ЗОВЕМ СЕ Чудо ( за девојчицу Сирије са именом Aјa - чудо, дар од Бога )

Зовем се Чудо
Рођена сам под рушевинама
На дан када су зграде пропадале у земљу
Тог дана ноге су им пресечене
Пале су заједно са мојом мајком , оцем , браћама и сестрама

Свет је грмео
Потрес је био у њеном стомаку
А нека невидљива рука гурала ме је
Кроз мрачни тунел
Негде где ми је суђено
На светло ваљда
У нови живот.

Мама је подрхтавала као и сломљена зграда
Нисам хтела напоље, у мами сам сигурна
Топло ми је и мекано

Моја браћа и сестре одлазила су са овога света
А ја сам излетела
У мрак, прашину и рушевине.

Нисам видела мамине очи, само су ме дотакле њене руке
Држале су ме тако срећне и забринуте
А онда се све стишало сем мог плача
И било ми је хладно
И била сам сама

Какав је ово свет који сам угледала?
То је Сирија ( шапну неко ),
Земља плача.

Невидљива рука држала ми је главу
Заједно са мамином
Све док се додир није претворио у камен.

Зовем се Чудо, девојчица сам
Извукли су ме на светло тог трагичног дана
Пресекли су пупчану врпцу
Сунце ми је на трен намигнуло
а невидљива рука ме је држала
У ауту
На путу
У болници

И дан је био баш какав и треба
Када на свет долази још једна душа
Без родитеља, браће и сестара
Сироче
Сирије
Разапете на крсту.

Рођена сам на дан када су зградама посечене ноге
И једна пупчана врпца.

Мамин додир сахрањен је у мом сећању
Јер зовем се Чудо
Једина преживала у згради
Која је умрла са мојом породицом.