Čovek praznih ruku

Ja koji
straha nemah
od koplja ili mača
pogno sam glavu
pred kletvom
starog,
mahnitog
vrača.

I sada
u
u mračnom dolcu
sred crne šume,
žrtvenlk
dižem
i gradim
hram.

Ja koji
straha nemah
od
ljudi i zveri,
klanjam
se suncu
potpuno sam.

Glad mi
strašna pojela pleme,
Morena crna
porod mi kosi.
A sivi vuk
najbolju ovcu
nosi iz stada.
Crvene oči pohlepne zveri,
bog ili vuk,
Hromi Daba.

U strašnom strahu,
ja
koji se
nisam plašio
groma,
molim.
Novi se bog,
bez lika i tela,
zajedno sa mnom,
tu negde krije.

Iza drvenog krsta
čujem ga kako plače.
Rane ga strašne mnogo bole.
Od njegovog jauka,
ljudi podižu zidove
Putevima novim,
gde nekad lovio sam
srne
već monasi mršavi
u crnom,
povazdan žure.

Od molitve,
nestadoše šume.
Nasmejan demon
sa crnom pticom
Livade zelene
premrežene
bodljikavom žicom.

MC