ПУТ ЗА ЈЕРУСАЛИМ

У окрајку собе стопљен са кандилом
које увијек гори божанственом силом

сија бљеском који постаје све јачи
како се смркава како се облачи

(... У празнини позној осјећам да ту је
било да се гријеши било да се снује...)

пребирам у себи под капцима палим
тропар која крије пут за Јерусалим

Враћам се кроз пустош у прастаро доба
кад васкрсли Лазар устаде из гроба.

(... Јутро се порађа у недељном цвијећу
из чијих латица све милости крећу...)

Гранчице маслина и листови палме
вијоре на вјетру који штуца псалме

Чује се и жубор и сам дио гласа
који пјева Богу литургију спаса.

(све гласнија како помрчина пада
ка небу лелуја благодатна нада...)

Како ли ће онај који има чир
без тебе Господе да пронађе мир

Да ли ће онога што презире вјеру
све воде Јордана моћи да оперу

/.. На вечери тајној вино из путира
сидро извађено из несвјесног вира...)

Живјеће на крају на крају умријеће
не видјевши пчелу што на лице слијеће.

Кад се слегну срећа патња и прашина
остаће на челу жилотоци вина.

/.. Будим се и будан још једнако жалим
оне што не снују пут за Јерусалим...)