I ZA NAMA JE NEKO ZAPLAKAO!

Sredina novembra
Devedesetpete
Spakovali smo ceo nas zivot
U dva kofera
Oprostili se Ni Sa Kim
Sa mnogo suza u ocima
Jabukom u grlu
I jakim bolovima u grudima.

Bio je to najduzi
Najtuzniji, najtezi
I najbolniji oprostaj
U zivotu.

Dohvatio sam telefon:
-Taxi molim
Lisinskog jedan u Petrovaradinu
I zatim smo lagano krenuli niz stepenice.
Za nama su sasvim necujno
Krenuli dvoje divnih ljudi
Sedih glava
Sa kojima smo se susretali
Na istom spratu
Ove dve ipo godine našeg nepostojanja.
Zaplakali su i rekli:
-Srećno draga deco
Mada tamo gde idete
Sreće nema,
A ni ovde zivota.

Još uvek vidim njihove suze,
i čujem njihove reci,
Koje mi danas zvuce
Kao nepogresiva mudrost
Koju samo zivotno iskustvo daje.

10. avgust 2022.