talermann
2012-08-07 07:51 AM
Ne daj se moja astralna letacice :)
Tvoj talerman će uvek biti uz tebe i uz sve ljudske duse koje neumoljivo teze istini!!!!!!!
Corpus Hermeticum
Corpus Hermeticum prikazuje Hermesa Trismegistusa u trostrukom svojstvu: kao mudraca, učenika Božjeg uma (Nus) i učitelja svoga sina Tata. Hermetički korpus spominje i arhonte sedam planeta. Kao sedam gospodara sudbine, arhonti opasuju čulni svet. Arhonti se u dvojakom svojstvu javljaju kako kod Platona tako i u ranohrićanskim gnostičkim spisima kao predstavnici snaga harmonije i kao urzočnici tendencija koje ljude navode na zlo. Corpus Hermeticum pre svega podučava neofita o prolaznosti fizičkog tela i besmrtnosti duha i upućuje ga na ti da treba da se uzdigne iznad sedam planetarnih sfera, kako bi ušao u Osmu sferu koja je veoma bitna jer se tamo čuje himna Oca. Tada posvećenik postaje deo Očevog Uma.
Rasprava Poimandres–Pastir ljudi beleži razgovor između Poimandresa i Hermesa Trismegistusa. Poimandres vrši ulogu Božjeg Nousa (Uma), dok je Hermes Trismegistus oličenje Božjeg Logosa (Reči). Poimandres govori Hermesu Trismegistusu o tome kako je stvoren svet i obznanjuje mu kakva će biti sudbina čovečanstva. Pad se opisuje kao spuštanje iskonskog čoveka niz planetarne sfere u svet prirode, što nije izazvano neposlušnošću čoveka prema Bogu, već kao čin ljubavi praćen Božjim blagoslovom. Čovek se spustio niz nebesku sferu zvezda i planeta, sve dok nije stupio na Mesec. Kada je odatle pogledao u vodu, ugledao je u njoj sopstvenu senku, zaljubio se u nju, pa ga je iracionalna sfera materije tako silno privukla, da se na kraju jednim delom pretvorio u životinju, dok je drugim delom sačuvao svoje božansko biće. U tom trenutku se istovremeno iskvario poredak stvari u podeli između muškog i ženskog principa.
U drugoj raspravi Hermes Asklepiju - u obliku dijaloga između Hermesa i Asklepija - opisuje se priroda Boga i svemira. Sve što se kreće, pokrenuto je u nečemu i od nečega. Pokretač je miran i nemoguće ga je pokrenuti, dok je svemir toliko veliki da ne postoji ništa veće od njega.
Treća rasprava Sermon ili Propoved govori o sedam planetarnih gospodara i o različitim sferama Neba i Zemlje.
Četvrta rasprava, Kalež ili Monada, objašnjava kako se postiže pristup Monadi (Prvom izvoru) i deli čovečanstvo na one koji imaju um i na one bez njega.
Peta knjiga, Iako nemanifestovan, Bog je najmanifestovaniji, dokazuje postojanje Boga kroz navođenje brojnih primera u prirodi, čoveku i vasioni: „Niko neće reći da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara; kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svog stvaraoca? Kakvo slepilo? Kakvo svetogrđe?”
Sledeće četiri rasprave (Samo je u Bogu dobro i nigde drugde, Najveća bolest među ljudima je neznanje o Bogu, Nijedna od postojećih stvari ne nestaje i O mislima i čulima) nastavljaju da obznanjuju hermetičko učenje o Bogu i vasioni.
U desetoj raspravi, Ključu, otac Hermes podučava sina Tata o Božjoj suštini i razlici između uobičajenog i transcedentalnog znanja.
Dijalozi XI-XIV (Um Hermesu, O zajedničkom umu, Tajnoj propovedi na planini i Hermes Asklepiju) raspravljaju o Bogu, Umu, večnosti, svemiru, vremenu, nastanku, razumu, dobrom Daimonu, sudbini, strastima, Zemlji i besmrtnosti.
Poslednje rasprave, Asklepije kralju Amonu i Tat kralju obznanjuju da se sudbina nadilazi kroz spoznaju Božjeg Uma.
Corpus Hermeticum se, pored navedenih 17 rasprava, dodatno sastoji i od sledećih spisa:
- Proročka knjiga Asklepije (napisana sredinom III veka) u kojoj se predviđa krvavi završetak rimske vlasti u Egiptu.
- 27 fragmenata koje je sakupio grčki autor i kompilator Jovan od Stoba (Johannes Stobaeus) u V veku n.e, pod nazivom Devica Sveta (Kore Kosmou). Devica Sveta na početku opisuje kako je izgledao dvor Tvorca svemira pre nego što su se smrtnici pojavili na Zemlji. Hermes je u dvoru imao privilegovan položaj u odnosu na ostala božansta, pošto ga je Tvorac poslao u niži svet da tamo podučava čovečanstvo, obznanjuje gnozu i odstranjuje agnozu. Iz tog razloga je Tvorac nazvao Hermesa „dušom moje duše” i „svetim intelektom moga intelekta”.
- Fragmenata filozofa Zosima, Jambliha, cara Julijana i Fulgencija Mitografa, kao i referenci 11 crkvenih otaca. U radovima grčkog alhemičara Zosima se u III veku zapažaju elelmenti egipatske magije, grčke filozofije, neoplatonizma, vavilonske astrologije, paganske mitologije i hrišćanske teologije. Zosim je bio zastupnik ideje o alhemiji kao duhovnom procesu pročišćenja i sredstvu pomoću kojeg se duša lakše uspinje po božanskim stepenicama. Oltar se nalazi u Hramu kažnjavanja dokle se duša spušta niz sedam stepenica, gde su i kazani kipuće vode u kojima se tela izlažu mučenju jer je to neophodan zahvat prilikom alhemijske transmutacije. Kraj oltara stoji sveštenik i obznanjuje da je spuštanje završeno i da započinje uspon stepenicama kojih je, takođe, sedam i koje predstavljaju sedam planetarnih sfera, posle čega je moguć pristup poslednjem stepeniku Ogdoadu – Osmoj regiji kojom vladaju zvezde. Zosim, takođe, često spominje i nebesku zmiju koja samoj sebi grize rep, a za alfabet kaže da je božansko pismo koje otkriva misteriju kosmosa.
- Konačno, gnostička Nag Hamadi biblioteka, otkrivena 1945. godine, sadrži, pored ostalih spisa, i jedan hermetički tekst pod nazivom Rasprava o Osmom i Devetom (Ogdoad i Ennead). Ova rasprava opisuje hermetičku inicijaciju koja od posvećenika (katekhumena) najpre podrazumeva da studira hermetičke spise i sluša javna predavanja. Katekhumen onda započinje putovanje sa Zemlje tako što napreduje kroz sedam sfera Hebdomada. Potom ulazi u Osmu sferu koja je oslobođena kosmičkih uticaja, čime prevazilazi ograničavajuća svojstva planetarnih sfera. U Osmoj sferi prepoznaje prisustvo univerzalnog Uma i peva tihu himnu u njegovu slavu. Katekhumen će dosegnuti i za Devetom sferom, ali tek pošto bi prethodno iskusio jedinstvo sa univerzalnim Umom i odatle primio povratnu viziju pesme zbora Osme sfere, što je „Liturgija misterija Hermesa Trismegistusa.” Hermetista se u tom trenutku ponovo rađa u transcedentalnoj realnosti iznad sedam planeta, čime doživljava stanje pneumatika - spiritualnog čoveka. Podrazumeva se i određeni stepen duhovne zrelosti, jer bez čistote života i ovladavanja znanjem iz određenih knjiga, duša čoveka ne može da se uzdigne iznad sedam planetarnih sfera.
Hermetički univerzum
Corpus Hermeticum objašnjava strukturu svemira s hermetičke tačke gledišta. Na vrhu je Desetka ili Dekada. Tamo se nalazi Bog sam za sebe. Za njega su hermetisti govorili da ne može da se oseti i iskusi. On je Otac svega, iznad je i izvan svega, ali je i istovremeno u svemu. Iako nemanifestovan, on je najmanifestovaniji. Jedino Hermes Trismegistus ima pristup Dekadi.
Ispod Dekade se nalazi Devetka ili Eneada. Eneada predstavlja Nus ili Božji um koji se naziva istovremeno Prvim intelektom, Prvom svešću, Prvom svetlošču ili Božjim duhom. Nus povezuje Boga sa Njegovom celokupnom kreacijom, božanstvima, mineralima, planetama, životinjama i čovekom. Uz pomoć Nusa, čovek se oslobađa tamnice fizičkog sveta i rasplamsava se svetlošću gnoze. Rasprava o Osmom i Devetom daje posvećeniku uputstva kako može da se podigne do Eneade. Time on u sebi prevazilazi podelu između Boga i Božje kreacije. Buđenje unutrašnjeg bića, hermetista iskazuje sledećim rečima: „Svaki čovek i svaka žena biće božanstvo”. Nus je oličen u Pomandresu.
Osmica ili Ogdobad je sfera u kojoj se manifestuje Reč Boga (Logos), koja dolazi iz Nusa. Zbog toga hermetisti i kažu da je Logos sin Nusa. Logos je oličen u Hermesu Trismegistusu. Kada posvećenik stigne do Ogdobada, tada se on povezuje sa Hermesom Trismegistusom u svojstvu Logosa ili Svete reči koja dolazi od Božjeg Nusa. Hermetisti se Hermes Trismegistus u Ogdobadu pojavljuje kao ljudski učitelj. Da bi ostvario ovo iskustvo, hermetista treba da prođe kroz „ponovo rađanje kako bi stekao ogdogoadičku prirodu”, čime bi postao gospodar sedam planetarnih sfera i snaga sudbine. Ogdobad predstavlja ekspanziju Božjeg uma kroz proces vremena i prostora, a povezuje se i sa fiksnim zvezdama, božanstvima i blaženim dušama, što su sve „akhu” ili duše Atum-Re, najvišeg egipatskog boga tvorca.
Hebdomad ili Sedmica predstavlja zbir od sedam planetarnih sfera kojima upravlja sudbina. Hermetista treba da napreduje iznad sedam planetarnih sfera Hebdomada, kako bi nadišao ograničavajući uticaj planeta, pri čemu postaje pneumatik ili „čovek od duha”.
