Forums : Psihologija

Comment
U društvenoj mreži
MC_
(Bihilist)
2013-09-24 05:45 PM
U društvenoj mreži

Mlada se generacija, kaže Kabucki, tokom čitavog dvadesetog veka povezivala se sa stanjima pobune i takozvanog socijalnog bunta. Takva percepcija je sasvim prirodna.

Oni koji dolaze na svet, traže u njemu svoje mesto. Nepripremljene, dočekuju ih strukture Starog, okoštala forma koju moraju slomiti, promeniti ili u njoj naći svoje mesto. Sukob je prirodan, ali on menja društvo.

Pretpostavimo da u istoriji postoji momenat posle koga, mladi više nisu u stanju da percipiraju sebe same kao deo društva. Pretpostavimo da doživljaj sebe postane do te mere iskrivljen da ljudi sebe doživljavaju kao entitete izvan društva. Antropocentrično shvatanje sveta, koje jača od doba rensesanse, dostiže u toj tački svoj maksimum i ljudi sebe lično doživljavaju kao početak i kraj univerzuma. Ovo novo shvatanje, postaje dominantno sa stasavanjem svega nekoliko generacija. Mladi ljudi, nisu više isti kao generacijama do tada. Sa izumiranjem starijih generacija takav stav postaje jedini, a društvo postaje totalitarno.

Percepcija sebe u stvarnosti menjala se u vremenu. Dok su u doba stare Grčke ljudi sebe shvatali kao nemušta orudja bogova, postajali su sa razvojem nauke i tehnike sve sličniji bogovima. U centru poimanja prvo je dakle bio bog i bogovi, da bi u doba renesanse idealizovani, apstraktni čovek zamenio boga, i da bi na kraju kokretan pojedinac, konkretan ljudski ego postao centar sveta. Postavlja se pitanje, kako je moguće sebe shvatati kao početak i kraj svega. Odgovor nam daje dugogodišnja eksperimentalna praksa senzorne deprivacije koje su su sprovodile različite tajne službe na voljnim ili nevoljnim ispitanicima. Tamo gde percepcija prestaje, radja se samoća, izolacija. Svet utvara i privida, svet slika uzima primat, a realnost kopni.
Ostajemo sami sa svojim egom, koga više ništa ne sputava i ne kontroliše. Samice savremenog kapitalizma pune su slika, standardizovanih slika drugih.

Tok informacija dakle nije zaustavljen, on je samo redukovan i ograničen. Neka ulaz ljudske percepcije bude zagušen morem besmislenih slika. Ovo će biti dovoljno za postizanje potpune kontrole nad izolovanim pojedincima. Slučajno generisane, besmislene slike će ih gušiti, menjati njihovu svest, praviti od njih ono što nisu, ovladavati njima. U isto vreme postojanje toka informacija pružaće iluziju o povezanosti, o vezi, o mogućnosti komunikacije, čak i o slobodi.

Na gore opisani način funkcionišu tzv društvene mreže na internetu. Svi su prisutni i svako je prisutan i niko nije stvarno prisutan. Stvarnost je negde drugde. Proces prihvatanja virtuelnog sveta i raskidanje veza stvarnosti u postmodernoj teoriji zovemo jedinstvenim nazivom «oslobadjanje». Tako postoji oslobadjanje žena, seksualno oslobadjanje, oslobadjanje mladih, oslobadjanje energije itd itd

Dok je u prošlosti kretanje u ekosistemu bilo ograničeno mehanizmom tabua, zabrana i običaja, iste su sada i ukinute. Ali je ukinut i ekosistem, odnosno ekosistem je uništen. Ljudsko oslobadjanje značilo je dakle uništavanje planete Zemlje i bilo je moguče samo zahvaljujuči ovoj destrukciji.

Taj proces oslobadjanja podudara se sa procesom izolacije pojedinaca. Dok je nekad iznad ljudi, stajao bog, tiranin, iznad konkretnog ega nema više nikoga. Represija je zamenjena usamljenošću. To je put od kolektivne, smrdljive ćelije ka ćeliji samici. Više nema nikoga i više nikoga ne zanimamo. Bog je mrtav, a mi smo živi sahranjeni. U tom grobu imamo ostavljenu mogućnost egzistencije u društvenoj mreži.

Iz gore pomenutih i opisanih razloga, mladi danas jesu usamljeni i ne bune se, osim što su usamljeni. Sve bi se u njihovim životima promenilo kada bi pronašli idealnu osobu za sebe. Usamljenost nije razlog za pobunu. Društvo je statično i ništa se ne menja osim mode i novih kolekcija koje dolaze redovno i predvidljivo, dva puta godišnje, baš kao nekada i poplave Nila u Starom Egiptu.

Osnovna želja mladih danas jeste što bolje uklapanje, navikavanje, prilagodjavanje sruštvenim i ekonomskim strukturama. Njihovi snovi i želje dolaze spolja, oni su produkti spektakularnog medijskog prostora, oni su proizvodi kao što je proizvod kesica instant supe.

Mladi su slabi danas. Crvi bez kičme i stava.
Mladi su kao duševni bolesnici. Sanjaju jedan isti san, svake noći. Ovaj isti svet, ovakav i zadat.

Zaposliti se, uzeti kredit za stan, kupiti skup mobilni telefon. To su snovi. Kabucki kaže da mnogi danima pričaju o modelu mobilnog telefona koji žele da poseduju. To je čista ljubav. Ponekad nije obostrana kad nedostaje novac, ali onima koji novac imaju sve ljubavi su uzvraćene.

Jedna mlada žena iskreno tvrdi da će raditi prekovremeno, da je spremna da podnese stres, i subotom i nedeljom, i dalje. Njen posao je njen život. Na drugoj strani su lučki radnici koji rade za 190 E na mesec, kasirke, prodavci u kiosku bez zdravstvenog osiguranja. Život je pakao, ali pobune nema, ona nije ni moguća jer je kolektvni prostor u kome bi se odvijao život nestao.

Pojedinac nije u stanju da se pobuni protiv složenog neoliberalnog društvenog stroja ako ne poseduje svest o tome da su i drugi pojedinci u sličnim ili identičnim uslovima. U istoj rupi. Ova svest, upravo ova svest je eliminisana. Postoji «slobodno vreme», par sati nedeljno kada se snovi ostvaruju, ako ekonomske mogućnosti dozvoljavaju magiju izlaska.

Izlazak. To je solo buljenje u staklo. Komunikacija telefonm sa nekim drugim ko nije tu, pored. Bezbedno je prepustiti se komunikacionom kanalu. Zaploviti. Sakriti se iza laptopa. Sve drugo je zastrašujuče i opasno.

Dosegnuta je nulta tačka. Mrtva mladost današnjice neće se pobuniti i ne može se pobuniti, barem u zemljama sa dovoljno internet priključaka po glavi stanovnika. Oni žele da se uključe, da budu roboti, da rade bez radosti i umru bez da su živeli. I to je sve.

MC
Qubic
2013-09-25 03:16 AM
Istina, pored toga, kakve se sve još uzasne stvari dogadjaju!
cubensis
(hmm)
2013-09-25 06:07 AM
donekle tačno. ali, pitanje je zašto isto to cine i matorci, koji imaju iskustvo bliskosti, punoce zivota koju donosi dodir, smeh uzivo?
njezna_zverka
(manitanje)
2013-09-25 11:36 AM
mnogo lijepo napisano.

imam osjecaj da će ljudi početi da se vracaju divljini i radije pustiti djecu da trce sirokim poljima nego ih kljukati tabletama protiv hiperaktivnosti.

zavidila sam generacijama 60-tih a sad zalim nove generacije sto nisu zivjeli u moje vreme..mora biti da sve gora i praznija vremena dolaze.

Derksen
2013-09-26 01:04 PM
Odlicna tema MC.
Stanje nepromjenjenosti nije poznato u ljudskoj istoriji. Nekad prođe 10 godina pa se dese obrti, nekad su potrebne decenije. Šta će biti triger buducim generacija i povod za „pobunu” ne mogu da predvidim ali, da će se svijet mjenjati i mjenja se to je jasno.
Ovaj period civilizacije je navikavanje na druge paralele tj. virtuelni zivot, koji ja ne bih vise odvajala kao nešto posebno, već kao danasnji način zivota. Zašto navikavanje?
Zato što se sve nevjerovatno brzo mjenja posljednjih godina u smislu tehnologije i novih tricarija na trzistu da još nije doslo do zasicenja. Kad drustvo dodje u tacku zasicenja ono će se početi mjenjati.
Dok god ovo stanje daje privid kretanja, ništa se neće talasati.
Renesansi i baroku su prethodili mracni vjekovi, boom generaciji 60-tih je prethodila uljuljkana i umorna od rata 50-ta decenija.

Qubic
2013-09-26 02:02 PM
Odlicna tema takođe mislim, i odlično napisano ...ali šta sve može da se desi u nekim (ili ovim) teskim vremenima i situacijama to niko ne može da kaže, uglavnom se „sve prati”,: politicki, socioloski, finansijski... (iz nekih „centara moći”), ali uvek postoji neko iznenadjenje i najcesce ono što se 'omakne' postane stvarno ali, ne znam da li je to dobro ili ne...
Qubic
2013-09-26 02:07 PM
...mišljenja sam da covek ne treba bas previse da se opterecuje s tim mada postoje neke veoma veoma teske 'stvari'.
silsur
(zoograf)
2013-09-26 04:06 PM
zasicenje će biti radioaktivno, a sa te tacke nema dalje od olovne sobe..
Derksen
2013-09-26 05:20 PM
kad grinpisovci naberu pecurke
njezna_zverka
(manitanje)
2013-09-26 10:14 PM
„Oni sto dolaze za nama”
Atomsko skloniste,album iz 1979

Oni što dolaze za nama,
Imat će samo
Betonirane pejzaže,
Nosit će na glavi
Zelene kape i šešire,
A iz očiju
Cvjetovi će da im vire.

Oni što dolaze za nama,
Slušat će samo
Cvrkut plastičnih ptica,
Imat će u osmijeh,
U osmijeh, namještena lica.
Oni što dolaze za nama,
Imat će sterilizirane osjećaje
Bez klica.

Oni što dolaze za nama,
Imat će i u WC-u,
I u WC-u, televiziju.
Sklapat će prijateljstva
Putem kućnog kompjutera.
Oni što dolaze za nama,
Umjesto šljivovice
Ispijat će čaše etera.
silsur
(zoograf)
2013-09-27 05:42 PM
Many of the butterflies collected from Fukushima and other areas contaminated by radioactive fallout suffered from abnormalities not seen elsewhere in Japan; mainly changes in this species distinctive wing-patterns, but also abnormalities in the shape of the legs, appendages, eyes and wings.

plavi leptir iz fukusime,

pecurkasto poeticno,

samo par stotina tona dnevno neznatno radioaktivne vode u okean

bicevanje pcela,

nema brige,

i labavi ume da zabavi..
Derksen
2013-09-27 06:22 PM
imam neki osjecajac da nam je Gutenberg nanu, jedno 550 godina poslje
silsur
(zoograf)
2013-09-27 06:36 PM
jamacno i njegova šjora..
Derksen
2013-09-29 12:53 PM
ova tema nije imala potrebu da skrene u radioaktivnost, to je po meni najdosadnija slika o buducnosti od milijardu mogućih.

Mene interesuje jedna cinjenica:
Da li vi ovuda setajuci osjecate veci generacijski jaz između vas i vasih roditelja ili vas i vase djece (ako nemate djece onda sadasnjih generacija)?
Qubic
2013-09-30 09:20 AM
Ovo nema bas puno vese s temom ali može pomalo da ilustruje neke dodatne aspekte;

http://www.trueactivist.com/gab_gallery/the-most-beautiful-haunting-infomercial-youll-ever-see/
MC_
(Bihilist)
2013-10-01 04:57 AM
Hvala na citanju svima. Primetio sam tu promenu, neki procep između generacija, možda od 2003. ili 2004. nepossobnost shvatanja opsteg, uljuljkanost u svoj mali svet.
MC_
(Bihilist)
2013-10-01 05:00 AM
Matorcima je takođe lakse tako. Iluzija je dobra za sve. POSle sest meseci nekoriscnja regioni mozga odumiru. Ako se saosecanje ne upotrebljavam visega nema.
Derksen
2013-10-01 02:06 PM
i mi smo bivša „sadasnja generacija”.
cubensis
(hmm)
2013-10-05 06:34 PM
MC, otkud znaš to za matorce?
naučno istrazivanje? pausala procena? odokativna tehnika? empirijski?
kako?
MC_
(Bihilist)
2013-10-07 05:28 AM
za mataorce znam, jednostavno posmatranjem većeg broja matoraca.
u prilici sam da slusam šta pricaju itd
madambaterflaj
2013-11-01 07:42 AM
ovo kao da ti je pisao Ničeov brat od tetke, ili njegov sinovac, MC.
nego, bar razmišljamo na zadatu temu ;), i to je nešto...
iako si ovo lepo uokvirio, ne bih da ti 'kvarim':) previše ovaj nihilistički pogled na sociološku stvarnost, samo bih dodala nekoliko opaski:
’ Mladi su slabi danas. Crvi bez kičme i stava.
Mladi su kao duševni bolesnici. Sanjaju jedan isti san, svake noći. Ovaj isti svet, ovakav i zadat. ’
----------------------------------------------------------------------------------
ne mogu da se otmem utisku da svaka generacija svoj generacijski jaz shvata drugačijim i dubljim od onih prethodnih, što baš i nije pronalazak tople vode. međutim, koliko god ta tumačenja imaju uporišta, uvek im je zajedničko preterivanje u istom domenu - neadekvatno uvažavanje kreativne i proaktivne mlade snage toga doba. Da li je to prirodan proces starenja – idealizovati svoja mladalačka dostignuća i energiju svoje generacije (a sličan efekat se postiže i umanjivanjem istih kvaliteta aktuelnoj mladoj generaciji, čime, zapravo, naša nekadašnja energija deluje izraženija), ne znam, ali da je prisutno, jeste. Ne znam koliko godina imaš, ali ’zaposliti se, uzeti kredit za stan..’.to je bila težnja i mojih i tvojih roditelja, pretpostavljam. Ono što je danas težnja za mobilnim telefonom, u mojoj generaciji je bila težnja za ne znamkojim NIKE i ostalim sr.njima iz Bangladeša zvanim ’patike’ (koje ja, iz protesta, nisam htela da posedujem, barem nekih desetak godina, bez obzira da li su mi bile potrebne). I skoro sve je isto pod milim bogom, sem prisustva njegovog veličanstva interneta.
Mladi su danas ono što su njihovi roditelji i mi, kao okruženje, od njih napravili. Ako su crvi bez kičme i stava – to je zato što su od nas to videli, a ne zato što su na fejsFakiingbuku ili što hoće da poseduju iphone. Ali, ni jednog trenutka ne sumnjam da oni mladalaču energiju i polet POSEDUJU, samo im treba dovoljan ’nadražaj’ da je isprojektuju tamo gde treba, a to ti može potvrditi svako ko je sa mladima radio. Ako je ti ne vidiš, ne znači da je nema.
Izolacija pojedinca neminovna je posledica raspada plemenske i rodovske zajednice, kao i produžetka životnog veka čoveka, samo je u nekim sredinama katalizirana za to pogodnim društvenim sistemima. Sistemi fokusirani uglavnom na profit, pojedinca svode na izolovanu jedinku. Međutim, i tu ima leka – postoji nešto što se zove sloboda izbora. Verujem, kad bi sada pitao Faraona Tutankamona je li srećan što se raspalo robovlasničko društvo, dakle, mogu da naslutim šta bi ti odgovorio. Ali, robu je već bilo dosadilo da bude to što jeste. I čim je shvatio da ima slobodu izbora – to je bio dovoljan i potreban uslov da reaguje. Da banalizujem.
A tako smo dišli i do ’oslobađanja’:
’Proces prihvatanja virtuelnog sveta i raskidanje veza stvarnosti u postmodernoj teoriji zovemo jedinstvenim nazivom «oslobadjanje». Tako postoji oslobadjanje žena, seksualno oslobadjanje, oslobadjanje mladih, oslobadjanje energije itd itd ’
-----------------------------------------------------------
Mislim da je oslobađanje postojalo i pre postmoderne. Neke čike i tete su još 60-70tih god prošlog veka krenule sa tom pričom i bez interneta. Mislim da su ih zvali HIPICI. I nisam sigurna da sam ovo, uopšte, pravilno razumela: znači li to da je, recimo, oslobađanje žena proces prihvatanja VIRTUELNOG SVETA i raskidanje veza stvarnosti?? Što bi, drugim rečima, pretpostavljam, trebalo da znači da je pravo glasanja dato ženama raskidanje veza stvarnosti? Ili...(moj ti je predlog, ako planiraš da imaš ženskog životnog saputnika – malo manje se oslanjaj na životne filozofije Ničea i Šopenhauera u tom domenu)
Druga je priča to što ’savremeni čovek’ ne zna šta bi sa svojom slobodom, pa se okači na internet...(’što sam, bože, tako proklet – juče onlajn, danas opet’)
’Usamljenost nije razlog za pobunu. Društvo je statično i ništa se ne menja osim mode i novih kolekcija koje dolaze redovno i predvidljivo, dva puta godišnje, baš kao nekada i poplave Nila u Starom Egiptu. ’
Mislim da te ’okupiraj Volstrit’ demantuje u ovome. Glavni nedostatak cele te akcije je, prema Slavoju Žižeku, a delim njegovo mišljenje – nedostatak jasnik ciljeva i kanalisanje te energije. Što, svakako, govori da je bunt (i mladjih i starijih) prisutan, a sumnjam da je samo posledica aktuelne recesije. Samo je pitanje da li će se taj bunt pravilno kanalisati u odsudnom trenutku. Da ne produbljujem temu.
Sve u svemu, ne slažem se sa ovom tvojom ’teorijom matriksa’, gde si, slučajno ili namerno, pojedinca (i ’mlade’) postavio kao nemog posmatrača promena sa jedinom sposobnošću da prima nadražaje, apsolutno isključujući moć odlučivanja i kritičkog mišljenja. Mislim da je ovakav tvoj model nerealan. Uz sve to, amnestirao si starije generacije i njihovu (čitaj: našu) odgovornost za sadašnje stanje duha i svesti mladih, kao da je to proces koji se odvija paralelno i nezavisno – što, je li, nije tačno, več je uzročno-posledičan.
I konačno, u tvojoj toriji, postoji solidan propust:
’Ostajemo sami sa svojim egom, koga više ništa ne sputava i ne kontroliše.’
Kontroliše, sinak. To se zove SUPEREGO u psihologiji, i to je ono što su nas mame, tate, babe, dede, ujaci, Janko, Marko, država, kolektivno nesvesno i ostali, NAUČILI. I to je bitna stavka koju si preskočio, a sa tim i našu odgovornost u svemu tome.
Dakle, ovakva opaska:
’Sa izumiranjem starijih generacija takav stav postaje jedini, a društvo postaje totalitarno.’
- je praktično nemoguća, jer sve te starije generacije inkorporirane su u našoj svesti, kroz kolektivno nesvesno, u manjoj ili većoj meri, zavisno od oblika društvenog sistema.

Toliko

(psst, Silsure:)
Mahni jednom da si dobro, dvaput za ’nako;))
madambaterflaj
2013-11-01 07:50 AM
i u prilog mog komentara iznad, evo jednog tekstića o tome šta je još Borislav Pekić mislio o mladoj generaciji njegovog doba (to su, recimo, moji roditelji:)), mada više kroz sistem obrazovanja:

Borislav Pekić: Potrebno je uzimati najbolje, a ne naše!
Objavljeno: 26.10.2013. - 09:30

Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske”, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001 ,a napisan je 20. avgusta 1955. godine. Pekićev tekst i poslije bezmalo 60 godina zvuči gotovo nestvarno tačno. Izgleda da nije samo do njegovog briljantnog uma, nego i do otužnog sistema, koji u ovih šest decenija na polju obrazovanja nije napravio gotovo nikakav pomak.

Autor: Borislav Pekić Veličina slova:aaa
Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja.

Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje koje se u njoj stiče je savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti, koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine.

Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u koju duhovne veličine prošlosti, spale na prosjački štap, ostavljaju na prodaju dragocenosti svog privatnog života. Svedena na brojeve ili što je još gore posvećena sebi samoj, a ne budućnosti, istorija ostavlja isti onaj mučni utisak, koga čovek dobija čitajući dnevnik neke usedelice.

Gimnazijalac uči istoriju, to je tačno – ali se nimalo ne uči na istoriji. Zato je ona savršeno beskorisna, u obliku u kome se opisuje. Istorija, međutim, nije poznavanje prošlosti, nego pre svega prolegomena budućnosti i primenjena etika. Istorija zato mora biti samo pomoćna disciplina „POLITIKE” (u grčkom smislu) i SLIKOVNICA ETIKE.

Što se tiče maternjeg jezika, niko imalo pametan ne sumnja da njegovo školsko učenje zanemaruje ono što je bitno: njegovu praktičnu upotrebu. Maternji bi jezik, osim jedne kratke i bitne gramatičke prolegomene, morao da bude spoj: modernog oratorstva, a to znači SEMANTIKE, vežbanja u LOGICI, DIJALEKTICI (u pozitivnom smislu) i VASPITANJA UMETNIČKOG UKUSA.

Ja se pitam, međutim, u kakvom savremenom i uopšte u kakvom ukusu mogu jednog čoveka XX veka da vaspitavaju izvesni pisci tipa Janka Veselinovića, Bogoboja Atanackovića, Joakima Vujića, izvesne hagiografije ili žitija?

Književnost uopšte morala bi se izuzeti iz maternjeg jezika, najpre radi uklanjanja štetnog patriotizma, a zatim da bi vaspitavala – sklopu čitave umetnosti čovečanstva – jedan UMETNIČKI OSEĆAJ, a ne bibliografsku enciklopedičnost. U svim školskim udžbenicima srpskog jezika koje sam pregledao, svetskoj književnosti dato je kurzivno mesto, mesto najgeneralnijeg uvoda u nacionalne baljezgarije.

Jedan Balzak se tako pojavljuje samo kao lakej koji nam otvara put do Jakova Ignjatovića! Potrebno je uzimati najbolje, a ne naše.

Potrebno je jednom za svagda – a to se odnosi i na toliko prepotentne komunističke internacionaliste, koji su uzjahali Šarca, da objavljuju jugoslovenski rizorđimento i vreme strasburške Evropske skupštine – potrebno je jednom za svagda shvatiti da smo deo, a ne celina, da ne postoji nikakva nacionalna budućnost, nego samo nacionalna prošlost - koja neka bude poštovana, ali neka bude već jednom mrtva – i da najzad postoji samo jedna Umetnost, a ne Njegoš na jednoj, a Milton na drugoj strani sveta.

Najzad, da razlika između Betovena i Rodena, između Kafke i Rubensa, razlika jednaka između obućara i krojača, nije tolika da dopušta dezintegraciju duha...

Postoji samo jedan predmet, a to je ZANATSTVO. On bi morao da obuhvati sve vidove umetnosti ne u istorijskom smislu (do đavola, vrlo važno da se zna da se Šekspir rodio u Ejvonu) nego u delatnom smislu. Slušajte Vagnera, pa makar nikad ne čuli za Bajrojt, gledajte Renoara, pa makar mislili da je bio Sulin savremenik, čitajte Dostojevskog, pa ma ne znali da je njegova literatura izašla iz jame za streljanje!

Vremenom će to znanje doći samo od sebe i taj OSEĆAJ će dobiti svoj sopstveni red. Ako bi istorija obuhvatala sociologiju, ekonomiju i doktrine i sve to u okviru POLITIKE, sve umetnosti ušle u ZANATSTVO, maternji jezik postao SEMANTIKA – prva i ishodna nauka od svih nauka, da bi se kasnije preobrazila u svoj viši oblik FILOSOFIJU. (Jednu praktičnu filosofiju, a ne pogrebno pojanje u visokom registru.)

Onda bi preostala još samo tri predmeta od interesa: MATEMATIKA, PSIHOLOGIJA i GIMNASTIKA. Svaki od njih obuhvatio bi preostale oblasti buduće ljudske delatnosti. Škola jednom mora prestati da bude nekrofil na groblju prošlosti.

Psihologija kao nauka o iskustvu, gimnastika kao nauka o snazi, i matematika kao jedina odista radna nauka.

Naše pred-fakultetsko obrazovanje traje danas ravno 12 godina. Prosečna starost maturanata ne prelazi 20 godina. Danas deca, dvadesetogodišnjaci, još su pre trista godina bili ljudi. Oni su voleli kao ljudi, tukli se kao ljudi, govorili u parlamentu kao ljudi, vladali kao ljudi, bili poslušni kao ljudi i najzad kao ljudi umirali.

Izašavši iz te dvadesetogodišnje španske čizme savremene kulture, jedan maturant jedva ako ume da izabere novu špansku čizmu – fakultet. Na njemu ostaje prosečno pet godina. U 26-toj on je jednako čovečanski nezreo, kao dečačić koji svoju igru piljaka pretpostavlja igranju klisa. Jedan grčki petnaestogodišnjak u vreme Sokrata bio je nesravnjeno više muškarac nego jedan tridesetogodišnjak našeg veka!

Demokratija je smatrala da je dovoljno staviti čovečanstvo u skamije, pa da ljudi glasaju za kasapina koji se kandidovao za predsednika republike. Opšte pravo glasa i jednako obrazovanje za sve – te magične formule parlamentarizma postale su danas isto tako neukusne i demodirane kao šlageri Moris Ševaljea.

Bez selekcije, metodično izvedene, nećemo nikad dobiti intelektualce. Samo večite đake!

20. avgust, 1955. godine
http://www.borislavpekic.com
PojkiPojk
(moto)
2013-11-06 01:08 PM
neshto slichno se provlachilo skoro od pokojnog tijanica neki govor valjda na fakultetu politichkih nauka, tako da mi ovo tvoje lichi na plagijat

a drugo ne bi se slozio da su mladi danas inertni i zaglupljeni tehnologijom nego vie da su ukapirali stvari da ne dozvole neki db ima i inim drugim tajnim sluzbama da rade za njihov interes misleci da dizu revoluciju

jednostavno zabole ih patka za drushtvo i uredjenje gledaju samo svoj interes shto ej po meni i ispravno u krajnjoj instanci a neka se politichki odgovorni bakcu oko funkcionisanja drushtva

drugo promene se u danashnje vreme deshavaju neverovatnom brzinom tako da su mnogi zbunjeni i nemaju distancu sa koje mogu da se odnose prema njima
madambaterflaj
2013-11-07 10:53 AM
Pojkijevicu,

imaš 5- za tromesecje ;)

(minus je zbog pravopisa :);)
Qubic
2013-11-17 06:47 AM

U drustvenu mrezu
da,
i tako to,
do u rdjavu beskonacnost...
Emili
2013-11-18 07:51 PM
www.youtube.com/watch?v=nMlEsFbWuvo
Emili
2013-11-21 05:37 PM
Pardon, greška.
Qubic
2013-11-22 05:44 AM
Ništa, samo udica.
Emili
2013-11-29 08:52 PM
Pardon.

Reći ću ti već jednom
odgovoriti na pitanje
kojeg ne postavljaš
vrištećim delovima
tvojih ruku
kojima ćeš i večeras
ugasiti lampu
sa prašnjeve police ormana
u kojoj je ostalo
još petroleuma i krvi
za igru redova i slova
za knjigu dve
život il dva.

Reći ću ti već jednom
da me ne gledaš tako
i ne skrivaš se od mene
kao od nevremena
kad zakuca na tvoj prozor
gromovima od čistog srebra
kao stražari u najavi
dolazeceg pljuska
loših dana
manjka svilenog konca
za tvoje haljine reči
i zakrpa zgrčenog srca

Reći ću ti već jednom
da me ne mučiš, nemušti
i ne vezuješ u lance
sopstvenih besmisla
hiljadama raskršća
i neodređenostima
po kojima
otvaram i zatvaram oči
u nedorečenoj i
ravnodušnoj nadi
bistre i slane vode
i odraza iz kojeg me gledaš
u sažaljivom strahopoštovanju

Reci ću ti već jednom
da nahranim zveri
koje se čuju iza
sedam prostorija
sa hiljadugodišnjim zidovima
u sedam virova podruma
sa sedam različitih glasova
u različitim frekvencijama
svi do jednog dozivajući
crn mrak razliven pred nama
ne bi li ga takvog odveo
pred vagu naše smrtnosti

Reći ću ti već jednom
da prestaneš da me gledaš
kao da o sebi ne znaš ništa
i kao da je svaki dan
sasvim prolazna i nebitna stvar
koju treba gledati sa strane
posmatrački i nezainteresovano
jer ovo i nije naš zivot
već je senka ispred koje hodamo
za korak brži i spretniji
i zbog kojeg smo zato zadovoljni
u svojoj lenjosti da otvorimo oči

O da, reći ću ti već jednom
umoran sam od
tvojih znakova pitanja
tvojih kula od karata kojima
me okružujes iznova
i obavijas dimom od cigarete
slatkim malim fetišima mađija
misleći da sam tvoj
a ne želeći da priznaš
da smo svi u svom bolu
jednaki
kao pred Bogom.

Dobro me slušaj sad
sve ću da ti kažem
moja maska i jeste moje lice
koje ne skrivam
ispod nje i nećeš naći ništa
do prazninu
vetrova planinskih sto rone
masive mojih godina
krune dan za danom
i hvataju noć za noći
dok i poslednju prašinu
s neba okreće koren
zemlje.

Reći ću ti već jednom
besmislene su ove reći
koliko i lepe
hrpa su zahvaćene vode
iz vekova starog bunara
oronulog od česte upotrebe
putnika namernika
razbacane su kao pesak
posle talasa tuge
nad kulama mojih gradova
odvučene u more ništavila
u kovitlacu lepšim od
svih figura koje sam pravio

Reći ću ti
da ne slušaš druge
kako govore o meni
da posećujem mrtve
i razgovaram epitafima
da u crkvi svecu palim
i gledam parafinske suze
kako se slivaju niz moje oči
i nestaju u pokoj uboge duše
i da ćutim
dok postoji sveta i veka
odsečenih krila
bačenih u blato
jer se plašim svojih snova
kao ti nevremena

Slušaj šta ti pričam
dok prislanjam usne uz prozor
i očima gutam daljinu
prstima dok curim niz okove
da razumeš i shvatiš
koliki je broj brodova lutalica
ostalo smrznuto na
zvucima hridi
žena dugih kosa
zanavek proketih
utvarnim jednolikim buđenjem
istog dana i istoj zori
istog sunca.

Reći ću ti da se ne čudiš
mojim čestim okretanjima iza sebe
manije od gonjenja zvukova
što me prate
glasova što se ne proizvode
preskakanjem stepenica
jedne zgrade do jednog stana
jednog zivota
prodatog za par sekundi
prvobitnog postojanja
u jednom vremenu
kad je padala kiša
kiša koja je imala
tvoj oblik

Reći ću ti
sam u sebi se mučim
jer sam sam sebi
izabrao samoću
i sam je samujem
da ne bih bio sam
kao što smo svi sami
i svi usamljeni
u svojoj samoći
jer smo sami i rođeni
jer sami smo sebi
sami.

Reći ću još jednom
da ne čuje dobro
i ne čuje zlo
podrhtavam od svakih
zalupljenih vrata
kada sklopim svoje oči
uveče kad sklopim jastuk
s druge strane
i svoju glavu privučem k mojoj duši
i na pogrešnom mestu se tražim
međ vilinim konjicima
mojih snova

Raći ću ti
što si već znala
i što i sama imaš običaj
da činiš kad se setiš
svojih prošlih života
siluetu sedme boje duge
smeštam među oblake
njeno ime je bela
kao isti oblak s kojim
se se zaigrala
pa zaboravila
za njegov postanak.

Reći ću ti sad dok me drže reči
kao viseći most iznad provalije
u kom uskomešana put
urasta u agonije mrak
ono malo sto je ostalo
od poplocanog puta
ka suprotnom pravcu
od lišća koje opada
jednom zaleđenom
večnošću
u kojoj te više ne vidim

Reći ću ti sad
oko bezokvirnih zidova
i ispod sakrivenih stolova
obična drvena stolica čeka
svoje ispunjenje
na sredini lavirinta
u praznini mojeg
bitisanja
u matici mojeg
uzdizanja
malenu četkicu boja
i nepostojeću tvoju sliku
s kojom si se poradovala
igrom bez pravila
Emili
2013-11-29 09:01 PM
Najdraza,jedina moja
Zašto odlazis od svih rijeci kojima mogu da te zagrlim
Da te odnesem
U predjele u kojima
Nema tuznim bojama
Obojenih gradova
U kojima ljudi
Ne vrebaju
Svaku tvoju izgovorenu
Riječ
Tvoje poglede
Kojima dodirujes

Najdraza,jedina moja
Zašto plasis me
Tim oholim likom
Koji boji se
Ovog proljeca da nagrne
Zašto bojis se
Mirisa zemlje
Koji vraca te
Pod krosnje
Kad grlio sam te
Kad si mi pricala
O divovima koji ne prestaju
Da rastu sve dok ljubav ne utole
Skidajuci koru
Sa tvog nebeskog lica
Kojeg jedva sjecam se
Kojeg mi krijes
Tisinom
Dok pamtim te

Najdraza,jedina moja
Zašto izmices
Mojem pamcenju
Kad zatvorim oci
Ja trebam te

Gledam ova jutra kako prolaze
Brojeci korake
Kojima volim te

Najdraza,jedina moja
Vrati se
Da znam da si tu
Kad plasim se
Da mostovi će da puknu
Pod ovom ceznjom koju jedino imam
Da želim te

Još jednom
Vrati se
Da ti kažem
Da ne razmišljam vise
O onim tvojim podvalama
Kojima htjela si
Da mrzim te
Jer ja sam gledao u nebo
I vidio
Tvoj strah da volis me

Najdraza,jedina moja
Cekam te
U skupljenoj minuti ovog vremena
Sto vreba te
Da odnese te
Daleko od svega
Sto moglo je
Da ostane između nas
Dok smo cutali
Gledajuci jedno u drugo
Ti naslonjena o drvo
Ja o tvoju bol

Najdraza,jedina moja
Vrati se
Da kažem ti
Da ne prestajem
Da pitam se
Da cudim se
Zašto
Su tvoje oci prekrile
(Iz onog istog neba u kojem
Gledao sam te)
Suze,
Kise?
Koje lome me

Najdraza,jedina moja
Moje toplo sjecanje

Emili
2013-11-29 09:02 PM
Pardon, greška.
Emili
2013-11-29 09:08 PM
Ljubav i drustvo je divna stvar.
Emili
2013-11-29 09:09 PM
K vragu, pardon!!!!
Emili
2013-11-29 09:21 PM
Izvinite. Greška. Pardon.
Emili
2013-11-29 09:36 PM
Pardon!
Konj_na_belom_princu
(Miriomorfoskopticar)
2013-12-25 05:27 PM
vidi moja pesma?

Jupiiiiiii
MC_
(Bihilist)
2014-01-06 05:11 PM
hvala vam svim akoji ste citali i promišljali ovu temu.

Slavoj ZIzek nam ne može dati ofgovor. Ja bih ga pre tražio kod Teodora kacinskog koji je i neuspel prakticar i teoreticar. „Technological Slavery.”
Derksen
2014-01-08 01:37 AM
Zanimljiva pojava taj Zizek. Možda sam i odgledala par snimaka,sve ljepo upakovano i prodano zapadnim „ljevicarima. Ili dopisivanje sa pussy riot, koji momenat. Ili kad je tv ekipu docekao u prljavoj T-shirt
u svom stanu sa slozenim knjigama u kuhinjskim policama. Ciljna publika i dobro on to radi. Prica mu, ne usudjujem se , mene to brzo smori...”
MC_
(Bihilist)
2014-01-08 01:44 PM
da, Zizek je proizvod, kao i pepsi kola.
Dopisivanje sa Riot. Dno
AleksaJ
(.)
2014-10-02 06:09 AM
http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=35&id=16211086&thread=16211086

http://www.serbiancafe.com/ lat/diskusije/new//read.php?num=35&id=14503253&thread=14503253

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php ?num=35&id=15840199&thread=15840199
Comment Remember this topic!
Looking for Tassel Necklaces?
.