САГА О ПРАВЉЕЊУ ПАРА ЈЕР ПАРЕ СЕ ПРАВЕ

Снови су само слике које доказују постојање душе. Писало је у преводу колумбијског филма. У мојим је увек претња од поплаве. У њима постоји само страх од воде. Не давим се и не умирем. Татина сестра се утопила у води која се појавила изненада. У генетском коду записан нам је опрез од потока, реке и мора. Бујица нам тече кроз приче, О води се шапуће у успаванкама. У селу су клели, Вода те однела. Вода донела, вода однела.
Да је вода добра не би је вадили из колена мудровали су рођаци испичутуре.
Није крв вода, поносно су изјављивали рођаци гастарбајтери.
Вода све носи само срамоту не, претила је баба Госпава.
Вода је добар слуга а зао господар, учили ме на факултету, на смеру Уређења вода.
Вода је била у мислима возача камиона В, док се спуштао магистралом до мора у Црној Гори. Потонуо је оног момента када је видео мерцедес испред себе. Нервозно је излетео из своје колоне и стуштио се тачно испред огромне грдосије. В. Је видео страх у лицима возача и сувозача- Младићи су кренули низ бујицу и у моменту када је ауто нестао испод возача камиона запутили су се на пут са којег се у овом животу не враћа. В је изронио из воде и испред себе је видео само плаво сунчано небо. Видео је комад плавог мора и гомилу аутомобила. Живот му је пролетео у неколико секунди, одмотала се врпца на филму у којем је он главни глумац. Све је видео до момента када су младићи изгубили живот. Четворица младих људи нису оставили потомке. Остали су родитељи и најближи да страх од вожње спомињу наследницима и да их плаше пре спавања.
В. Је пожелео да никада није изронио на површину. Није тада знао да ће му жена коју је оставио кући родити ћерку и да ће се после неколико недеља обесити о пластичну штанглу за веш.
Правда је задовољена. Око за око, зуб за зуб.
Укупни збир после тридесет година је три. Умро му је сестрић од леукемије не дочекавши пунолетство, сестра од рака. Убедио је себе да је дуг заглављен на њему.
Неко попије своје буре ракије пре времена, неко поједе вагон жита а В. Је завезао џак пун док му је ћерка завршавала основну школу. Нису паре за сиротињу, нису паре за свакога знао је понављати себи у браду али је џак завезао и почео пунити други.
Трудио се да не буде његов отац. Црногорац а жут, више риђ био је киван на оца који је трошио оно што је већ било трошно. Кућу, жену, њиве добијене у мираз, здравље, комшијске односе и време. Време се прво истрошило па је отац први умро.
В, је наследио сиромаштво и необуздан језик. Жудњу за шећером и парама. Горштачку памет и дар за сналажљивост. Горштачку депресију и равничарску меланхолију маминих рођака. Атеизам послератног реализма. Наследио је бригу за две млађе сестре.
Факултет је за добростојећу размажену децу, убеђивао је своје другове да и они крену у бизнис прављења пара. Паре се или наслеђују или се праве понављао је док еј по ко зна који пут ишчитавао Андрићеву „ Госпођицу”. Рајка је В. И В. Је Рајка.
Можда због ње В. Предосећа да је и његов крај близу. Не ипак је то онај дуг из саобраћајне несреће у којој он није кривац али је неко ко се нашао на магистрали у сањарио о мору чији је део ухватио у левом плаво зеленом оку. Родбина погинулих га је јурила , хтели су крвну освету.
После несреће дуго није могао да држи волан а да му се руке не тресу. Схватио је да их држање девиза смирује. Џакови су се пунили. Ћерка је расла. Жене су у његов живот долазиле и долазиле као и вода. Вода донесе, вода однесе паметовао је он све док није почео паре да вади из џакова и улаже у некретнине. Ћерка је наследила горштачку памет , математички начин размишљања и празнину за мајком. Брига за њено одрастање потиснула је сећање на несрећу , а онда је кренула наплата дуга.
В. Је огорчен на Бога иако не верује у његово постојање. Кад умреш постајеш ништа, земља, прах.
Кад новац гори остаје пепео толико лаган да га однесе и најмањи поветарац.
Остао је само још један џак пара. Некретнине су за В. постале негативна инвестиција иако математичком логиком мора да буде обрнуто. Цена некретнина расте годинама а рат у Украјини условиће њихов раст барем за исту суму која је уложена у њихову куповину.
Свима иде само В, гледа губитак свог богатства. Ћерка не живи више са њим, већ дуго је у вези са Петром, софтверским генијем. Он је памет и богатство наследио. Ускоро ће преко баре а онда В, остаје сам . Живот је као вага, на једној страни додаје на другој одузима. Губитак пара донео је В. жену скоро исте висине. Није Црногорка али се понаша као да јесте. А, се није удавала, Паре јој не значе ништа. Брине о напуштеним мачкама и храни комшијске керове. Градско дете са жељом сеоске слободе, могла је да бира између папагаја и рибе. Ваздух је превагнуо. Тата и мама су превртали очима на плажи слушајући папагаја који је имао страх од самоће и непознатих особа.
Тог дана гледајући своју птицу погледом љубави и пожртвовања А. Ће бити тачно у оном комаду мора који се заглавио В, у једном оку док се камионом спуштао низ магистралу црногорског приморја.