NAJDUZA KAFA

Obrijao sam se u sest, stavio Pino Silvestre i krenuo na posao.
Bio je to moj prvi radni dan.
Koracao sam polako, razmislajuci o mom prvom poslu, o novoj sredini, prvom sefu , o novim ljudina i na kraju kako ću se snaci kao mladi inzenjer. Tako duboko utonuo u svoja razmišljanja, dugo nisam primijetio da su ispred mene dve plavuse koje idu u istom smjeru kao i ja. Jedna je bila, ne bas dobro ocuvana polovnjaca, dok je druga bila izrazito mlada, doterana i elegantna gospodjica. Nisam zurio da ih sustignem, ali smo nekako skoro istovremeno usli na ulazna vrata, te sam izbliza uspio da dobro osmotrim i jednu i drugu.
U toku mog prvog radnog dana, nekoliko puta saam se susreo sa onom ne bas dobro ocuvanom polovnjacom, koja me je na kraju pozvala kuci na kafu.
-Može-rekoh, ali ako pozoves i onu djevojku s kojom si jutros dosla na posao.
-Nju!?Stace ti ona? Ona je već udata. Ne mislis valjda da je bas tebe cekala?
-Tako mlada , a već udata!? Uostalom ne smeta. Ionako ćemo samo kafu popiti.
Na kraju je popustila i zaista smo kod nje nas troje popili kafu, a kad sam ostao sam sa mladom gospodjicom rekoh:
-Zar ti se muž neće ljutiti sto kasnis?
-Kakav muž? Ja živim kod roditelja. Neozbiljan si.
Ona nije bila svjesna koliko me obradovala svojim odgovorom, a meni se čini da nisam uspio da sakrijem svoju sreću, jer me je nešto cudno pogledala.
Sa mladom gospodjicom sam i narednih dana nastavio da posle posla idemo na kafu, da bi se na kraju dogovorili da izadjemo navece.
Izveo sam je u Hotel ,,Brod’’, to moje omiljeno mjesto za popodnevnu kaficu i citanje ,,Politike’’.
Kad je konobar Mirko donio dve kafe rece:
-Ova ti je najbolja do sada. Ne pustaj je.
Nisam ništa rekao, ona se osmijehnula, a za susjednim stolom čujem Verin zajedljivi komentar:
-Ih što se pravi važna. Kao da niko nema nogu, dupe i sise.
Ona to nije čula, ali jesam ja.
Mi smo i dalje nastavili redovno navece da idemo na kafu mijenjajuci lokale: hotel Brod, hotel Park, Brodjanka ….. sve dok mi ona jednom u restoranu ,,Vis’’ ne rece:
-Znaš li da se 11. septembra vjencavamo?
-Ne znam- rekoh iznenadjeno.
-Eto sad znaš- odgovori ona sasvim lezerno.
Poslije tog saznanja, narucio sam dve kafe sa slagom
Od tada prošlo je već cetrdeset godina, a mi i dalje pijemo kafu, doduse bez slaga i bez vecernjih izlazaka, ali je pijemo.
To je najduza kafa koju još uvjek pijem i kojoj se ne vidi kraj.
A. Rakic
23.07.2022.