Jovca2
(student)
2013-08-13 03:20 PM
S Jatom odlazi i socijalizam
Miša Brkić - 13/08/2013
Jat je odleteo u istoriju. Tako je proteklih dana sa nostalgičnim patosom ispraćena kompanija koja je mnoge asocirala na vreme boljeg socijalizma. Novi menadžment, koji prema Sporazumu o strateškom partnerstvu postavlja kompanija Etihad, imaće zadatak da sahrani neke od duboko ukorenjenih socijalističkih vrednosti u stečenim pravima zaposlenih u srpskoj aviokompaniji u nestajanju. I to će biti jedna od najvažnijih posledica strateškog partnerstva Etihada i države Srbije.
Ono što u poslednjih deset godina nije želela da uradi nijedna politička garnitura na vlasti, dogodilo se sada – sakupljeno je dovoljno političke volje da se osim firme (Jata) sahrane i stečene socijalističke navike i samoupravna prava. Očekuje se da će menadžment nove kompanije Air Serbia doneti preslikanu organizaciju kompanije Etihad, ali i prava i obaveze zaposlenih koji se drastično razlikuju od dosadašnje prakse u Jatu.
Najpre, formiranje nove aviokompanije po svetskim poslovnim standardima znači gubitak posla za najmanje 500-800 zaposlenih u Jatu. Njih čekaju socijalni program i otpremnine koji će državu Srbiju koštati (najmanje) desetak miliona evra (300 evra po godini staža). A udar na stečena i sačuvana prava (iz doba socijalizma) najviše će pogoditi tzv. letačko osoblje – pilote i stjuardese – koji su do sada u Jatu zakonom i internim propisima bili zaštićeni kao „Uneskova baština”.
Teško da će Etihad, koji je Sporazumom o strateškom partnerstvu dobio pravo da upravlja firmom Air Serbia, dozvoliti dosadašnju praksu da u avionu koji ima 130 sedišta „rade” četiri stjuardese. To neće biti moguće jer je međunarodni standard – jedna stjuardesa na 50 putnika. A u Jatu je to bilo moguće jer je propisima izmišljeno da jedna stjuardesa bude posebno zadužena za biznis klasu, pa onda u avionu sa 132 sedišta ima četiri stjuardese. To je bila „briga za radničku klasu”, bez obzira na ekonomski efekat poslovanja.
U Air Serbia neće biti moguće ni da piloti početak radnog vremena računaju od trenutka kada izađu iz svog stana. Ni piloti, ali ni ostalo osoblje, neće više moći da računaju na službeni prevoz od kuće do posla (i obrnuto). Piloti će morati da se naviknu da će „raditi” (leteti) više od sedam-osam sati, koliki im je sadašnji godišnji prosek. Dnevno radno vreme trajaće im (kao recimo u Air Berlin, u kome je Etihad vlasnik 29 odsto kapitala) 12 do 14 sati i nema tog sindikata koji će im sačuvati sadašnje jatovske privilegije.
Ali, ni to nije jedina privilegija („pravo”) koju će piloti izgubiti. U Air Serbia, biće kao i u Etihadu – piloti imaju platu i ništa više, a u Jatu piloti su imali platu (4.000 dolara) plus 125 dolara dnevnica. Ako, dakle, pilot leti do Ciriha ubuduće će imati „topli obrok” u avionu i ništa više.
U oblasti organizacije rada ostaje da se reši još jedan problem. U srpski Zakon o vazdušnom saobraćaju ugrađen je jedan potpuno neobičan stav – da nad srpskim nebom avione mogu da voze samo srpski državljani. Ukoliko Air Serbia iznajmi (kao što je najavljeno) avione Air Berlina po sistemu wet lease (avion sa posadom), onda će doći do kršenja tog smešnog zakona. Moguće je da će se problem rešiti tako što će u pilotskoj kabini, pored „nemačke” posade sedeti i jedan „posmatrač” sa srpskim pasošem i tako će verovatno biti sve dok se ne promeni Zakon.
Što se tiče organizacije kompanije, iako još nema pouzdanih informacija za pretpostaviti je da će tzv. revenue menagement (direktori u sektorima prihoda i troškova) sedeti u Berlinu, a ne u Beogradu.
Nekoliko direktora Jata koji su taj posao radili proteklih godina tvrdi da sve to, što će sada Etihad doneti kao svetsko poslovno iskustvo, nije ništa novo i da su oni to isto predlagali u svojim planovima rada koje su podnosili uz konkursnu dokumentaciju. „Ali jednostavno nije postojala famozna politička volja. Političari su više brinuli o očuvanju privilegija zaposlenih u Jatu nego o troškovima poslovanja i gubicima Jata”, tvrdi jedan od tih direktora, pokazujući svoje predloge za reorganizaciju kompanije.
Iako je upokojenje Jata i socijalističkih navika zaposlenih u toj aviokompaniji jedan od najvidljivijih uspeha transformacije Jata u Air Serbia, ostaju i neke dileme i otvorena (ne i zlurada) pitanja u vezi sa ovim „istorijskim poslom” (kako mu tepa jedna tv stanica).
Kada je u pitanju finansijski aspekt strateškog partnerstva teško je naslutiti, sudeći po novinskim izveštajima, kakva je vrsta ulaganja strateških partnera – pouzdano se jedino zna da Srbija ima 51 odsto vlasništva, a Etihad 49 odsto. Ako se kaže da partneri ulažu kapital u obliku novca, onda je neobično da prave Sporazum o strateškom partnerstvu a ne ugovor o suvlasništvu, a nejasno je i šta se podrazumeva pod „strateškim partnerstvom” u materijalnom smislu i u smislu podele dobiti, rizika i odgovornosti. Dovoljno je podsetiti da je Etihad 2011. godine kupio akcije i postao vlasnik 29 odsto nemačke aviokompanije Air Berlin, pa se zapitati zašto po istom principu nije kupio 49 odsto Air Serbia? Odgovor bi mogao da bude i ovaj – zato što srpska strana, država i Jat, nisu umeli da procene koliko to vredi. Jer, Srbija i Etihad ulažu 200 miliona, ali se ne zna čega? Zajedničkog ulaganja? Ali zašto unose po 100 miliona, a ne recimo po 50 ili po 300 miliona. Nigde se ne kaže i nije pokazano ko i kada je izračunao zašto unose baš po toliko.
I način sticanja „suvlasništva” najblaže rečeno je nejasan, a medijski izveštaji o tome veoma su različiti. U jednom izveštaju mešaju se valute (dolari i evri) i spominje se, na primer, kako je „planirano da Etihad uloži 40 miliona dolara u zajedničku kompaniju i obezbedi još 60 miliona evra kroz kreditne linije” (agencija Beta, 1. avgust 2013).
Drugi izveštaj (agencija Tanjug, 1. avgust) prvo kaže da će „Etihad i srpska vlada uložiti najpre po 40 miliona dolara, a kasnije će obezbediti dodatna sredstva u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara”, a zatim dodaje „da će Etihad nacionalnoj aviokompaniji Srbije obezbediti kreditnu liniju od 40 miliona dolara, koja će od 1. januara 2014. na osnovu odgovarajućih zvaničnih odobrenja postati osnovni kapital kompanije. Vlada Srbije propratiće taj ulog sopstvenom ‘inekcijom’ kapitala u jednakoj vrednosti. Etihad i Vlada uz to će obezbediti deoničarski zajam i druge mehanizme finansiranja u maksimalnoj vrednosti od po 60 miliona dolara, čime će pokriti potrebe za obrtnim kapitalom i podržati razvoj saobraćajne mreže novoosnovane kompanije Air Serbia. Etihad ervejz će kupiti 49 odsto udela u JAT ervejzu.”
Izvestan odgovor na te i slične dileme ponudio je 29. jula specijalizovani portal Tango six koji se poziva na izvor u kabinetu Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade Srbije: „Većinski udeo države Srbije u budućoj kompaniji eliminiše bilo kakvu mogućnost lošeg ishoda u slučaju potencijalnog razlaza jer garantuje da Etihad neće moći da uradi ništa ‘ispod radara’ kada su strateške odluke u pitanju. U kabinetu nam je rečeno da su svi strahovi koji su na razne načine bili verbalizovani prethodnih dana u potpunosti neosnovani.”
Strahove je, međutim, podstakla izjava odlazećeg ministra Milutina Mrkonjića koji je pre neki dan rekao da je Vlada Srbije dala saglasnost za nabavku na lizing 10 aviona erbas A319 za – Jat ervjez i pritom se pozvao na Sporazum sa Etihadom. Ako je to po Sporazumu sa Etihadom, zašto onda avione iznajmljuje Jat, zašto se nije sačekalo da ih iznajmi Air Serbia i ko u ovom slučaju plaća najam – Jat ili Air Serbia? Ako plaća Jat, onda sav novac obezbeđuje država Srbija (kao vlasnik Jata), a ako iznajmljuje Air Serbia onda se troškovi dele između suvlasnika (države Srbije i Etihada).
Sve te dileme bile bi otklonjene, a strahovi bi zaista postali neosnovani, ako bi se prihvatio predlog organizacije Transparentnost Srbija da Vlada na svom vebsajtu redovno objavljuje memorandume i sporazume sa investitorima, jer je „Srbija je u prošlosti imala loša iskustva sa ugovorima i sporazumima koji su skrivani od očiju javnosti.”
Nije, međutim, za potcenjivanje ni jedno fiskalno pitanje koje skreće pažnju na srpsko učešće (udeo) od 100 miliona dolara u Air Serbia. Naime, najmanje što se očekuje je da ministar finansija mora da odgovori na pitanje odakle Srbiji tih 100 miliona. Koliko je poznato, u rebalansu budžeta ne spominje se nikakva suma koju država namenjuje osnivanju nove aviokompanije.
Stručnjaci ukazuju i na pitanje kako će strateško partnerstvo sa Etihadom uticati na postojeće poslovne odnose koje Jat ima sa nekoliko evropskih avioprevoznika (Lufthanza, Er Frans, Britiš ervejz, KLM, Swiss…). Naime, Jat ima „kod šer” sa Lufthanzom, Er Fransom, Britiš ervejzom, KLM-om, Swiss-om… pa je nepoznanica koliko strateško partnerstvo sa Etihadom menja dosadašnje odnose sa svim tim evropskim kompanijama sa kojima je Jat do sada bio saradnik-partner (kome su prepuštali saobraćaj iz i do Beograda), a od sada će im Air Serbia (sa Etihadom kao strateškim partnerom) biti konkurent.
Pošto u biznisu iza svih odluka stoji interes, postavlja se pitanje zašto su Etihad i država Srbija kao strateški partneri ušli u ovaj „dil”?
Da je hteo samo da ima svog avioprevoznika u Srbiji, Etihad je sa 400.000 evra uplate (za takse) kod Direktorata za civilnu vazdušnu plovidbu mogao sam i bez ičije pomoći da napravi novu kompaniju.
Ima onih koji veruju da Etihad planira da Beograd koristi kao tačku preko koje će leteti od Abu Dabija do nekog od aerodroma u SAD (Džejms Hogan, predsednik Etihada, najavio je na konferenciji za novinare let do Čikaga). Skoro je objavljena i vest da po istom principu Etihad izgleda pregovara i o kupovini poljske aviokompanije LOT. Ali to ne mora da bude jedini strateški cilj Etihada – spominju se zakup beogradskog aerodroma Nikola Tesla i kupovina Tehnike i zemljišta u okolini aerodroma. Zato se veruje da je strateško partnerstvo sa državom Srbijom u Air Serbia sasvim dovoljna ulaznica za sve ostale eventualne planove.
Interes Srbije formulisali su domaći političari: „Dobijamo pouzdanog prevoznika do značajnih destinacije Evrope i sveta a do kraja godine Srbija postaje lider u regionu, najmoćnija država u radijusu zemalja sa gotovo 100 miliona stanovnika i u kojoj će se rad meriti po kriterijumima najrazvijenijeg dela sveta.”
Na kraju, nije beznačajno pitanje koliko će ovaj „istorijski sporazum” da košta poreske obveznike?
Računica pokazuje da će država iz budžeta morati da pokrije stare kumulirane gubitke Jata (195 miliona evra), plus ovogodišnji gubitak (planiran na 20 miliona evra, a biće oko 35 miliona evra), socijalni program i otpremnine (oko 10 miliona evra) i plus 100 miliona dolara kao učešće države u novoj aviokompaniji Air Serbia. Dakle, to „zadovoljstvo” koštaće poreske obveznike 240 miliona evra plus 100 miliona dolara.
Peščanik.net, 13.08.2013.
