da legne. Preferira lezeca mesta na kojima se nalazi i jastuk.

Sve u svemu, lakse mi je bilo da sklonim sve sto meni da ga povredi i da sve redom stalno cistim, pa sada radi šta hoće. Jednostavno mi je macak gimnasticar i da može popeo bi se i na luster. Probala sam i ja svasta da ga oducim od pentranja i skakanja na namestaj i ormane (ukljucujuci i prskalice sa vodom), bez ikakvog pozitivnog efekta.

Dok njegov drugar koji povremeno dodje kod nas je prava salonska macka. Lezi na kaucu, ne penje se nigde, ma samo sto ruku ne stavi na usta kada zeva. Igra se samo sa lopticama od papira. Prava suprotnost mom divljaku, najsladjem na svetu...

O pa granice sigurno postoje, samo je isto tako sigurno da su kod nas vlasnika tih malih razbojnika - pomerene:)
Kod mene recimo nema pregovaranja oko hrane, svako ima svoje cinije i svako jede na svom mestu. Ne dao Bog da jede iz ljudskih tanjira ili da mi stoji na stolu dok ja jedem. Sto je uvek prekriven stolnjakom, pa neka se tuda pentra. Kada se jede, to se skida i stavlja cisti. Kuhinjska ploca se pre upotrebe uvek ocisti blagim rastvorom varikine, jer sam sigurna da i to obidje kada je sam u kuci. Po prozorima i ogledalima stalno imamo otiske sapa, od lickanja sam već digla ruke:)

PERISTERI
„neke granice ipak postoje”

Pa u svemu postoje granice,ne znam šta bi to npr. moja maca trebala da uradi da bi presla preko te neke granice?!
Normalno da ne jede iz mog tanjira,ne piski po kuci mada to macke i ne rade,a sve ostalo joj je dozvoljeno,spava gde hoće,igra se koliko hoće,obara,rusi,trci...ima skoro potpunu slobodu,samovoljna je jer im je to u prirodi:)

Vlasnici tih „salonskih” zivotinja koje drže pod diktaturom bolje im je da kupuju plisane igracke umesto da drže kucne ljubimce ;-)

Eh,baxuz...tvoja je srećom bila bolesna „samo” 2 meseca,a moja vise od godinu dana. Možeš li da zamislis koliko smo je razmazili. I danas,posle dve godine,neće da jede iz posude,moram ja da je hranim. U početku mi je jela iz ruke,jednu po jednu kroketicu,sada to gleda kao igru...ja sedim i bacam joj po malo hrane,ako joj sipam u posudu neće ni da pogleda a kamoli da jede.Eto,ona uporna i tvrdoglava a ja popustljiva.

Ja čitam avlijanerku i kao da sam ja napisala i nemam šta da dodam osim posto imam dvojicu često se javlja ljubomora ko će da mi spava na glavi. Nocas sam Zikinom greškom i ja popila samar pa me je lizao do ujutru. A nije mi zao sto su razmazeni jer zato su stvoreni i zato sam ih i uzela.