Sofija

Sofija je tužna čitavo veče.
Jet strašni bol iznutra je peče.

Niko nije hteo da vidi i niko nije hteo znati.
Lajk baš niko ne htede joj dati.

„Što je?” pitao je njen muž, Crnogorac i ljudina.
Onda se čoveku svome jadala Sofija.

Zatim mu je jadna u naručje pala.
Kao u zagrljaj oca, devojčica mala.

A on joj je odmah savet dao.
Očito je mnogo o životu znao.

„Pokaži više ramena
i pokaži više guzica na svojim slikama i više butina”

I Sofiji u trenu usahnuše suze.
Muževljevu ruku poljubi i u svoju je uze.

MC

na osnovu raygovora na ulici u CG