Zapjevaj mi pjesmu o zivotu,
ne o smrti, bilo ih previse,
izaberi veseliju notu,
a zalosnu, nikad, nikad vise.
Tada ćemo zajedno pjevati,
a i drugi s nama će u koru,
zivotu se treba radovati,
zaboravit onu ratnu moru.
Zaboravi isplakane oci,
kroz krvave suze sto gledase,
zaboravi one sto u noći
rat zeljeli, u miru ostase.
Ne dirajmo nezarasle rane,
rane bole i bude sjecanje,
kriomice, neka suza pane,
u cik zore sto nosi nadanje.