Valjanje u rosi

Zakupili smo apartman
u fancy etno selu
bdili smo svu noć
da zoru dočekamo belu.

I sad umorni i sneni
sa senom u kosi
mi se valjamo u rosi.
Mi se valjamo u rosi.

U kostimu, u gaćama
ili potpuno goli,
mi se valjamno u rosi,
kako ko hoće i voli.

I malo smo u strahu jer su hladna jutra,
malo nam je neprijatno jer nas seno bode,
Ali nas ritual vodi do slobode.
Ali nas ritual vodi do slobode.

Sunce sporo izlazi
ko kugla od zlata.
Polako se percepcije
otvaraju vrata.

Straha više nema,
otvaramo oči
više nema granice,
ništa nas ne koči.

Sad, slobodni od uma,
kao sišli sa grane
krišom jedni drugima
gledamo organe.

Sećamo se prošlosti,
to behu drugi mi.
Pročišćeni sada
lajemo ko psi.

Potpumo smo slobodni,
ne sputava nas ništa,
mi smo deca telefona,
deca praznih dvorišta.

Nebo iznad nas
se postojano plavi.
Prvi put se smejemo
i dubimo na glavi.

Neko sasvim spontano
grli tudju ženu,
ovaj ne primećuje,
valja se u senu.

Jedan sasvim prirodno
zavija i laje,
drugi glumi maragca,
sve od sebe daje.

I niko od nas
nije više u problemu,
dotičemo bit
u mokrome senu.

Svi ko deo nečega
i to je ono glavno.
Ovu igru je trebalo
da doživimo davno.

Nije nam se dalo
i čitav život patismo,
valjanje u rosi,
to debelo platismo.

Svemir s nama jedno je
i to je ono glavno.
Ovo je trebalo da doživimo davno.
Ovo je trebalo da doživimo davno.

MC

Napisano na osnovu price jednog seljaka koji je organizovao uslugu spavanja u senu i valjanja u rosi i naplacivao to.