Ulični mornar

Ulični mornar,
on večeras isplovljava,
nebeske tražeć znakove
kraj starih oronulih zidova.

U senci toj još i sad
prošlost obitava,
voda je mirna
i luka sigurna.

Ipak. okreće pramac
naglo, put severa
i plovi ravno ka zidu
od crnih oblaka.

Plovi kroz arhipelag
boljih restorana,
tu ima romantično svetlo,
i ima egzotična hrana.

Urođenici iza stakla gledaju,
njihove oči i usne
kao slike s karata
u polumraku sevaju.

I sve te slike su iste,
i sve te usne su čiste.
A ruke mašu i daju signale,
ko ljudi u vodi kada se dave.

Surovi vetar ga zatim odnosi dalje,
tamo gde pučina siva tužne pozdrave šalje,
i mrtvi grad svoju pokoru snuje
tamo daleko je srce prave oluje.

Korito staro škripi
i svaka daska u glavi
nemušto cvili
to se brod predaje nebeskoj sili.

Igla se kompasa u ludilu vrti,
od kormila je ruke digao,
prokleta starost, taj zao drug,
mornar sad shvata da stalno plovi u krug.

Svezan za kormilo, umoran, bolan, naš mornar drema,
samo ga galeba krik iz sna je prenuo
i seća se kako je davno, nekada davno
namerno, svojom voljom, on sa kursa skrenuo.

I sada samo tako plovi ulicama,
pesmu bledih grafita, starih u noći osluškuje
kroz tugu gleda na ljudskim licima,
i više ne zna kuda ni zašto putuje.

MC