Depresija kod pisaca ide u 'rok sluzbe' ili u opisu radnog mesta.
Znamo da su se mnogi pisci ubili, a oni koji to nisu učinili, njih je verujem spasilo njihovo pisanje.

Recimo veliki Srpski pisac Branko Miljkovic. On je u svojoj depresiji, alkoholicarskoj ili drugacijoj, bas tražio smrt.
On je proucavao brozove govore i pomoću njih je pokusavao da pronadje njegovu stvarnu proslost i njegov stvarni identitet. U to vreme, to je znacilo da je sebi unapred potpisao smrtnu presudu, jer je manje vise otvoreno govorio o tome šta radi.
Pa ipak on i pored svega toga, smrt nije mogao da nadje u Beogradu.
Beograd je bio i pored svega, isuvise zivotvoran grad, da bi mu dao smrt.
Zato je morao da ode u Zagreb i tamo ju je sa lakocom i nepogresivo nasao :(((

Pitanje glasi: da li mislite da je pisanje za obolele od depresije lekovito tj. terapeutsko i da im pomaze ili ih naprotiv još vise gura u izolaciju?