Pedeset metara dalje

Hteo sam samo da kupim jabuke. Kao i obično, kao i uvek. Ali približavajući se tezgama čuo sam neki neobičan zvuk. Kao krik, kao jauk.
Malo bliže i setio sam se. Bilo je to narikanje. Neka žena je narikala. I sav prostor se ispunio tim jezivim zvukom. Kao nekad na dinarskim grobljma, na sahranama u planini, na kojima nikad nisam bio, na sreću.

Prišao sam bliže. U mračnom, natkrivenom, uskom, prostoru neka žena je ležala. Jedan čovek držao joj je glavu. Lice joj je bilo crveno, tamno crveno, kosa žuta. Nikada nisam vide takvo crveno lice, takav pogled.

„Šta se desilo?”, pitao sam prodavca jabuka. Ali čovek je ukočeno gledao u pravcu žene. Nije me ni čuo. Ponovio sam pitanje glasnije. Čovek me nije čuo, čovek me nije mogao čuti. Stajao je kao kip. Njegova seda kosa bila je tako kratka i tako bela. JabuKe koje je prodavao, crvene, žute i zelene.
Odustao sam od kupovine i udaljio se.

„Oh, bože, zašto? Zašto si mi uradio ovo?”

Takoje kriknula ta žena. Tako je optužila i pitala boga. Ali bog je samo ćutao, kao i uvek.

Svi prodavci na svim obližnjim tezgama su, ukočeni, gledali tamo, prema njoj.
Još sam se udaljio.
Pedeset metara dalje od centra eksolozije bola, sve je naizgled bilo kao ranije, kao da je sve u redu.

Prišao sam prodavačici koju poznajem.
„Šta se desilo?”, pitao sam.

„Umro joj je jedinac, sin, sada su joj javili. Otišao u bolnicu i dok je doktor došao, on je umro. Samo trideset godina je imao.”
Ženi su potekle suze. Suzdržavla se da ne zaplače.
„Rodjak joj je javio. Sada. Nije trebalo tako da joj kaže, tako iznenada”
I meni su krenule suze ali nisam plakao.
Žena i su suze obilno tekle, dok je merila robu.
Plaćao sam i tekle su suze.
Pozdravljali smo se i opet suze.
Na drugim tezgama se je naizgled funkcionisalo, ali ljudima su tekle suze.
Okoreli i prefrigani nakupci su plakali ali trgovina nije prestajala, pedeset metara dalje od epicentra bola.

Zelenom mlado, novo, sveže povrće, prvi znaci proleća. Crvene rotkvice, zeleni, mladi kupus, crvene rotkvice. Svi znaci novog života, radosti sunca, izloženi i opevani. Kupovina i prodaja.

Sivim, hladnim nebom odjekivalo je narikanje, ali sve tiše.
Kako će se ova žena naviknuti da nema sina?
Grčevito sam stiskao maslinastozeleni ceger znojavim dlanovima. Nokti su mi boli dlanove.

Jedan beli kombi sa crvenim krstom, polako i obazrivo se probijao između ljudi.

MC